Intervju – Tihomir Lukić, Prvak Srbije u mušičarenju za 2018.
Zamolili smo gospodina Tihomira Lukića, Prvaka Srbije za proteklu godinu da za čitaoce Mušičara da intervju i svoje mišljenje o situaciji koja sada vlada u takmičarskom mušičarenju, stanju riba i reka, te generalnu poruku mladima.
• Predstavite se našim čitaocima: lični podaci (ako želite) i čime se još bavite pored FF.
Moje ime je Tihomir Lukić, trenutno živim u Beogradu. Pored FF nemam drugih zanimanja, bavim se prodajom materijala za FF, izradom i prodajom mušica.
• Ko je “krivac” što volite mušičariti? Prvi počeci. Ko vas je naučio pecati?
Odrastao sam Bogovađi, malom mestu kroz koje protiče reka Ljig. Tu sam napravio svoje prve pecaroške korake. Kad me pitaju od kad pecam, moj odgovor je – od kad znam za sebe. To je bilo pecanje beovica i klena, na leskov štap i guščji plovak, a mamac domaća muva ili skakavac.
Glavni krivac što sam postao mušičar je moj prijatelj Željko iz Lazarevca, dok je prvi izlazak na vodu sa mušičarskim štapom bio 24. avgusta 2011. godine, na reci Gradac. Znam čak i mesto gde sam upecao svoju prvu pastrmku na vestačku mušicu.
Smatram da još učim da pecam. Mušičarenje je kompleksan vid ribolova i teško mogu jasno definisati ko me je naučio svemu što znam. Ali mogao bih izdvojiti par imena koja su na mene imala najveći uticaj: Vladimir Petrović (Oholi), Saša Mančić i Marko Milačić. Od svakog sam ponešto naučio u određenom segmentu i određenom periodu. Ima naravno još dosta imena dobrih musičara koji su mi preneli svoje znanje, npr. pecanje na Ribniku je bila muka dok mi Ognjen Ogi Tasić nije otvorio oči. Mnogo toga sam i “ukrao” gledajući neke od najboljih svetskih takmičara. Definitivno mogu reći da sam najviše napredovao posle odlaska na moje prvo svetsko prvenstvo.
• Koju od tehnika i taktika primenjujete kod pecanja.
Primenjujem sve tehnike. Ako hoćete da budete uspešan takmičar, morate poznavati sve načine i tehnike. Meni je nimfarenje najdraže, a to je takođe najproduktivnija, po meni i najkompleksnija tehnika mušičarenja. Kod pecanja na suvu muvu sve vam je vidljivo. Jasno vidite površinu vode, sve struje, ceo sistem i muvu kako se kreće, jasno vidite i udarac. Kod nimfarenja je kompleksnije, jer ne vidite ništa. Morate pročitati mesto, osetiti gde baciti nimfu kako bi prošla željenom putanjom tamo gde mislite da je riba. I kad ovo izvedete kako treba, morate osetiti udarac, što je tehnički najzahtevni deo.
• Pribor i oprema koju koristite i preporuka za mlade. Imate li sponzore?
Sa jednim štapom se definitivno ne mogu pokriti sve tehnike, takva vrsta univerzalnog štapa ne postoji. Moja preporuka za početnike bi bila neka 4# 8.6” za suvu, mokru muvu i strimera i 2# ili 3# oko 10” za nimfu i strimera.
Što se štapova tiče, u zavisnosti od tehnike kojom pecam, koristim:
Za nimfu – Maxia 0# 10,2”, Maxia 2# 10#
Za suvu i mokru – Sage One 5# 9”, Redington 3# 7,6”
Za strimer: Redington 5# 9”
Za jezero: Orvis 7# 10”
Što se čekrka tiče, koristim jeftine varijante prilagodjene težinama i klasama štapova.
Sponzora, na žalost, nemam.
• Koje su vam omiljene muhe ili grupe muha. Pravite li muhe na koje lovite?
Nimfe su mi omiljene muve, ali to je širok pojam. Danas se na tržištu nudi ogroman broj raznih vrsta nimfi i kad to pomnožite sa brojem vrsta tungstena za otežanje i veličinama udica koje se najčešće koriste, početnici imaju ogromnu dilemu šta na kraju koristiti. I sam sam se našao u tom problemu, došao do cifre od oko 2000+ nimfi u kutijama, a onda izađem na pecanje i imam dilemu šta baciti! Pre dve godine sam napravio zaokret i počeo da pecam na samo 3 vrste nimfi koje imam u raznim veličinama udica, sa različitim kombinacijama veličine i boje otežanja. Broj nimfi se značajno smanjio, a ja I dalje isto pecam ribe. Naravno, imam još 3 rezervne vrste nimfi ukoliko onovne varijante zakažu. Rekao bih da u 90-95% pecanja koristim osnovne tri vrste, a samo 5-10% na rezervne kombinacije.
