Imitacije nimfi malih jednodnevki

Entomologija: Imitacije nimfi malih jednodnevki

Problem veličine imitacije kao jedan od najbitnijih faktora uspešnosti mušičarske prevare, može značajnije biti izražen u nekim situacijama dublje sezone lova salmonida. Pod ovim prvenstveno mislimo na imitiranje jednodnevki i dvokrilaca.
Mikro tularaši mogu biti deprimirajuća pojava svojom brojnošću i vremenom rojenja, mada imitiranje i lov možemo itekako pokušati i njima. Mušičarenje toplovodnih vrsta riba takođe može biti veoma uspešno u vreme rojenja insekata kod kojih postoji potreba imitiranja na veličinama manjim od #16 te i u takvim situacijama treba posedovati neku od malih imitacija.
Pristup ideji imitiranja i vezivanju je inidividualan za svakog ribolovca, ali baš kod malih veštačkih mušica se princip jednostavnosti ističe više nego kod većih imitacija. Svaka suvišnost u korišćenju materijala se višestruko odražava na siluetu (drugi bitan faktor u kreiranju veštačkih mušica) koju je kod imitacija veličine 5 – 7mm veoma lako narušiti. Njenim narušavanjem sigurno se menja i funkcionalnost u uslovima veoma prisutne prirodne hrane i samim tim smanjuje šansa da vaša imitacija bude efektna.

Kao i kod mušičarenja krupnim imitacijama osnovno pitanje je prepoznavanje aktuelne vrste insekata, ali samo zbog praktičnih detalja, poznavanja načina i mesta njihovog pojavljivanja, njihove realne veličine i ponašanja riba koje se njima hrane. Osim ispravne trenutne identifikacije, pristup mušičarenju te izboru jačine pribora, veliku ulogu igraju i pređašnja pozitivna iskustva. Ovo potonje je jedina stvar koja se ne može do kraja savladati čitanjem, čuti od starijih kolega ili jednostvano usvojiti gledanjem kako to radi neko drugi. Pored ta tri pomenuta načina saznavanja nephodno je provesti neko vreme kraj vode i u situacijama koje nameću razmišljanje i snalaženje.

Rojenje malih insekata

Rojenje malih insekata ne može se isključivo vezati samo za određene tipove voda, ali se na nekima ta pojava lakše primeti. Po pravilu su ti delovi ili tipovi vode i pogodniji za mušičarenje malim imitacijama. Mirni delovi kraških reke su za tu priliku mnogo pogodniji od brzih i bujičavih tokova gde voda može nanositi raznoliku hranu, čak i sami insekti pred rojenje mogu i na brzim rekama zauzeti pozicije sa umereno brzim tokom jer i njihov način života podrazumeva te habitate. Veliki procenat jednodnevki rodova Baetidae i Caenidae se čitavog svog života vezuje za mirnije delove svih tokova i vodenu vegetaciju tako karakteristčnu za kraške reke. One su te koje podrazumevamo pod pojmom veoma malih jednodnevki i koje nas u određeno doba godine mogu zateći svojom masovnošću i aktivnošću pastrmke, a pre svega lipljena.

Lov u takvim uslovima može biti veoma delikatan i kao i svaki drugi trpi podelu na lov pod i na površini. Ponašanje riba je sasvim racionalno, nema kaprica i volje, već se kao i svaki oraganizam prirodno programiran da se hrani i ne bude pojeden, i one ponašaju tako. U slučaju koncentracije hrane ispod površine i zona najveće mogućnosti da ih prevarimo, biće baš tu. Ako je rojenje lako i masovno, sakupljaće insekte i sa same površine, što ne znači da nimfa i dalje neće biti aktivna, ali sa sasvim novim pristupom u prezentaciji. Mušičari, kao organizmi projektovani sa suviše mašte, voljom i ponekad navikama koje se teško prevazilaze, moraju usaglašavati svoje želje i viđenja prirode okom čoveka, sa stvarno potrebnim elementima za uspešan ribolov. U novije vreme dobili smo posredstvom Interneta nekoliko odličnih video zapisa ponašanja nimfi i zrelih insekata, pa se delom i iz takvog materijala mogu povući ravni za sagledavanje neophodnih činjenica.

Već mnogo puta ponovljeno je da su veličina i silueta presudni za prevaru, dodajmo tu i iskričenje probijene vodene površine, košuljice nimfe ili prelamanje svetla kroz telo samog insekta i dobićemo sve relevantne podatke za imitiranje. Čak i pre usvajanja svih danas dostupnih znanja uspešnost nekih vekovima starih imitacija, vršila je njihovu selekciju, a navedeni koncept jednostavnosti u njima možemo prepoznati već na prvi pogled.

I pored koncepta jednostavnosti tema minijaturnih imitacija nije ni izdaleka jednostavna, to dokazuju i brojne knjige posvećene samo tom problemu, podsetimo se samo Darrel Martin-ove “Micropaterns” koja je mušičarima našeg podneblja najbliža, budući da je predstavila imitacije nekoliko naših poznatih kolega i praktično uvela kompletan balkanski mušičarski milje na svetsku scenu sredinom devedesetih godina prošlog veka.

