Idrijica

Reportaža: Idrijica

Tokom Radne posete Sloveniji (bili gosti Ribiške Zveze Slovenije – RZS), moji saradnici, Saša Bencun – Rokafly, Arežina Goran i ja smo obišli nekoliko reka i lepo lovili na njima. O prvoj reci Poljanskoj Sori, čitali ste u prethodnom broju, druga reka na koju smo se uputili je bila Idrijica, a treća Savinja.

Prvobitna namera je bila da lovimo na Soči, čini se najboljoj salmonidnoj reci Slovenije, gde smo se i uputili, ali nismo imali sreće.
Vode su bile velike i snežne, pa se nije moglo prići, a kamoli loviti. Pao je dogovor sa domaćinima da lovimo na Idrijici donji tok i sutradan u gornjem toku kod grada Idrije. Dva dana za nezaborav.

A kako je krenulo?

Iz Mednog smo se istim putem, kao i prethodni dan, kada smo lovili na Poljanskoj Sori, preko Škofje Loke uputili, rano ujutro, prema Tolminu. Nismo se oporavili od uzbuđenja sa ribolova na Sori, a čekala su nas nova. Za Tolmin smo preko brda i dolina lepo putovali.

Dolazak u Tolmin

Tamo su nas, po dogovoru, čekali predsednik RD Tolmin Lucijan Rejec (www.ribiska-druzina-tolmin.si) i legenda mušičarenja u tom kraju, pa i celoj Sloveniji, Karlo Furlan.

Izlaganje u prostorijama RD i odlazak na ribogojilište do 12.00. Neverovatno koliko uspeha imaju u uzgoju salmonida.

Autohtone soške pastrmke, kalifornijske i potočne pastrmke i posebno lipljani su njihov proizvod, a mlađ prodaju i drugim udruženjima. Lepo smo se družili, a Karlo nas je vodio da vidimo, u nacionalni park Triglav. Tamo je čudo prirode Tolminska korita. Predivno mesto sa jakom rekom koja se provlači kroz veoma usku klisuru. Tek se tu vidi koliko je čovek mali u odnosu na čuda prirode. Istorijsko mesto i prirodna lepota.

Posle smo lovili na reci Idrijici, jer su Soča, Bača i Tolminka bile jako visoke. Sva trojica smo imali prilike uloviti lepe ribe, a ja sam prvi put u životu ulovio sošku pastrmku (Salmo trutta marmoratus). Izuzetan borac, mada nije bila nekih velikih dimenzija. Čašćavanje i večera u mestu Slap na Idrijici i lepom restoranu “Zlatna ribica” sa ugodnim domaćinima. Tu je bila i kolonija slikara. Nebično, mušičari i slikari na jednom mestu. Ide jedno s drugim. Karlo je bio izuzetan domaćin. Posvetio nam je celi dan i s nama lovio. Vrstan čovek, prijatelj i nadasve mušičar za primer. Prespavali smo u Tolminu, u u privatnom smeštaju. I rano ujutru krenuli.

Idrija, lov u tri revira

Sutradan nas je put vodio, uz reku Idrijicu, u mesto Idrija. Rano smo krenuli da uhvatimo jutarnji ribolov. Tamo nas je sačekao predsednik Babič Zoran. On nas je nakon upoznavanja obavestio o radu ribolovnog društva. Sa njim i čuvarom Aljošom smo otišli u “A revir”. Gornji deo Idrijice (“A revir”) je najatraktivniji i cena dnevne dozvole je najskuplja – 95 eura. Svi stranci tu vole najviše loviti, jer je reka predivna, prava planinska. Voda skače s kamena na kamen, a reka je “zatvorena” granama. Treba biti majstor i tu uloviti potočaru. Malo je mesta gde se možete razmahati. Ali smo lovili. Posebno je Goran bio uspešan, jer su slične vode u Kanadi, gde živi. Dozvolili su nam da pecamo na celom toku i u svim revirima, po volji. Lepo smo lovili, pastrmke, a kasnije, oko podneva smo sišli u srednji deo ispod grada Idrije. Nije nam se svidelo, te smo se nakon telefonskog razgovora obavestili da u donjem toku kod mesta Sp.Idrija ima lipljana i lepih pastrmki. To je bilo tačno. Na prostoru od nekih 150m smo imali toliko različitih terena da smo tu ostali do noći. Šteta što je dan tako kratak.

Nekoliko “marmorata” smo uspeli prevariti na nimfe i suhe muhe. Posebno je bila atraktivna Rokina pećinara, koju zove “velika potočara”. Marmorate nisu bile velike, do 50cm. Potočare i kalifornijske pastrmke (“šarenke”) su bile baš borbene. Šarenku, koju sam ulovio na nimfu, je pojurila velika marmorata u jednom viru. Bilo je predivno gledati ogromnu ribu kako pokušava uloviti plen koji joj izmiče. Pošto je primetila nelogično kretanje šarenke, odustala je od potere i vratila se u sigurnost vira. Velike marmorate meštani love na veće strimere. Dno reke Idrijice je bogato hranom, tako da ribe brzo napreduju. Čiste reke i obale su posebna čar ovih prostora. Baš smo se sva trojica prijatno osećali. Sve ribe smo vratili. (C&R)

Presvlačenje, po mraku, i dugi put, natrag u Medno, opet preko Škofje Loke, jer se desila nesreća kod Idrije, svi smo bili umorni. Umor nas je savladao, ali smo opet svratili u “4mačke” na po jedno Laško. Veliko zadovoljstvo uspešnim danom nas je sve opio. Taj dan se puno toga izdešavalo. Blagi umor i sutrašnji rani odlazak na Savinju, u mesta Ljubno i Mozirje je učinio svoje, te smo brzo otišli u pansion na počinak. Čitajte u sledećem broju o Savinji, reci koja nas je prijatno iznenadila i predivnim domaćinima.

Ivan Korhner