Kod pecanja na suvu je to malo drugačije, ali sa sličnim principom se može postići fantastičan rezultat.
Iako ne volim da pecam na strimera, moram ga imati, ali ga izuzetno retko koristim. Tu je bukvalno zastupljena samo jedna vrsta u tri osnovne boje.
Ali mišljenja sam da za kvalitetno pecanje nije presudna muva, već tehnika i to sam na neki način dokazao i u praksi.
• Mušičarenje s obale, iz vode ili sa plovila (float tube, pontoon, čamac, ). Omiljeni tereni potoci, reke, jezera ili more na kojima pecate.
Definitivno iz vode. Ne favorizujem pecanje iz vode, već na takvim terenima provodim najviše vremena. Voleo bih da imamo dobra jezera, pa da možemo više pecati iz čamca.
Nemam omiljenu reku, svaka reka je priča za sebe i za svakog mušičara je važno da obiđe što više reka. U Srbiji postoji veliki broj reka na kojima možete pecati pastrmku, do sad sam obišao njih 24. Pecao sam i na dosta reka u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Neke reke mogu da izdvojim samo po svojoj lepoti, to su Mrtvica u Crnoj Gori i Neretva u Bosni i Hercegovini.
• Kada najviše volite biti na vodi (mesec, doba dana, ujutro, po danu ili naveče)?
Najviše volim periode od 15.4. do 15.7. tad su naše reke najlepše. Volim pecati ceo dan, ali definitivno je “večernji cug” najlepši, tad reka oživi!
• Dosadašnji najveći uspesi, ulovi i opis ulova u mušičarenju.
Veličina ribe mi nije presudna za uživanje u ribolovu. Iako sam lovio kapitalne primerke potočne pastrmke, lipljena, mekousne i kalifornijske pastrmke, ne bih pričao o veličinama. Ako prilagodite pribor uslovima u kojima pecate, nekad vam riba od 30cm može pričiniti veće zadovoljstvo nego neka od 50+ cm.
• Bavite li se fotografijom? Jeste li do sada imali neku izložbu?
Poslednjih godina malo više fotografišem reke na kojima pecam i svoje ulove, ali čisto amaterski, za svoju dušu. Nisam imao izložbe i ne planiram da se fotografijom bavim u tom pravcu. Na pecanje volim da idem sa mojim prijateljem Benjaminom Mujagićem, onda je dobra fotografija zagarantovana.
• Nije mi jasno, a voleo bih da znam. Kratak savet početnicima.
Teško je početnicima dati kratak savet, ali pokušaću. Što više učenja i vežbanja na vodi, a što manje na društvenim mrežama, forumima i sl. Na društvenim mrežama obično pričaju najviše oni koji najmanje znaju, čast izuzecima!
• Šta mislite o pokretu C&R, mušičarskim revirima, ekologiji i zaštiti životne sredine?
Potpuno podržavam pokret C&R i više sam za otvorene reke, divlje reke, divlje ribe! Mislim da je termin mušičarski revir kod nas dobio neko iskrivljeno značenje.
Ako želimo da sačuvamo naše reke, C&R je nešto prema čemu moramo ići. Ekologija i zaštita životne sredine je stvar kućnog vaspitanja, kojeg je kod nas sve manje, na žalost. Postoji izreka “odneće voda”, ali ljudi razmišljaju polovično, reka i odnosi i donosi. Kad samo te činjenice postanemo svesni, napravićemo ogroman napredak!
• Koji je vaš klub? Koliko dugo se takmičite? Vaši dosadašnji uspesi na takmičenjima i kupovima? Takmičenja u inostranstvu.
Do prošle godine bio sam član kluba MRK Koma FF iz Lazarevca, za koji sam se i takmičio, a koji sam takođe i osnovao. Pre nekoliko godina u Srbiji nije bilo dovoljno klubova kako bi se osnovala mušičarska liga, stoga je nas par osnovalo klubove i uložilo veliki trud i rad kako bi se liga razvijala. Sada ponosno ulazimo u petu godinu mušičarske lige u Srbiji. Od ove godine se takmičim za Klub mušičara Beograd, klub koji je iz istih razloga osnovao moj prijatelj Marko Milačić. Pošto nam se zajednica širi, sada nema potrebe da imamo dva kluba i odradili smo spajanje, tako da KOMA odlazi u istoriju.
Takmičim se od samog početka. Meni najdraže, a ujedno i prvo mušičarsko takmičenje na kom sam učestvovao i pobedio je Serbia Open Fly Casting, održano 2012. godine u Perućcu. Ovo takmičenje mi je važno iz više razloga – to je jedino zvanično takmičenje u fly casting-u sa međunarodnim sudijama, koje je održano u Srbiji, i dalje nosim titulu prvaka države. Bio sam početnik i apsolutni luzer, a dokazao da ništa nije nemoguće, ako to dovoljno želiš! Prijavio sam se na nagovor mog prijatelja i organizatora, Đorđa Anđelkovića. Ne mogu da ne pomenem i našeg proslavljenog mušičara i instruktora, Sašu Zeca iz Novog Sada, koji mi je tu, na igralištu, u 15 minuta objasnio gde grešim i kako da moju trenutnu distancu od 15-20m pretvorim u 28,4m. On je velikim delom zaslužan za moju pobedu.
