Island – zemlja bogova

Island Reportaža
Zašto Island?

Svaki ribar ima svoju destinaciju iz snova. Za mene je Island jedna od njih.

Ali putovanje do tamo nije bilo kratko. Tri godine zaredom sam okušao sreću u Danskoj, na reci Skjern, pecajući atlantskog lososa, zajedno sa svojim prijateljem Daretom Heberletom. Imao sam ribu na udici nekoliko puta, borbe su bile žestoke, ali nisam upecao nijednu. Posle trećeg neuspeha, Island – zemlja bogova, vatre i leda – ponovo se pojavio u mojim mislima.

Prvi put sam bio na Islandu 2019. godine, zajedno sa suprugom (tada još devojkom). U to vreme sam pecao samo nekoliko sati i ulovio tri male potočne pastrmke. Ali priroda koju sam tamo doživeo – vulkani, vodopadi, glečeri i beskrajna prostranstva lave – fascinirala me je. Čak i tada sam znao: jednog dana ću se vratiti samo zbog pecanja.

Moja želja je bila jasna – da ulovim tri vrste riba: atlantskog lososa, morsku potočnu pastrmku i potočnu zlatovčicu, jednu od najlepših slatkovodnih riba na svetu.

⸻

Organizacija putovanja

Island je takođe zahtevan u pogledu organizacije. Ribolov je skup, sve reke su u privatnom vlasništvu, a dozvole su jako ograničene. Zato sam počeo da planiram, tražim informacije i pravim aranžmane mnogo pre polaska.

Bjarki, meštanin koga sam upoznao preko društvenih mreža, mnogo mi je pomogao. Uz njegove savete, izabrao sam prave vode i rezervisao dozvole. Dogovorili smo se da ću većinu ribolova obaviti sam – „uradi sam“ (uradi sam) – samo prvog dana, a kasnije jedno popodne sa vodičem.

Plan je bio jasan: šest dana ribolova, svaki dan na drugoj vodi. Visoravni, jezera, poznate reke – savršena kombinacija.

⸻

Prvi dan – Trigvi

Stigao sam na Island oko ponoći. Na aerodromu me je dočekao Niko, bivši kolega iz Austrije. Nije bio ribar, došao je zbog fotografisanja i istraživanja, jer još nije poznavao Island. Dogovorili smo se da delimo auto i smeštaj.

Stigli smo u pansion u 3 ujutru, a ja nisam mnogo spavao. Ustao sam do 7 ujutru – spreman za prvi dan. Ovo je bio moj jedini dan sa mojim vodičem, Trigvijem, koji radi za Fish Partner, jednu od najboljih agencija na Islandu. Plan je bio da odemo do reka Tungna i Kaldakvisl u gorju, poznatih po potočnoj zlatovčici i velikoj pastrmci.

Ali po dolasku je bilo jasno da uslovi nisu pogodni – voda je bila previsoka i mlečna. Trigvi je brzo promenio plan i odvezli smo se do jezera. Prvo do manjeg planinskog jezera, zatim do veličanstvenog Tingvalavatna, najvećeg jezera na Islandu, domu džinovske smeđe pastrmke. Na žalost, najbolje vreme za ribolov tamo je u proleće.

Dan smo završili u Vilingavatnu, manjem jezeru koje dozvoljava samo dva ribolovca dnevno. Nije bilo ulova, ali je dan bio pun smeha i dobrih saveta. Trigvi je legenda – vodič sa preko 20 godina iskustva koji mi je otkrio kako da se nosim sa islandskim vodama i kako da se pripremim za dane koji su usledili.

⸻

Drugi dan – Zlatovčica i severna polarna svetlost

Sledećeg dana, Niko i ja smo se vratili u gorje. Putevi su bili izazovni, više kao kozji putevi nego prave staze. Ujutru sam pecao na Kaldakvislu, ali voda je već bila previše mutna. Bez uspeha.

Popodne smo se spustili do jezera iz kojeg reka izvire. Moja prva potočna pastrmka uhvaćena je na crveno-crni džig. Borba je bila intenzivna, a Niko mi je pomogao da ubacim ribu u mrežu. Radost je bila na vrhuncu – osećaj koji samo ribar zna, sa najtežom drogom od svih: mušičarenjem.

Kasnije sam to probao na reci Tungna. Tamo, usred doline pune borovnica, sam sam ulovio još jednu potočnu pastrmku i nazdravio hladnim pivom.

