Otvor pastrmske sezone na reci Gradac 2013.
Otvor pastrmske sezone na reci Gradac 2013.
Sa par drugara sam se dogovarao da odemo negde na otvor sezone na pastrmku. Opcije su bile, Ribnik, Pliva, Gradac, Krušnica, … Posle puno kiša koje su podale poslednjih dana i vesti koje su dolazile o visokim vodostajima i još snežnim vodama, odlučih se za Gradac, kao najbezbolnije rešenje.
Mogu u jednom danu iz Novog Sada, otići i vratitit se, ako uslovi na vodi budu loši. Tih 150km se brzo pređe (2-2.5 sata). Kiza je potvrdio prethodno veče, da je Gradac bio velik, ali je u opadanju. Idemo na Gradac, pala je odluka. Poslednje dogovaranje krajem februara, odustajanje nekih prijatelja, i na kraju ostadosmo samo zet Oskar i ja.
Pokret ujuto oko 06.00 za Valjevo. Lep dan u Novom Sadu je obećavao. Na pola puta poče neka kišica sipulja, ni kiša ni magla, grozno vreme, sve sivo i otužno. Valjda nam neće pokvariti dan, samo da stignemo da se presvučemo, a da ne pada. Posle nek pada, mada ne volim loviti po kiši. Možda leti, ali sada, kada je vani samo jedan stepen. U Valjevu peru ulice i skidaju mulj, nakon obilne kiše koja je padala juče ili noćas. Ne obećava, ali … Došli smo do parkinga kod manastira Ćelije – nigde nikog. Parking prazan, na njemu neke palete cigle i kamenje, skoro da nemaš gde parkirati. Pitanja se vrzmaju po glavi. Voda sigurno nije dobra? Odustali su od organizovanog otvora? Da li će biti još neko na vodi? … Pogled odozgo ka željezičkom mostu i reci, kaže da Gradac i nije tako loš, jest velik, ali nije mutan. Odlučujemo se ipak presvući u kombinezone, pa ćemo prošetati malo pored vode, al’ opet kad smo već tu, probaćemo malo i loviti. Treba otvoriti sezonu na pastrmku, pa makar ne ulovili ni jednu.
Na vodi
Spuštamo se od parkinga na Gradac, preko livade. Blato, zemlja je mokra. Dolazimo do reke. Voda jaka, povisoka, hladna, snežna, pomalo mutnjikava, ali neka, probaćemo. Dogovaramo se da je strimer jedino rešenje. Prvi zabačaji strimera u hladnu vodu ne donose ništa. Vodim strimer polako, odiže ga voda, lagan je. Pogled u kutiju imam jedan na jig udici od 2g – crni. Bolje je, ali i dalje je voda jaka i izdiže ga. Oskar javlja da je jednu malu potočaru dobio na belog strimera.
Prelazim na drugu stranu – desnu obalu, i u velikom viru, na 5-6 zabačaj dobijam na crnog wooly buggera i ja jednu lepu. Koristila je u borbi maticu reke, ali sam je uspeo savladati, slikati i pustiti. Lep osećaj. Koliko sam ovo čekao – 5 meseci. Zadovoljstvo! Prva riba ove sezone. Ponovo zabačaj i udarac, ali promašaj. Ulazim u vodu, jaka je i stalno vrši pritisak na noge, pa je neugodno stajati, ali samo da provučem pored onog drveta. Sve je puno granja koje su se nadvile nad vodom. Rolujem strimera, jer je to jedino moguće. Par puta sam uspeo lepo zabaciti i konačno udarac. Dobio sam još jednu. Bori se dobro. Moja #5 se savila u kiflu. Nije baš velika, koliko sam mislio, ali je divlja i zna koristit snagu vode. Slikanje i vraćanje. Još nekoliko puta sam probao zabaciti strimera i ništa. Nailazi i čuvar Gile. Pozdravljanje. Svi su kaže gore na Šarenom platnu, oko 14.00 će biti gotov pasulj. Tamo ćemo regulisati dozvolu. Dakle nismo pogrešili, videćemo drugare, a i počastićemo se.
Idemo dalje uz vodu. Svuda sivilo kasne zime i ranog proleća. Vide se na putu nanosi koje je velika voda donela. Nisu stari, sveži su. Gradac bio baš veliki. Jaka je voda i dalje, ali se opet može i preći. Prelazimo kod Eko domaćinstva most i sada idemo levom obalom. Ponegde zabacimo koji put, ali idemo dalje. Probamo kod brane – neće! Ne javljaju se ribe. Usput srećemo i beograđane Borisa i Duleta. I oni su doši na neviđeno, ali su zadovolji, očekivali su lošije uslove na vodi.
