Gajenje kalifornijske pastrmke od 7-12. meseca starosti (II deo)

Gajenje kalifornijske pastrmke od 7-12. meseca starosti (II deo)

7 web

Ribnjaci: Gajenje kalifornijske pastrmke od 7-12. meseca
(II deo)

U nastavku priče o životnom ciklusu kalifornijske pastrmke od ikre do konzuma, riba se u ovom periodu intenzivno hrani. Ove godine, početkom septembra (rujan), riba na našem ribnjaku dostiže prosečnu masu od oko 40 – 50g.

Svake godine ti su rezultati različiti, a zavisi od više faktora, počev od samog genetskog kvaliteta ribe, kvaliteta hrane, kvaliteta vode (temperatura, protok, kiseonik,…) i gustine nasada (pregust nasad ribe u bazenima može da inhibira rast, pa su rezultati lošiji).

Faktori koji utiču na kvalitet ribe

Ne treba mnogo spominjati da genetski kvalitetnije linije daju mnogo bolje rezultate u tovu, u odnosu na linije ukrštane više godina unutar jednog jata, kod kojih se pojavljuje visok stepen srodstva (povećava se procenat degenerisanih riba i smanjuje otpornost i proizvodni rezultati – tov kod zdravih riba). Na žalost, ta pojava je kod nas česta i trebalo bi ozbiljnije poraditi na tom problemu. Ima nekih naznaka da će doći do promene u tom pravcu, jer je nadležno ministarstvo počelo sprovoditi odgajivački program za kalifornijsku pastrmku na nacionalnom nivou. Za par godina trebali bi videti određene pozitivne pomake, ako se istraje u tom poslu.

2 web

4 web

6 web

Kvalitet hrane je drugi faktor uspešnog rasta. Kvalitetnija hrana daje bolje rezultate konverzije, tu nema sumnje. Ali problem je visoka cena, koja možda ne opravdava uvek taj kvalitet. Drugi problem je ako ta hrana ne odgovara kvalitetu koji je naveden na deklaraciji. Sam proizvođač mora stalno da prati kvalitet hrane. Hranu može da nosi na analizu u neku ovlašćenu ustanovu, što je mnogo skupo, tako da je najlogičnije pratiti hranu preko prirasta same ribe.

Kvalitet vode je takođe jako bitan činilac. Ribnjak mora da dobija vodu u dovoljnim količinama, prve klase. Dovoljna količina je između 2,5 i 3 izmene vode na sat. Optimalne temperature vode za rast i život kalifornijske pastrmke su između 8 i 16 °C. Ispod 8 °C, voda je bogata kiseonikom, može se držati riba u većoj gustini, i riba može da ima rast, ali je usporen, jer je metabolizam na tim temperaturama nizak. Na višim temperaturama od 16 °C, metabolizam ribe je bujan, intenzivno raste, ali na višim temperaturama količina kiseonika otopljenog u vodi opada, a potrebe pastrmke za tim drastično rastu zbog jako ubrzanog metabolizma. I tad nastaju problemi, povećan redovni mortalitet, kvarenje konverzije i izbijanje raznih bolesti, ako je gustina prevelika.

Na žalost, proizvođači povremeno nisu u mogućnosti da izbegnu veliku gustinu, u onim godinama kad je mrest bio više nego uspešan, pa se pojave velike količine ribe, više od planiranog nosivog kapaciteta ribnjaka. Obično je u takvim godinama dobar mrest i na drugim ribnjacima, pa se pojavi višak mlađi na tržištu, što otežava planirani plasman i dolazi do prisilnog zadržavanja mlađi u bazenima.

