Kalifornijska pastrmka

Kalifornijska pastrmka
latinski: Oncorhynchus mykiss, engleski: rainbow trout, hrvatski: dužična pastrmka, slovenački: šarenka, pripada porodici pastrmki. Minimalna dužina ulova 25cm, maksimalno 3 ribe (negde nema ograničenja), Lovostaj od 1 oktobra do 1 marta.

Kalifornijska pastrmka je slatkovodna riba koja pripada porodici Pastrmki. Maksimalna dužina: 60cm, Maksimalna težina: 15kg. Prosečna lovna težina je od 200 do 900grama.

Poreklom je iz Severne Amerike, gde je najrasprostranjenija u Kaliforniji, otuda joj i ime. Na naše prostore stigla je 1893 godine kada su njome poribljene neke naše vode. Masovno se gaji u ribnjacima uglavnom zbog toga što dobro podnosi temperatru i do 25 stepeni C. Kasnije je njome poribljen celokupan pastrmski region, gde se odlično snašla, posebno u jezerima. Preferira mirnije delove reka, sa dubljom vodom, a najviše voli jezera. U većim vodama bogatim hranom može da naraste i do 10kg, mada se i tri puta lakši primerci smatraju trofejima.

Po obliku i građi tela slična je potočnoj pastrmci, ali nema crvene već crne pege razasute po čitavom telu, pa čak i na perajama. Odlikuje se relativno velikom glavom sa jakim vilicama bogatim oštrim zubima. Kalifornijska pastrmka vretenastog je tela, nešto šireg nego kod potočne pastrmke. Leđa su tamnozelene boje, a po bokovima se, celom dužinom, (od glave do repnog peraja), sa obe strane pruža po jedan niz (široki pojas) vrlo karakterističnih crveno-narandžastih pruga duginih boja, koje su kod mužjaka jako izražene, posebno u doba mresta (otuda i naziv dužičasta pastrmka). Trbušni deo je srebrenast, a celo telo je pokriveno okruglastim, sitnim i tankim krljuštima. Jedinke koje žive u rekama tamnije su, dok su one u jezerima svetlije, sjajnije i uglavnom srebrne boje.

Kalifornijska pastrmka se mresti početkom proleća, u martu i aprilu, a ponekad i u maju, u zavisnosti od temperaturnih uslova. U vreme mresta boje joj postaju još izraženije, posebno kod mužjaka. U “svadbenom ruhu” ova pastrmka je zaista prava lepotica. U to vreme promenila je i boju mesa i dobila nešto izraženiji i oštriji riblji miris. Meso ulovljene pastrmke u mrestu je oranž boje. Ženka nema veliku plodnost, i polaže oko 2.000 jajašaca ikre, retko više, a polaže ih na dublja mesta sa kamenitom dnom, gde ih lepi za podvodno kamenje, sa koga prethodno otklanja naslage pokretima repa. Polnu zrelost dostiže između druge i treće godine pri dužini nešto većoj od 20cm.

Dok je mala hrani se planktonima i sitnim vodenim životinjicama, a kasnije, prelazi na krupniju hranu, prvenstveno ribe, ali ne izbegava ni rakove i insekte. Pod strarost postaje prava grabljivica ne dajući ostaloj ribi da dođe do hrane. Kad se namnoži prava je napast za rakove i sitnu ribu. Rado jede i hranu koja joj dolazi iz zemlje i vazduha: gliste, crviće, puževe golaće i insekte koji padaju na vodu. U Srbiji je postala gornja karika lanca ishrane, i u svom okruženju napada sve što se kreće.

Ako je naseljena u otvorenu salmonidnu vodu, zadržava se uglavnom u regionima lipljena, znači, u srednjim delovima salmonidnih voda. Retko zalazi uzvodno u region pastrmke. Njena velika adaptivna moć, dobro podnošenje oscilacija osnovnih ekoloških faktora (koncentracije kiseonika, temperature vode, fizičkih prepreka, itd.) učinili su ovu vrstu jako atraktivnom i rentabilnom u proizvodnji ribljeg mesa u mnogim zemljama.

Iza kalifornijske lepote, kao i kod njenih ostalih rođaka, krije se proždrljivac vrlo brzih, ali gracioznih pokreta i žilav borac na udici. Uhvaćena nastoji svim silama da se oslobodi udice skačući po metar visoko iz vode. Lovi se na veštačke mamce (varalice i mušice – strimere, nimfe i suve mušice) i “na štapu” je žestok borac.

Tekst preuzet sa sajta USR Nišava Niš.

Priredio za objavu IK/OnlineMušičar