I tako malo po malo, iz vira u vir, prelazimo preko preliva i polako dolazimo do konaka Tetrebovac, a on usnuo u zimski san. Pust, ali opet lep. Roka je još na Kopaoniku. Kada on stigne u Tetrebovac stigne i radost života, cveće, gosti, dečiji smeh, priče i muhe, … Volim uvek doći kod njega, jer mi je tu lepo!
Dobijam u viru iznad Tetrebovca još dve na belog strimera. Slikanje – puštanje. Negde sam uz put izgubio kontakt sa Oskarom, Borisom i Duletom. Verovatno negde love. Dogovor je da se svi nađemo na Šarenom platnu. Mobilni telefoni su u klisuri beskorisni, tako da ni ne probavam zvati. Srećem usput par prijatelja i Uču koji takođe probava prevariti neku potočaru na zonkera.
Šareno platno
Nogu pred nogu stižem polako na proplanak. Vidim ima neliko njih koji probavaju loviti na Šarenom platnu. Bacaju suvu! Prepoznajem lica. Nešto mi drago oko srca. Ipak ima još mušičara. Biće dobro druženje. Tu su Bane, Bojan, puno Valjevaca – Miško, Kepa, Pero, Žuća, Kiza, … i ostala ekipa, ima i onih koji nisu mušičari. Žuća na suvu dobija upravo jednu. Slikanje – puštanje. Svi su zadovoljni. Ima ribe, al’ je probirljiva. Pored bivaka nekoliko džipova. Znači došli su direktno kolima, a ne kao mi polako uz vodu.
Odemo do bivaka na Šarenom platnu da zalijemo susret rakijicom i popričamo. Popijemo i kaficu. Tu su već skoro svi. Neko sedi vani, a najviše ih je unutra. Odlična atmosfera! Poneko je i zapevao. Ima ljudi koje ni ne poznajem, ali je svima drago što su izašli u prirodu. Bilo je kaže Veljko-čuvar 15 mušičara, a Žuća reče oko 40 učenika. Javiše da je pasulj gotov. Izgleda predivno u tom velikom loncu. Kuvao se vani na otvorenom, sa slaninom i kobasicom, a malo su ga i zaljutili. Slikao sam ga, da i vi uživate barem vizuelno. Ukus odličan. Prijao je, jer je vani bilo pohladno. Pogača je bila vrhunska! Ostadosmo tu duže od dva sata. Ekipa iz EKOD Gradac – Valjevo, se baš potrudila da ugođaj bude dobar. Drugo jelo svadbarski kupus nisam ni probao, jer je pasulj bio vrhunski.
Povratak
Pozdrav ekipi i valja nazad. Daleko je manastir Ćelije. Dan kratko traje u martu, pa se polako spremamo za povratak. Posle ručka, odoh malo do hladnog vira na 20 minuta, jer je stalno neko lovio na njemu. Dolazak i 4 zabačaja 4 udarca ribe – dve izvadio, slikao se i pustio, jedna spala kod nogu, a imao i jedan promašaj. Došle na Olivnog strimera. Još 15 minuta zabacivao i ništa.
Kažem Oskaru da polako idem niz vodu. Usput ću pomalo zabacivati na izglednija mesta. I tako od vira do vira, dođoh do Eko domaćinstva. Nisam imao više ni jednu. Čeka me uspon, pomalo sam već umoran, ali polako – popeću se. Nemam kondicije! Kada sam se presvukao stižu i Oskar, Boris i Dule. Kažu da je slabo riba radila popodne.
Povratak u Novi Sad, po mraku. Na putu neuobičajena gužva, subota uveče. U telu blagi umor, ali i veliko zadovoljstvo. Za destak dana, ako ne bude novih padavina, eto nas opet na obalama reke da ponovo probamo uloviti još neku potočaru. Gradac je lepa i zahtevna voda koja krije solidnu populaciju pastrmki. Ima i onih velikih, ali se te ne love svaki dan. Bistro!
Sve slike u galeriji https://www.musicar.rs/galerija/otvor-2013-na-reci-gradac-valjevo/
Ivan Korhner
Komentariši