Gajenje kalifornijske pastrmke od 7-12. meseca starosti (I deo)

Ribnjaci: Gajenje kalifornijske pastrmke od 7 – 12. meseca starosti
(I deo)

Na kraju 6. odnosno na početku 7. meseca starosti, mlađ kalifornijske pastrmke dostiže individualnu telesnu masu oko 10 – 20g. Konkretno, u vreme pisanja ovog teksta (15. jun) naša najveća mlađ na ribnjaku (koja se izlegla negde oko 1 – 2. januara) sada ima prosečnu težinu oko 10g. Znači, realno možemo očekivati da će ova prva mlađ dostići oko 1. jula prosek 15 – 20g.

Prošle godine, prva mlađ je zbog dugog perioda mutnih voda koje su trajale preko 1,5 mesec dana (kad nije bilo moguće hraniti kontinuirano mlađ) dostigla oko 1. avgusta tek 9g. Do tog uzrasta u ishrani koristimo ekstrudiranu hranu sa promerom pelete od 1 do 1,7mm. Dajemo joj dnevno (na 6ºC) oko 2% hrane od mase, na 8ºC i 10ºC oko 2,5%, na 12ºC oko 3%, a na 14ºC preko 3%. Hrana za taj period ishrane sadrži oko 52% proteina, 20% masti, mali sadržaj celuloze – oko 0,6% i oko 10% mineralnih materija.

U početku 7. meseca, kao što smo rekli, riba dostiže između 10 i 20g. Tad joj počinjemo davati ekstrudiranu hranu – peletu većeg promera od oko 2,5 – 3mm. Takva hrana sadrži oko 45% proteina, 22% masti, 1,5% celuloze i oko 8% mineralnih materija. Na 6ºC se daje oko 1% hrane, najčešće dvokratno, na 8ºC ide oko 1,2% (još se daje dvokratno), na 10ºC ide oko 1,4% i počinje se davati trokratno, na 12ºC 1,7%, na 14ºC ide 1,9%, a na 16ºC se daje 2% hrane. Na temperaturama preko 17ºC treba polako smanjivati davanje hrane, a dnevnu količinu hrane razvući na četiri obroka (četverokratno).

U ovom i prethodnom periodu, sa dobrom, kvalitetnom hranom, optimalnom gustinom ribe, optimalnom temperaturom vode (10 – 15ºC) možemo očekivati faktor konverzije ispod 1, pa čak i ispod 0,9, pa i 0,8. To znači da na datih 800 – 900g te hrane dobijamo 1kg prirasta ihtio mase. Mlada riba je predodređena da ima tkz. rast po eksponencijalnoj krivulji. Još ako je genetski kvalitetna riba, pa ako je mlađ 1. ili 2. klase (u jednom generacijskom jatu javljaju se ribe koje najbrže rastu, pa druga grupa koja raste malo sporije, ali i dalje dobro, pa treća grupa koja raste još sporije, ali zadovoljavajuće, pa četvrta grupa koja raste još sporije i na granici je zadovoljavajućeg rasta, i na kraju peta grupa – klasa koja raste nezadovoljavajuće sporo, koja kvari rezultate konverzije celog jata i obično je zovemo škartna riba, škart. Nje obično bude oko 5 – 10% od ukupnog broja riba), možemo zadržati visok tempo rasta sa niskom konverzijom skroz do kraja tova na oko 250 – 300g po ribi. Kvarenje konverzije nastupa negde u uzrastu posle 350g. Sve zavisi od kvaliteta vode (koliki je protok, temperatura, kiseonik,…), gustine nasada, samog genetskog potencijala ribe, naravno kvaliteta hrane i slično.

Nisu sve hrane od istog proizvođača istog kvaliteta. Često proizvođači prave više vrsta hraniva za jedan uzrast ribe. Razlikuju se po hemijskom sastavu, odnosno jedne imaju veći procenat proteina i masti, a manji procenat celuloze (koja je nesvarljiva za pastrmku, a javlja se kao vezivo u hrani) i te hrane obezbeđuju intenzivniji rast ribe, uz nižu konverziju, ali su često neopravdano mnogo skuplje nego što vredi ta njihova prednost, iako proizvođači tvrde suprotno. Zato treba proveriti hranu u praksi. Druge hrane su jeftinije, ali su nižeg biološkog kvaliteta (niži sadržaj proteina i masti, a veći procenat celuloze – za koju smo rekli da je kod pastrmke neiskoristiva). U svakom slučaju, hrana za pastrmku je dosta skupa.

Bez obzira koju hranu koristimo, hranjenje mora biti prilagođeno temperaturi vode. Kako temperatura vode raste tako se povećava i dnevni procenat hrane. Isto tako kako se uvećava bio masa ribe u bazenu, raste količina dnevnog obroka u kilogramima. Ali to povećenje ne može da bude beskonačno. Ne sme da nas zavara proždrljivost pastrmke koja može da pojede i duplo više hrane nego što su njene dnevne potrebe. U tom slučaju hrana brzo prolazi kroz crevni trakt, jer je potisnuta od novo pojedene hrane i dolazi do površne probave, što se na kraju manifestuje lošom konverzijom, a to je jako skupo. Riba mora da pojede proračunatu dnevnu količinu i možda malo više, ali ništa više preko toga.

Konzumna riba

Ako se poklope svi uslovi uz pravilno solidno hranjenje, prva riba za tržište može da pristigne za nekih 10 do 11 meseci, znači negde oko sredine novembra. Sve zavisi od ribnjaka do ribnjaka, jer nije na svim ista situacija. Tako da na nekim ribnjacima može da bude normalno da prvi konzum (oko 220 do 250g) pristigne tek za 14 do 18 meseci. U svakom slučaju u proseku to je negde oko 12 do 14 meseci. U ovom periodu riba narasta sa 20g na 250 do 300g. U prvoj fazi do 80 do 120g dajemo ribi hranu promera 2,5 do 3mm, a od oko 100g možemo početi davati hranu promera od 4 ili 5mm.

Tada se obavezno vrši sortiranje ili klasiranje iste generacije ribe po veličini. Klasiranje se može raditi na dve ili tri klase, što opet zavisi od broja bazena koji su nam na raspolaganju. Uvek je bolje raditi sortiranje (klasiranje) u tri klase, jer se dobija ujednačenija riba. Ali, nekada nemamo dovoljan broj praznih bazena, pa se moramo zadovoljiti sortiranjem ribe u dve klase. U ovom periodu od uzrasta od 20g do konzuma od 300g obavezno se radi 2 do 3 sortiranja.

Sortiranje ribe je važna tehnološka mera u pastrmskom ribarstvu i mora se obavezno sprovoditi u ovom periodu. Sortiranjem dobijamo od jednog bazena dva ili tri bazena sa ujednačenim individualnim masama.

-nastaviće se-

Autor: Danko Ćuk,
dipl.ing.spec. za ribarstvo*

*Pastrmski ribnjak “Resava”
cukdanko@yahoo.com