Grza – otvor 2013.

Grza – otvor 2013.

Početkom marta me put godinama već, nanese na rečicu Grzu, njen izvor i dva veštačka jezerca. Svake godine isti razlog, da se sa društvom, u dva-tri sata isuču štapovi iz futrola, montiraju čekrci i kanapi, stavi muva i da sa prvim zabačajem kažemo “Dobar dan” za sledećih 7 meseci pastrmkama u mojoj Srbiji.

Okolina oko izvora reke, same reke i jezeraca se sve više i više menja – urbanizuje, na ŠTETU ove prelepe prirode. Primetio sam svuda oznake turističke organizacije Paraćina, samo nisam siguran da li je to staralac ovoga dela ili je to neka vrsta reklame. Ono što ne može, a da se ne primeti jesu oko jezera raklja do raklje (očigledno se lovi na štapove i sisteme sa prirodnim mamcima).
U jezerima je ribe sve manje iz godine u godinu. Nije da je nema, ali kako se gazduje ovim delom, bolje i da ih nema.

Tada ribolovci ne bi dolazili iz razloga da je brže bolje, praveći piknik, ili kampujući, bace na tiganjče, ili ponesu kući. Za šetače, putnike dobronamernike, turiste, ljude koji bi da pobegnu od cigle i betona primetno je veći broj klupica, neke sa pokrovom, neke bez, stolova, putokaza i obeleženih staza i znakova opasnosti. Smem da kažem da je sada čisto, ali kad pomislim na lepe dane, već mi se lagano vrti u želucu.

Pastrmki u reci ima, veličina srazmerno kapacitetu reke. Nažalost reka nema dubljih delova kako bi pastrmke imale bolje uslove da opstanu i da ih bude u većem broju. Prirodno neki delovi, su nepristupačni za pecanje. Već mi mrda živac, pa da skratim.

Iskoristio sam dan kada je najmanje ljudi na tom delu, tek po koji ribolovac i za otvor sezone od par sati imao lep dan. A što se tiče pastrmki – nekoliko komada, a što se tiče vremene i jagnjetine ispod sača, za ručak po završteku tih par sati.

Đorđe Anđelković