Na domaćim takmičenjima, moji ostvareni rezultati su:
2016. godine – III mesto na državnom prvenstvu;
2017. godine – II mesto na državnom prvenstvu, II mesto na kupu Srbije – pojedinačno, II mesto Open Gradac – pojedinačno, I mesto Open Gradac – ekipno;
2018. godine – I mesto na državnom prvenstvu, II mesto na kupu Srbije, I mesto Žagubica Fly
Prema ostvarenim rezultatima na domaćim takmičenjima, MRK Koma FF je od 2015. godine u samom vrhu mušičarskih klubova u zemlji.
Na međunarodnim takmičenjima najbolji rezultat sam ostvario na svetskom prvenstvu u Italiji 2018. godine – 72. mesto u konkurenciji od 148 takmičara.
• Postoji li interes za takmičenje u vašoj državi? O ligi i protivnicima na takmičenjima.
Citirao bih kolegu Radula Mićovića iz Crne Gore: “Čim je na vodi više od dva ribolovca, takmičenje je već počelo, hteli oni to sebi da priznaju, ili ne.” Mada dosta kolega govori da ne voli da se takmiči, već da pecaju iz uživanja, ali s druge strane svakodnevno na vodi upoređuju svoje rezultate sa ostalim kolegama.
Interesovanje postoji i sve je veće! Na početku je bilo teško, nije bilo dovoljno klubova, napomenuh već da smo otvarali klubove kako bismo ostvarili neophodni broj za formiranje lige Srbije. Možda jeste nekolicina ljudi iznela najveći deo, ali zaista smo kao zajednica pokazali da težimo ka istom cilju i zato smo i uspeli. Naravno, bilo je turbulencija, raznih spornih situacija, ali “preležali smo dečje bolesti” i došli smo do dobrih rezultata. Ove godine imaćemo najveći broj takmičara do sada. Najbitnije je da dolaze novi klubovi i novi takmičari!
Po meni, među takmičarima je najvažnije atmosfera, koja je trenutno na visokom nivou. Jedni prema drugima imamo korektan odnos i poštovanje, sa normalnim sportskim rivalitetom – bez toga takmičenje ne bi bilo interesantno.
Pred nama je novi izazov, moramo uložiti vreme i znanje koje smo do sada stekli, u nove generacije koje nam polako dolaze. To je jedini način da reprezentaciju podignemo na viši nivo. Moje lično zapažanje, ne samo za Srbiju već za ceo Balkan, jeste da svoje znanje svako ljubomorno čuva samo za sebe. Dok ne počnemo da delimo znanje i iskustvo međusobno, uprkos talentu koji posedujemo, ostaćemo u mestu, a u svetskom rangu tu gde trenutno i jesmo – na začelju!
Moj savet za sve koji imaju želju da započnu takmičarsku karijeru – ne očekujte odlične rezultate na početku, to je normalno. Takmičarsko mušičarenje se u mnogo čemu razlikuje od slobodnog pecanja. Osnovno pecaroško znanje je tek trećina posla! Ostale dve trećine jedino možete steći na takmičenjima i nikako drugačije!
Svi koji imaju želju, ali im treba pomoć, mogu slobodno da mi se obrate!
• Da li se nešto promenilo u vašem životu, od kada ste postali prvak?
Promenila se samo jedna stvar, sve više kolega me kontaktira za savete, zbog rezultata koje ostvarujem imaju poverenje. Naravno svima vrlo rado pomažem i prenosim svoja iskustva i zapažanja, posebno novim takmičarima, bez razmišljanja za koji se klub takmiče i da li će mi sutra biti protivnik u sektoru!
U ime svih čitalaca sa prostora EX YU hvala na datom intervjuu i puno uspeha u životu, na takmičenjima i dobro zdravlje.
Intervju vodio Urednik Portala OnlineMušičar Ivan Korhner
Ma kakvi ovo prvaci Martic, Lukic, Oholi, Dimitrijevic, … Ima toliko vrhunskih mušičara u Srbiji da ovi ne bi mogli vodu da im nose!!! To je jedan klan koji se gura i u reprezentaciju i napravili su od toga licni interes! Cirkus!
Cuvena bolest zvana “KLANOVI”! Na takmicenje u nasoj zemlji se moze prijaviti SVAKI pojedinac, bez pristupnice i clanstva u bilo kom klanu! I na vodi pokazati sta zna! E sad jeste lakse pricati o klanovima i sebe proglasiti sampionom, mislim ko da trenira i da se mlati po reci kad je kuckanje po tastaturi jednostavnije, pogotovo ako mozete da budete anonimni 🤪🤪🤪