Ibarska priča

Moja reka uspomena

Ribolov kao uzvišeni smisao nas totalnih zaljubljenika, oduvek je privlačio. Činio je i nemoguće. Spajao je ljude, ali ih i razdvajao. Godinama jedna od mojih velikih otkrivenih zagonetki u ribolovu ustvari vezana je za istinu. Da ta čuvena i jako skupa reč, danas na poslednjim izdisajima u svetu zavodljive površnosti ipak živi. Živi jako snažno u prirodi i ljudima kraj vode, ali ne i u onima koji žive vreme uspona beznačajnosti. Nigde i ni u čemu nisam video da maske tako brzo padaju. Da se ljudi tako brzo razotkrivaju. Da izrazi lica pored reke i sa ribom na štapu ili u ruci, budu tako jasni i da tako odslikavaju čoveka, njegove misli, dušu i odnos prema reci, ribi, prirodi, ali i životu. Zato duboko verujem da je istina u najstarijem našem zanatu, jer sa ribom se ne možeš dogovoriti. Ribu ne mozes podplatiti, ribu ne možeš vratiti ako duhovno ne vrediš. Čak i oni koji su dobri glumci, gube naslovne uloge, jer se u načinu vraćanja božijih stvorenja vidi sve. Apsolutno sve. I koliko vrediš, i koliko voliš, koliko si srećan i koliko istini gledaš u oči. Zato pored reke živi i istinski provodi život, ribolovačka elita, “FLY-jeri” moji PRIJATELJI. Može se reći i posebni momci, frajeri.

Ima ih mladih, starijih, zelenih, iskusnih, napaljenih, neizlečivo bolesnih, ludih i otpisanih, prekaljenih i onih što još samo vanzemaljce ne videše kraj vode. A možda i jesu, ali vešto ćute, po malo koristeći mudrost drveta. Moji PRIJATELJI koje neizmerno volim. Neki su blizu, neki daleko, ali svi u srcu. Među njima, мoj brat Aleksandar Elezović, dežurni krivac za moje FLY stvaralaštvo, VELIKI Radojica POP sensei, Đorđe Lazović, moja tetka iz Zimbavea zbog kojeg perim ove udice sa zakašnjenjem od barem 10-godina, Baxter najkreativniji i neponovljivi lik u ekipi, pa prekaljeni lisac Icko, a tek mlade snage Skolski i Siki neviđena energija u obliku spoja mladosti i ludosti. Na vodi i najnovije snage Zegica pa drugarčina moja Branko Kosanin brat iz senke, najveći poznavalac našeg jezera čovek koji u tajnosti maše već dugo. Uz najviše poštovanje svih mojih dragih i jednako velikih ljudi i prijatelja širom planete, sa kojima sam ribario po mnogim prekrasnim rekama, koji su mi mnogo pomogli u savetima i preporukama za motanje mušica, sa kojima sam dočekivao jutra uz pesmu i vino, čekajući zoru u čizmama, i koje najsrdačnije pozdravljam. Gore pomenuta ekipa je priča sa reke IBAR.

Čarolija reke od koje mi svaki put zastane dah barem po jednom, ali svaki put kad sam u njenim brzacima, dok mirišem mirise detinjstva, života, svog bogatstva koje krije mi sa nekom posebnom lakoćom izmami iskrene reči zahvalnosti BOG-u za još jedan proveden dan u zemaljskom raju. Moja reka, reka mojih uspomena, reka u koju sam bespovratno zaljubljen svim svojim bićem, reka kraj čijih sam obala drugačije razmišljao o životu, ljudima. Prekrasni, ljuti, ledeno zahtevni Ibar koji iz najlepšeg Gazivodskog jezera nastavlja svoj put u svojoj dolini i reonu opštine Zubin Potok. Pre nekih nepunih 10-tak godina grupica nas entuzijasta i zaljubljenika iz svog džepa sakupila je novac i poribila na sopstvenu inicijativu reku sa potočnom pastrmkom i lipljenom veličine 12 do 15cm, želeći da reci udahne novi život. Poribljeno je sa 760 lipljena i potom 2000 pastrmki na 6 različitih lokacija oko 10 kilometara  za novac koji smo mi Zvečanci i Mitrovčani sakupili zajednički sa ljubiteljima salmonidnih riba iz Zubinog Potoka. Nakon toga je ljudina Tajson iz Čačka donirao još jednu ozbiljnu turu potočnih pastrmki i na snazi je bila totalna zabrana ribolova 3 godine. Riba je neviđeno napredovala, mrestila se i u tim danima odgovorno vam tvrdim, a to su reči i velikih mušičara koji su pecali par puta samnom, sa ciljem provere razvoja brojnosti i zdravstvenog stanja ribljeg fonda, Ibar je bio najbogatija reka u Srbiji!