I uveče, još jedno iznenađenje – kada sam se vratio u pansion, nebo je bilo obasjano severnom polarnom svetlošću. Savršen kraj dana.

⸻

Treći dan – Jezero Vilingavatn i banana pastrmka

Trećeg dana sam pecao sam na jezeru Vilingavatn. Sa druge strane jezera bila je još jedna potočna pastrmka, ali inače sam imao vodu za sebe.

Pecao sam strimerima u bojama ribe koluške (stickleback), glavne hrane tamošnje pastrmke. Jutro je bilo neuspešno, ali popodne se vreme promenilo – oblaci su prekrili sunce i uslovi su postali idealni. Tada je došao udarac.

Posle nekoliko minuta borbe, u mrežu se upecala prelepa smeđa pastrmka, takozvana banana pastrmka, karakteristične žućkaste boje. Nije bio rekord, ali za mene je bio savršen.

⸻

Četvrti dan – Reka Zapadna Ranga

Četvrtog dana sam pecao na reci Zapadna Ranga, jednoj od najpoznatijih reka sa lososom na Islandu. Bio sam u njenom gornjem toku, gde su lososi ređi, ali tu vlada velika smeđa pastrmka.

Reka je široka i jaka, pa sam koristio switch štap i teži pribor. Islandski konji i ovce su pasli duž reke, a cela dolina je bila moja.

Ribolov je bio zahtevan – bilo je puno trave u vodi i vreme je bilo sunčano. Posle nekoliko sati neuspešnog ribolova, stigao je udarac. Riba se povukla pod obalu, štap se savio … i onda je sve popustilo. Riba je pobegla.

Iako bez ulova, iskustvo je bilo nezaboravno – samo stajanje pored takve reke je nešto posebno.

⸻

Peti dan – dan istine na reci Leirvogsa

Sa najvećim uzbuđenjem sam iščekivao peti dan, Niko i ja smo rano krenuli ka reci, gde me je čekao Bjarki. Pre posla, pokazao mi je nekoliko lokacija i poželeo mi sreću.

Ujutru sam stigao do prelepog vira, gde sam video dva lososa kako iskaču iz vode dok je voda rasla. Posle nekoliko zabacivanja, usledio je udarac. Posle 15 minuta borbe, riba mi je skoro bila u mreži, ali je jurnula ka brzacima. U žurbi sam potrčao za njom, upao u vodu i bio mokar do kože. Ipak, nastavio sam da se držim ribe dok se – zbog nespretnog rukovanja mamcem – nije otkinula sa udice. Frustracija je bila ogromna.

Neko vreme sam se sažaljevao, a onda sam okušao sreću dalje nizvodno. Ovog puta je uspelo – Red Frensis je ulovio lososa i posle nekoliko minuta borbe bio je moj. Nije bio veliki, ali je bio moj prvi atlantski losos. Neopisiva radost!

Ubrzo nakon toga, ulovio sam još veću ženku lososa, a popodne sam imao iznenađenje – morsku migratornu pastrmku, dugačku skoro 90cm. Borba je bila epska i uspešno završena. Bila je to riba života.

Kada se Bjarki vratio s posla, nastavili smo zajedno da pecamo. Upecao sam još jednog najvećeg lososa koga sam ikada upecao i još jednu morsku pastrmku. Bjarki je izgubio jednog lososa. Dan o kojem ribar može samo da sanja – i nazdravili smo u skladu sa tim.

⸻

Dan 6 – miran kraj

Želeo sam da poslednji dan završim na opušten način. Niko i ja smo otišli ​​na malo jezero blizu pansiona. On je vežbao svoje prve zabačaje mušičarenjem, a ja sam pokušao poslednji put.

Upecao sam manju potočnu pastrmku – ništa posebno, ali dovoljno za lep kraj. Niko nije imao sreće, ali je bio oduševljen mušičarenjem.

Popodne smo spremili opremu, spakovali se i krenuli ka aerodromu.

⸻

Zaključak

Island mi je pružio sve što sam tražio – od prve potočne zlatovčice u planinama, do banana pastrmke u jezeru Vilingavatn, lososa i konačno skoro 90cm duge migratorne morske pastrmke.

Posle tri godine neuspeha u Danskoj, ovde mi se ostvario san. To nije bio samo ribolov, već iskustvo koje ću nositi sa sobom do kraja života.

