Kako je sve krenulo? Aleksandar Puškadija

Kako je sve krenulo?
Aleksandar Puškadija

Nastavljamo sa serijom tekstova o našim autorima koji su pisali po ribolovačkim časopisima na teme mušičarenje i izrade mušica u prethodnim godinama. Autor tekstova je Trajko Božinovski.

Prvo je počela revija ZOV objavljivati tekstove iz oblasti mušičarenja – Merkaševa “Škola mušičarenja”. U istoj ediciji piše i Andrija Urban, malo više entomološki. Zatim kreće i revija BISTRO koja je dosta prostora izdvajala na temu mušice i mušičarenje.

Tu, krajem osamdesetih počeo je da piše i Aleksandar Puškadija (AP).

Tako se stvorila “Velika mušičarska trojka”, kako su bili nazivani u ono vreme. Cilj trojke je bio isti: popularizacija mušičarenja u širem smislu. Svaki je bio specifičan na svoj način. Za zasluge i doprinos prve dvojice osnovno je rečeno u prve dve epizode ovog serijala.

U čemu je specifika i doprinos AP? Pokazao i dokazao da ribolov mušicom nije izmišljen samo za lov salmonida. U daljem tekstu pokusaću da to obrazložim.

U nekoliko napisa pod naslovom “MUŠICOM NA NIZIJSKIM VODAMA” prenosio je svoja praktična iskustva u lovu skobalja, mrene, crvenperke, … Napisao je i to da u određenim uslovima mogu da se ulove bukvalno sve ciprinidne vrste. U tom cilju izradio je jednu preglednu tabelu u koju je sve ciprinide i pokoju morsku ribu svrstao u tri kategorije: izuzetno zanimljive, zanimljive i manje zanimljive. Sve ove vrste mogu da se love odlično, dobro i retko. Za lov svake vrste predložio je adekvatan pribor i najpogodnije mušice.

Evo nekih skraćenih izvoda iz te tabele:

Kratice: Tm – tonuća musica, Pm – plivajuća musica. Pt – potezanke (koje ne oponašaju kukce)

Klenu, kao izuzetno zanimljivoj vrsti, koja se često i odlično lovi posvetio je nekoliko opširnih zapisa. Rečima i slikom, opisivao je nadmudrivanja sa velikim klenom (po merilima AP veliki klen je onaj koji ima više od 45cm).
Mušice? Najmanji problem. Evo njegovih preporuka: nekoliko palmera sa svetlećim telom i po koja Aleksandra. I za ohrabrenje manje veštih vezača: Citiram: svaka slična koju sami izradite, biće podjednako uspešna.

U ona vremena, kad sam prešao u pravu veru, pokušavao sam da sledim njegove savete i preporuke kad je u pitanju lov velikog klena. Kasnije, kad sam mogao da se nazovem mušičar, deo tih saveta i preporuka za mene su postala železna pravila. Ali o tom nekom drugom prilikom.

Paralelno sa ovim zapisima o lovu nesalmonidnih vrsta ide i “Visoka škola mušičarenja”. Rekao bih šlag na torti. U desetak nastavaka objasnio je kako se bira pribor, kako se pravi predvez, za one koji ne vole matematiku izložio je gotove RITZ-ove predveze i još mnogo toga. Time je mnogim pomogao prilikom odabira pribora da se manu nepotrebnih izdataka. Jednostavno, razbio je famu da je mušičarenje skup sport, tj. da je dostupno svakome ko ga voli. Po meni, i danas to štivo nije izgubilo ništa od aktuelnosti. Naprotiv, mislim da prolaskom vremena dobija na vrednosti.

Na kraju, šta su rekli drugi o njemu. Prilikom snimanja jedne epizode serijala “Ribolov kroz Jugoslaviju”, glavni prezenter je bio AP. Tema je bila lov lipljena i pastrmke mušicom. Dogovor je bio da AP ulovi onog lipljena koji mu pokaže snimatelj. Tom prilikom autor serijala S. Savić je izjavio: „Lovi šta hoće i kad hoće“.

Za ovaj prilog sam snimio originalne fotografije iz časopisa.

Trajko Božinovski