Naš pogled na vezivanje i korišćenje najmanjih veštačkih mušica obradićemo u nekoliko tekstova, a budući da smo se već vezali za određeni red insekata pominjanjem jednodnevki, to ćemo ovaj tekst posvetiti njima, njihovim imitacijama i najvažnije, načinu korišćenja.

Ako se učini da mušičarenje minijaturnim imitacijama nosi samo probleme, kako u vezivanju, tako i u prezentaciji, posedovanju laganog pribora, povećanoj pažnji ima i činjenica koje idu na ruku mušičarima. Pojava većine malih jednodnevki je sezonski mnogo razvučenija i češća od njihovih krupnijih rođaka, a i po masovnosti ih prevazilaze stotinama puta. Riba u takvim situacijama postaje mnogo usredsređenija na sakupljanje minijaturnih zalogaja u veoma učestalim intervalima te se tako potreba za suptilnijim taktičko tehničkim detaljima donekle “pegla” pojačanom aktivnošću u hranjenju.

Prezentacija

Za lov pod površinom predlažemo vam dva najčešća načina prezentacije malih nimfi. Prvi je njihovo potapanje na dubinu na kojoj primetimo ili pretpostavimo aktivnost riba jednostavnim produžavanjem predveza od tananog monofilamenta onolilko koliko smatramo da je potrebno u odnosu na dubinu vode, brzinu protoka i konstrukciju samog mamca. Pod pretpostavkom da smo to uradili valjano i mala nimfa potone u zonu hranjenja riba, možemo izabrati da je vodimo mirno, onako kako nalaže brzina vode i struje u dubini koje su načešće uslovljene konfiguracijom dna. Takođe, možemo nimfama davati uzranjajuću putanju polaganjem strune na površinu i njeno izdizanje podizanjem mušičarskog štapa. U uslovima manjih letnjih vodostaja možemo posmatrati reakciju uočene ribe ili gledati kraj mušičarske strune, veći manevri ribe mogu značiti pokret ka nimfi, a zastajanje strune je i znak za kontriranje. Sa ovako malim mamcima i kontriranje treba da bude umereno i da više liči na energičnije podizanje strune nego na samurajske reakcije sa početka sezone, većih voda i većih imitacija.

Drugi način prezentacije je uslovljen drugačijim položajem i dubinom na kojoj se nalaze aktivne ribe. U odmaklim stadijumima rojenja one se približe površini, ali su još uvek daleko od aktivnosti na njoj. Tada možete veoma dobro iskoristiti upredene plivajuće predveze ili predvez od dela debljeg (0.25 – 0.30mm) i vrlo tankog najlona (0,14 – 0,12mm). Deblji deo, ma za koju se soluciju odlučite, služi za plutanje površinom, a tanki za uvođenje nimfe na umerenu dubinu. Koliko će dugi biti delovi ovih segmenata opet zavisi od situacije na vodi. Odnos 2:1 je naš najčešći izbor uz mašćenje deblje sekcije. Praćenje se svodi na posmatranje dela predveza koji probija vodenu površinu ili kraja same strune. Sićušan indikator trzaja je poželjan ukoliko pravila sa vode na kojoj lovite ne definišu drugačije, ili jednostavno iz nekog razloga ne volite da budete maksimalno efikasni. U obzir dolazi i u svetu veoma popularna solucija sa plivajućom mušicom kao indikatorom, 70-tak cm dugim delom tankog najlona i nimfom vezanom za njen luk. Pored toga što vam bez greške potapanjem pokaže kad je vaša nimfica u ustima ribe, u slučaju kompleksnih rojenja ona može loviti podjednako dobro ukoliko je usklađena sa drugim izvorima hrane u toku takvog rojenja. Treba imati u vidu da je na nekim vodama propisano korišćenje samo jedne mušice, što onemogućava primenu ove tehnike.

Imitacije

Prikazivanje imitacija je možda i najlakši deo u pisanju ovakvih tekstova, jer u pomoć dolaze fotografije. Predstavljamo vam neke svetski standardne male nimfe, ali i neke naše mušice iz te kategorije vezane isključivo po principima jednostavnosti i trajnosti. Osnovni konac, malo pera i dlake uspešno rešavaju imitiranje, a ceo postupak vezivanja se rešava u jednom namatanju konca od glave ka repu i natrag. Na završni čvor, kod imitacija gde se on nalazi iza grudi imitacije, treba staviti malo više laka ili malu kap nekog lepila. Dodavanje epoksi smole ili vitraž boje na krilne pupoljke ostavite za kraj i nekoliko imitacija pričvršćenih u polistiren, balzu ili neku sličnu meku podlogu. Ovi zadnji detalji osim iskričavosti i atraktivno obojene tačke na imitaciji dodatno doprinose njenoj većoj čvrstini. Iskorak prema imitiranju par nijansi tela isekata u nekim slučajevima može biti potreban kada su u pitanju Baetidae, ali je i tada dovoljno za tela koristiti svetlije konce, biotse i isperke velikih repnih pera fazana, ćurana, čaplje i drugih ptica.

Goran Grubić i Aleksandar Panić, april 2010.

www.flyandtrout.com