Original slovenački:
Islandija–dežela bogov
Zakaj prav Islandija?

Vsak ribič ima svojo sanjsko destinacijo. Zame je ena izmed njih Islandija. Pot do tja pa ni bila kratka. Tri leta zapored sem skupaj s prijateljem Daretom Heberletom poskušal srečo na Danskem, na reki Skjern, pri lovu na atlantskega lososa. Večkrat sem imel ribo na trnku, borbe so bile napete, a nobene nisem spravil na suho. Po tretjem neuspehu pa se mi je v mislih znova pojavila Islandija – dežela bogov, ognja in ledu. Na Islandiji sem bil prvič leta 2019, skupaj z ženo (takrat še punco). Takrat sem lovil le nekaj ur in ujel tri manjše potočne postrvi. A narava, ki sem jo doživel tam – vulkani, slapovi, ledeniki in neskončna prostranstva lave – me je očarala. Že takrat sem vedel: sem se bom nekoč vrnil samo zaradi ribolova. Moja želja je bila jasna – ujeti tri vrste rib: atlantskega lososa, migratorno potočno postrv (sea-run brown trout) in potočno zlatovčico, eno najlepših sladkovodnih rib na svetu.

⸻ Organizacija potovanja

Islandija je zahtevna tudi z vidika organizacije. Ribolov je drag, vse reke so v zasebni lasti, dovolilnice pa močno omejene. Zato sem že dolgo pred odhodom začel načrtovati, iskati informacije in se dogovarjati. Veliko mi je pomagal Bjarki, domačin, ki sem ga spoznal prek družbenih omrežij. Z njegovimi nasveti sem izbral prave vode in rezerviral dovolilnice. Dogovorila sva se, da bom večino ribolova opravil sam – v stilu DIY (do it yourself) – le prvi dan in kasneje en popoldan pa z vodičem. Plan je bil jasen: šest dni ribolova, vsak dan na drugi vodi. Highlands, jezera, znamenite reke – popolna kombinacija.

⸻ Prvi dan – Tryggvi

Na Islandijo sem prispel okoli polnoči. Na letališču me je pričakal Nico, nekdanji sodelavec iz Avstrije. Ni bil ribič, prišel je zaradi fotografije in raziskovanja, saj Islandije še ni poznal. Dogovorila sva se, da si deliva avto in prenočišča. Do guesthousea sva prispela ob treh zjutraj, spanca pa je bilo malo. Že ob sedmih sem bil pokonci – pripravljen na prvi dan. To je bil moj edini dan z vodičem, Tryggvijem, ki dela za agencijo Fish Partner, eno najboljših na Islandiji. Načrt sta bili reki Tungna in Kaldakvísl v Highlands, znani po potočnih zlatovčicah in velikih postrvih. A ob prihodu je bilo jasno, da razmere niso primerne – voda je bila previsoka in mlečno motna. Tryggvi je hitro spremenil načrt in odpeljala sva se na jezera. Najprej na manjše gorsko jezero, nato pa na veličastno Þingvallavatn, največje islandsko jezero, kjer živijo orjaške potočne postrvi. Žal je najboljši čas za lov tam spomladi. Dan sva zaključila na Villingavatnu, manjšem jezeru, kjer dovolijo le dva ribiča na dan. Ulova ni bilo, a dan je bil poln smeha in dobrih nasvetov. Tryggvi je legenda – vodič z več kot 20 leti izkušenj, ki mi je razkril, kako se lotiti islandskih voda in kako se pripraviti na dni, ki so sledili.

⸻ Drugi dan – potočna zlatovčica in severni sij

Drugi dan sva se z Nicom vrnila v Highlands. Ceste so bile zahtevne, bolj podobne kozjim stezam kot pravim potem. Dopoldne sem lovil na Kaldakvíslu, a je bila voda že preveč kalna. Brez uspeha. Popoldne sva se spustila do jezera, iz katerega se izliva reka. Na rdeče-črno potezanko je prijela moja prva potočna zlatovčica. Borba je bila intenzivna, Nico pa mi je pomagal spraviti ribo v mrežo. Veselje je bilo na vrhuncu – občutek, ki ga pozna samo ribič, pri najbolj trdi drogi od vseh: muharjenju. Kasneje sem poskusil še na reki Tungna. Tam, sredi doline, polne borovnic, sem popolnoma sam ujel še eno zlatovčico in nazdravil sam sebi s hladnim pivom. Zvečer pa še zadnje presenečenje – ob vrnitvi v guesthouse je nebo razsvetlil severni sij. Popoln zaključek dneva.