Na žalost kao po nekoj neviđenoj navici u narednim godinama krivolov se širio i reka se pustošila. Nije bilo sluha iako su mnogi zaljubljenici u mušičarenje nudili besplatno pomoć, među njima i ja među prvima, da napravimo mušičarski i varaličarski revir na reci sa ogromnim potencijalima. Pre dve godine je i opština Zubin Potok poribila reku ponovo, ali se reka na žalost ne čuva i ribolov zakonski nije regulisan. Izlovilo se mnogo ribe i tužan scenario se obistinio, jer svest o zaštiti ribljeg fonda i bogatstva reke skoro da i ne postoji. Težini ove činjenice se pridružuje zaista vrlo kompleksna društveno-politička i bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji, gde život zaista nije lak i gde ekološke teme nisu trenutno prioritet. Kao u pesmi našeg čuvenog Radeta Šerbedžije: “Šteta, bespovratno šteta”.  Verujem da je sam GOSPOD sačuvao reku, dajući Ibru težinu, zahtevnost i dusšu surove reke i prirode te se ona sama čuva. Nije lako u prebistroj Ibrskoj vodi, uhvatiti sada već prekaljene lipljane, oprezne potočne pastrmke, a tek one ogromne, neviđeno snažne kao narod sa ovih prostora kaže i borbene AUTOHTONE PASTRMKE.

Tog dana, poslepodnevni ribolov od par sati i meni uobičajena rutina da izljubim i vratim 20-tak pastrmki i po nekog lipljena na posebno skrivenim i retko dostupnim  terenima bio je završen. Međutim na nagovor Zegice, skoknusmo na terene gde sam godinama unazad hvatao krupnije primerke pastrmke kako bih drugu pokazao te terene u nadi da ćemo tamo u noćom cugu locirati neku lepšu ribu. Prizor iz bajke, prelepi Ibar na terenu iz snova gde je reka najšira, najdublja. Čekamo, gledamo, kažem u sebi gde li su one pastrmke sa ovih terena, imena sam im davao. Ljubio ih redovno. Kad na pola reke, diskretno kupljenje nizvodno na nekih 27m. Hm. Da mi se nije učinilo. Pojačavam diopriju, buljim zumiram, opet. Vidim lepa riba, ali ne mogu da izbacim toliko, nemam prostor za BACK CAST i ako napunim stap, bicću kratak dva-tri metra. Kažem sebi da je samo malčice da priđe. Čekam, drug snima drugi deo reke, izađe još jedna uzvodno i to vrlo agresivno kupeći muvu. Par minuta tišine, ništa. Bliži se mrak. U neverici gledam, izlazi ponovo po svemu sudeći ista riba, ali tri-četiri metra bliže. U dometu je. Za tri sekunde rasklapam štap, muva sopstvene izrade na štapu nakostrešena čeka, a ja se razmahao i dok je šnjura u letu čekam novi izlazak. Nema je, odlučim da zabacim, ladno me odradi adrenalin i prebacim zonu. Ponovim cast sa sada već tačno odmerenom dužinom kanapa i u momentu zabačaja na vodu pada ogromni kedis, a moja muva uzvodno iza njega 40cm u istoj liniji kao da smo se dogovorili. Nestade kedis pred mojim očima, nestade i nada, šta sve pomislih u tim trenucima. Spomenu li neko psovke, kad ono, trenutak za pamćenje, nije sišla dole i kupi diskretno i moju muhu. Kontra i mi nismo anđeli.
Epska borba, posle kontre pun štap, a riba u mestu kuva par sekundi i brzinom torpeda gazi preko na drugu obalu i pokazuje mi kolko je važan čvor na bekingu. Skoro 15-tak minuta borbe za pamćenje sa blagom strepnjom dok je nisam video.

Ugledah prekrasnu ribu sa svom njenom lepotom, bojama i pegama i kažem sad može i da ode. Ala na štapu. Mora lagano i pažljivo, a pod naponom zviždi sve jer pecam uvek sa ekstremno tankim priborom. Traje i traje i uživanje je sve veće, ali osećaj da veći deo borbe riba kontroliše mene je neopisiv. Zamaranje traje uvek duže, jer sam ja bezizostavno surovi protivnik korišćenja bilo kakvih meredova. Nije džentlmenski i tačka.
Kraj svih tehnoloških otkrića, koja su direktno protiv ribe, valjda joj u duhu naših predaka treba pružiti minimalnu šansu. Jer BOG nam dade ruke. Kad se riba našla u prethodno Ibarskom vodom ohlađenim rukama iz drugog pokušaja da je prihvatim, oduševljenje, osmeh, divljenje, odzvanjali su Ibarskom dolinom. Bilo je opravdano i od srca, iz dubine mog bića. Trenuci koji se pamte za ceo život. Merenje Ibarske lepotice, bratovom pantljikom označava 60cm.

Definitivno moj FLY record, ali autohtone ribe sa divlje vode! U toku reanimacije, dugo mi je bila u rukama, ne pamtim da sam se nekoj ribi toliko nagledao šara, toliko joj zagledavao ljuto oko, ali je bila mirna punih dva minuta. Sa smirenošću Dalaj lame, uz osmeh vratih je tamo gde i pripada. Odlazila je polako, ostavljajući svoj miris za sobom i prekrasne uspomene sa reke kojoj dugujemo mnogo i koju smo pozajmili od naše dece.

Ulov je ostvaren:

Štapom SAGE Z –Axis 9’0’, line 5
Koncem Scientific Anglers klase 5
Čekrk Scierra 5
Varivas Tapered Leader 6x9ft

Mušica sopstvene izrade: udica klasične forme za kreice Mustad Classic DRY, veličine br. 16. Telo paun maslinasto zeleni, u leđnom delu iza toraxa dva biotsa prirodne boje iz obližnjeg sela, torax bogat od vršnih isperaka divlje mačke i bogatog cdc-a u položaju kao kod emerdžera.

BISTROOOOO, MIR U SRCU I POŠTENO NA VODI

Nebojša Elezović.