Heptamerdžeri

Jednodnevke iz familije Heptageniidae nastanjuju najbrže delove tokova naših pastrmskih reka. Njihove dorzo-ventralno spljoštene nimfe anatomski su prilagođene životu u ekstremno turbulentnom toku planinskih reka, držeći se za stene. Heptagenide su jedne od najčešćih jednodnevki sa kojima se susrećemo tokom čitave sezone širom Balkanskog poluostrva.

Ono što predstavlja kuriozitet u okviru ove vrlo šarolike familije jednodnevki je da izvesne vrste obavljaju presvlačenje iz nimfe u subimago ispod vode i na površinu isplivavaju kao krilati insekti. U kom sloju vode će do toga doći ponekad zavisi od brzine struje. U najbržim rečnim tokovima do toga dolazi često iznad samog dna. Fred Arbona Jr. u svom kapitalnom delu “Mayflies, The Angler, And The Trout” detaljno opisuje ovu pojavu i ističe značaj običnih mokrih mušica prilikom imitiranja ove faze rojenja izvesnih Heptagenida. Svima dobro poznata Martovka je dobar primer takve imitacije.

Stare škotske mekonoge mušice sa krilima u Tweed, Clyde ili Tummel stilu (razlike su u dužini tela), između ostalog su bile i prvi emerdžeri ovoga tipa. Varirajući dužinu tela ovih mušica, neki od škotskih autora, poput W.H.Lawrie-a i W.C.Stewart-a, uspešno su kontrolisali brzinu tonjenja imitacija u nemirnim rečnim strujama. Minimalizam i uspešnost ovih klasičnih “spider” mušica zasluženo su izvučeni iz zaborava zahvaljujući radovima američkog autora Sylvester Nemes-a, a njihovi elementi vezivanja služe kao inspiracija velikom broju modernih mekonogih i vlažnih emerdžer imitacija.

U modernoj literaturi jedna od vrlo uspešnih mušica koja predstavlja ovaj tip brzo-izranjajućih emerdžera je realistični Yellow May Emerger (imitacija vrste Heptagenia sulphurea), autora Oliver Edwards-a iz Jorkšira, opisana u njegovoj divnoj knjizi “Flytyers Masterclass” (1995). Osim ove vrste koja se može sresti i na našim vodama, ova pojava je evidentna i kod nekih drugih vrsta iz rodova Rhitrogena i Epeorus, među kojima su neke od naših najčešćih jednodnevki.

Heptamerdžeri su vlažne mušice koje imitiraju ovo ponašanje nekih vrsta Heptagenida, a u svojim elementima vezivanja spajaju tradiciju mekonogih “spider” mušica sa modernizmom (upotreba sintetičkih elemenata). Inspiraciju za njihovo kreiranje dobio sam posmatrajući rojenja Epeorus-a na Crnici i Resavi, koja počinju da krase ove vode svakog proleća i daju im osobeni pečat.

Heptamerdžer koji sam napravio kao vlažnu mušicu

Udica: TMC 101, 200R, 2487, obično veličine 12-14

Nimfalna košuljica/Rep: Beli ili antron u boji (koristim najčešće rđasti, maslinasti, sivi), i isperci patke ili jarebice

Abdomen: Guščiji “biot” daje fini segmentisani izgled, a možete koristiti dabing ili PT isperke; Najčešće boje su sumporasto-oranž, hendrikson braon, trula višnja i boja rđe; Ako koristite prirodne materijale imajte na umu da se boje menjaju pri kvašenju, kao i da boja tela jedinki iste vrste u zavisnosti od vremena, lokacije i svetlosnih uslova deluje drugačije pod vodom

Toraks: Sintetički grublji dabing ili zečije uvo

Krilo: Beli ili sivi antron

Nožice: Pero patki krdža ili gluvara, a ako nemate pero jarebice

Perla: prozirna od plastike

Heptamerdžeri su najproduktivniji kada se dovode u zonu ishrane pastrmke uzvodnim bacanjima ili “wet fly swing”-om, uz malo dodatne animacije.

Vladan Milenković
Sa: http://flyfishingunlimited.tripod.com/