⸻ Tretji dan – jezero Villingavatn in banana trout

Tretji dan sem lovil sam na jezeru Villingavatn. Na drugi strani jezera je bila še ena ribička, sicer pa sem imel vodo zase. Lovil sem s streamerji v barvah ribice stickleback, glavne hrane tamkajšnjih postrvi. Dopoldne ni bilo uspeha, popoldne pa se je vreme obrnilo – oblaki so zakrili sonce in pogoji so postali idealni. Takrat je prišel udarec. Po nekaj minutah borbe je v mreži pristala lepa potočna postrv, t. i. banana trout, z značilno rumenkasto barvo. Ni bila rekordna, a zame popolna.

⸻ Četrti dan – reka West Rangá

Četrti dan sem lovil na reki West Rangá, eni najbolj znanih lososjih rek na Islandiji. Sam sem bil v njenem zgornjem toku, kjer losos redkeje pride, a kraljuje velika potočna postrv. Reka je široka in močna, zato sem uporabil switch palico in težjo opremo. Ob reki so se pasli islandski konji in ovce, vsa dolina pa je bila moja. Ribolov je bil zahteven – v vodi je bilo veliko trave, vreme pa sončno. Po več urah brez uspeha je prišel udarec. Riba je potegnila pod brežino, palica se je upognila … nato pa je vse popustilo. Riba je ušla. Čeprav brez ulova, je bila izkušnja nepozabna – že samo stati ob taki reki je nekaj posebnega.

⸻ Peti dan – dan resnice na reki Leirvogsa

Peti dan sem pričakoval z največjim vznemirjenjem. Z Nicom sva se zgodaj odpravila proti reki, kjer me je čakal Bjarki. Pred službo mi je pokazal nekaj lokacij in mi zaželel srečo. Že zjutraj sem prišel do krasnega tolmuna, kjer sem ob dvigovanju vode videl dva lososa, ki sta skočila iz vode. Po nekaj metih je sledil udarec. Po 15 minutah borbe sem imel ribo že skoraj v mreži, a se je pognala proti brzicam. V naglici sem stekel za njo, padel v vodo in bil premočen do kože. Kljub temu sem ribo še držal, dokler se ni – zaradi nespretnega ravnanja s podmetalko – snela s trnka. Frustracija je bila ogromna. Nekaj časa sem se smilil sam sebi, nato pa sem srečo poskusil še dolvodno. Tokrat se je izšlo – Red Francisu je prijel losos in po nekaj minutah borbe je bil moj. Ni bil velik, a bil je moj prvi atlantski losos. Nepopisno veselje! Kmalu zatem sem ujel še večjo samico lososa, popoldne pa me je čakalo presenečenje – skoraj 90 cm dolga migratorna potočna postrv (sea-run brown trout). Borba je bila epska in uspešno zaključena. To je bila riba življenja. Ko se je Bjarki vrnil iz službe, sva skupaj nadaljevala ribolov. Ujel sem še enega največjega lososa do tedaj in še eno morsko postrv. Bjarki je izgubil enega lososa. Dan, kot si ga ribič lahko le sanja – in temu primerno smo tudi nazdravili.

⸻ Šesti dan – miren zaključek

Zadnji dan sem želel zaključiti sproščeno. Z Nicom sva šla do manjšega jezera blizu guesthousea. On je vadil prve mete muharice, jaz pa sem poskusil še zadnjič. Ujel sem manjšo potočno postrv – nič posebnega, a dovolj za lep zaključek. Nico sicer ni imel sreče, a se je navdušil nad muharjenjem. Popoldne sva pospravila opremo, spakirala in se odpravila proti letališču.

⸻ Zaključek

Islandija mi je dala vse, kar sem iskal – od prvih potočnih zlatovčic v gorah, do banana trouta v jezeru Villingavatn, lososov in na koncu skoraj 90 cm dolge migratorne potočne postrvi. Po treh letih neuspehov na Danskem sem tukaj doživel sanje. To ni bilo samo ribiško potovanje, ampak izkušnja, ki jo bom nosil s sabo vse življenje.

David Čuček