Kako je sve krenulo? Uvod i Andrija Urban

Kako je sve krenulo?

Tako što je početkom osamdesetih prošlog veka najpre “ZOV”, potom “BISTRO” i “RIBOREVIJA” počeli sve više i više da afirmiraju mušičarenje u širem smislu. Šta hoću time da kažem?

Prvo J.M.Petrović, potom G.Vuković, a zatim A.Urban, M.Merkaš, A.Puškadija, … su počeli da otkrivaju dotad tajne mušičarenja. Objavljaju inspirativne tekstove. Mušičarenje i izrada mušica sve više i više dominiraju u pomenutim revijama. Majstori mušičarskog sporta kao da se takmiče ko će bolje preneti svoje znanje. E sad idi i ne postani mušičar. Ja nisam odoleo. Svako ko je ozbiljnije čitao mušičarske rubrike nije mogao da ne postane mušičar. Svoje stečeno znanje mnogo njih prezentiraju kasnije najviše preko “MUŠIČAR”-a.

Pokušaću i ja. Bilo je mnogo njih koji su prenosili svoja iskustva. Prostor mi dopušta, da po mom skromnom mišljenju nabrojim najzaslužnije:
JOVAN M. PETROVIĆ – Izdao je nekoliko knjiga o mušičarenju. Na mene najbolji utisak ostavila je knjiga “Tajne mušičarenja” koja je izdata 1990 god. Na pomalo impresionički način predstavio je sve poznate mušice, posebno one koje su se koristile na našim prostorima. On je jedan od pionira jugoslovenskog mušičarenja.
Dr. BOŽIDAR VOLJČ – Vrstan poznavalac entomologije i jedan od autora knjige “Muharenje”. Kreirao je seriju mušica poznatih pod imenom “Slovenački šaš”. Zajedničko kod svih tih mušica su krila. Metoda obrade i vezivanje krila danas je poznata i priznata u celom svetu i nosi njegovo ime. O lovnosti ovakvih kreacija ne treba trošiti reči
GORAN VUKOVIĆ – Opisivao je tipične bosanske mušice. Služeći se iskustvima prof. Miroslava Horvata i Mirsada Rajića prikazao je maštovitost i originalnost u izradi mušica. Da pomenem samo nekoliko koje su pomalo zaboravljene: brljak, badrljica, kreja, kukuzara, sovjak, najlonka, orozovača, plivski ćuk, siva poskaka, smeđi patak, …
SLAVKO ČAMBER i SRĐAN DESPOT BLAF – pored originalnosti u izradi mušica, u ono vreme važili su za najbolje praktičare
SAVO MARTINOVIĆ i ALEKSANDAR PANIĆ – U kontinuitetu prenose svoja znanja i iskustva skoro više od 35 godina. O njima ne treba govoriti. Njihov entuzijazam na stranicama “MUŠIČAR”-a govori više nego dovoljno.
Pred sam kraj ZLATKO BUNJAVČEVIĆ i njegova čuvena sintagma: “Ribu ne lovi mušica, nego mušičar”. Za kraj sam ostavio A. URBANA, M. MERKAŠA i A. PUŠKADIJU. “Velika mušičarska trojka”, kako ih je neko svojevremeno nazvao ostavila je neizbrisiv trag u jugoslovenskom mušičarstvu. Njihovo stvaralaštvo zaslužuje da bude prikazano zasebno.

U nekoliko nastavaka ćemo pisati o velikanima mušičarenja na prostoru ExYu koji su ostavili trag u ribolovačkim časopisima. Prvi od njih je Andrija Urban!

ANDRIJA URBAN – Pisao, risao (crtao) i slikao neprekidno od samog početka za sve pomenute revije. Za svoj kratki život uradio je toga za tri života: Njegove kreacije su izlazile u svim svetskim časopisima i knjigama. Na domaćem terenu osvojio je pregršt nagrada. Pomenimo samo takmičenje za “Najbolju veštačku mušicu 1990” na VII sajmu ribolovne opreme u Ljubljani. Osvojio je dve prve nagrade: U grupi vlažnih mušica: Patkova sivomaslinasta pupa. U grupi suvih mušica: Narandžastorepi skakavac. Ne bez ponosa kažem da je bio moj uzor, kasnije učitelj, prijatelj i drug.
Da kažem nekoliko rečenica o njemu kao čoveku. Bio je veoma duhovit. Lovimo nas dvojica (lokaciju ne pamtim), ja u zamahu loše ocenim odstojanje iza mene i zapetljam vršni deo za okolno granje. – Neka Trajko, i to je deo mušičarenja, da i vrapci nešto jedu – bio je njegov komentar. Bio je i sujetan, kako se tada govorilo. Ja ne delim to mišljenje. Evo jedne dogodovštine koja govori suprotno. Lovimo nas dvojica na r. Treska gde je nekad tekla (sada je tu veštačka akumulacija Kozjak) na razdaljini od nekih 50 metara. Ja sam uspešniji. Svaki zabačaj klen, njemu ništa ne ide. Nije mu bilo teško da dođe do mene i da mi se obrati. – Daj bre Trajko od tih tvojih šturaca (šturac-popac) da i ja nešto ulovim. O njegovom stvaralaštvu može mnogo da se kaže, biće novih prilika.

Za ovu priliku sam odabrao njegove prvonagrađene kreacije iz 1990 god.

Narandžastorepi skakavac

Udica: Mustad 94833 vel. 8-12
Konac: maslinaste boje, debljine 120/2
Zadak: vatreno narandžasta zimska dlaka jelena
Srednji deo: zlatno maslinasta zimska dlaka jelena
Prednji deo: maslinasta zimska dlaka jelena
Krila: pero šljuke, armirano po metodi Dr Voljča
Zadnje noge: isperci iz repa zlatnog fazana
Prednje noge: vratno pero petla boje voska
Grudni deo: maslinasta jelenja dlaka
Glava: konac za vezivanje

Najbolje lovi pastrmku i klena od sredine jula do kasno u jesen. Veoma lovan u sumrak, u vreme većih tulara (kedisa). Ako je napravljen od neštavljene jelenje dlake, zbog mekoće i mirisa riba ga guta kao da je pravi, napisao je svojevremeno autor za svoju imitaciju prirodnih skakavaca.

Patkova sivomaslinasta pupa

Udica: 12-14
Konac: tamno crveni
Zadak: mešavina žutog antrona i žuta dlaka zeca
Rebra: zlatna žica
Telo: mešavina zlatno maslinastog antrona sa malo žuto bojene dlake zeca
Krila: lojno pero vezano u petlju
Grudni deo: dlaka s glave zeca i tamno crveni antron
Noge: jedan namotaj leđnog pera jarebice

Namenjena za lov u prolećnom periodu. Uz ovu imitaciju lutke tulara autor je kreirao još nekoliko koje se razlikuju samo po boji tela.

Nisam se trudio da fotografišem mušice. Za ovaj prilog, mislio sam da bi bilo bolje pokazati crteže autora kako se radilo u to vreme. Fotografije prikazuju varijacije za istu temu.

Trajko Božinovski