5 web

1 web

3 web

U svakom slučaju, našu mlađ u ovom periodu hranimo sa ektrudiranom hranom visokog biološkog kvaliteta, promera od 1,5 do 2,5 ili 3mm. Sve zavisi od toga koja hrana nam je dostupna na tržištu. Mi najčešće koristimo hranu promera 2,5mm sve dok riba ne preraste 100g, a nekad, ako nismo na vreme sortirali ribu, onda tu hranu zadržavamo i do 150g, iako je skuplja od hrane sa većim promerom. Zašto to, vrlo je jednostavno. Opet zbog velike gustine i nemogućnosti da imamo dovoljan broj praznih bazena da bismo ribu sortirali po klasama, moramo držati nesortirana jata riba u kojima je raspon individualnih težina od recimo 30 do 80g. U tom slučaju bacamo obilno sitniju hranu koja ima veći broj zrna u 1kg i time je i veća mogućnost da će i sitnija riba doći do hrane i da se neće povećavati razlika u rastu. A ako se pojavi prevelika razlika u individualnoj masi, obavezno dolazi do pojave kanibalizma. U početku stidljivo, po neki slučaj, a onda to postaje masovna pojava, što nam naravno nije u cilju.

Neophodno je sprovoditi, čim nam okolnosti dozvole, sortiranje ribe u 2 ili 3 klase. Takva riba ima bolji tempo i ujednačeniji rast, bez pojave neželjenog kanibalizma. Literaturne preporuke su da se sortiranje vrši svakih 15 do 30 dana, ali je u praksi dovoljno i jednom u 2 meseca, a ako može češće to bolje.

Prva klasa ribe od ove generacije će krajem oktobra (listopad), odnosno početkom novembra (studeni) dostići 110 – 120 grama. Bitno je u tom periodu pažljivo pratiti zdravstveno stanje ribe, povremeno vršiti preventivnu zdravstvenu kontrolu ribe bilo da se angažuje stručno veterinarsko lice ili da mi sami nosimo ribu na analizu u neku najbližu veterinarsku ustanovu, koja je osposobljena za takve vrste poslova.

Svako sumnjivo ponašanje većeg broja riba u jednom bazenu (bezvoljno plivanje, gomilanje na rešetkama, tamna pigmentacija, gomilanje uz zidove bazena, i slično) ukazuje na pojavu zaraznog obolenja koje traži hitnu intervenciju. U takvim slučajevima pozivamo veterinarsko – specijalistički institut, koji je nadležan za područje na kojem se nalazi ribnjak, da dođu i izvrše vizuelni pregled ribe i uzmu bolesne primerke na analizu. Ako se pronađe uzročnik, propisane mere kurative (sprovođenje lečenja, davanje leka) sprovodi najbliža veterinarska stanica. Posle završenog lečenja, radi se kontrolno uzorkovanje ribe i odnošenje na analizu, da se konstatuje da li je bolest suzbijena ili treba ponoviti lečenje.

Danko Ćuk dipl.ing.spec.za ribarstvo
cukdanko@yahoo.com

2 Comments on “Gajenje kalifornijske pastrmke od 7-12. meseca starosti (II deo)

  1. Ja se malo bavim sa uzgojem pastrmke. Imam izvor u bašti koji daje odprilike jednu punu cev fi 110 u letnjem periodu. Prošle godine sam izmrestio cirka 3000 kom. Kada sam izdigo dovoljno da ih dam u bazen pomerilo mi se crevo iz inkubatora i došlo je do pomora.
    Ove godine planiram da izmrestim pet do deset hiljada s time što probamo da nabavimo sirovinu i sam da proizvodim hranu. Zasad imam oko dvesto kg većina su matice, pa bih trebao čoveka koji bi mi dao savjet oko svega ovoga. Hvala

    • Miloše, i ako se intenzivno bavim dugi niz godina pastrmskom proizvodnjom, ne znam mnogo o improvizovanom spravljanju hrane za pastrmke. Zašto. Pa odgovor je jednostavan, u ozbiljnoj proizvodnji, kao što je danas intenzivno gajenje kalifornijske pastrmke, to je arhaičan i prevaziđen postupak, povezan sa lošom konverzijom, prekomernom prljanju vode i mogućnošću izbijanja bolesti. Znači, u ozbiljnoj pastrmskoj proizvodnji to ne dolazi u obzir. U početku gajenja, čovek je za ishranu pastrmke koristio sakupljenu prirodnu hranu (insekte, ličinke, gamaruse, punoglavce itd). Naravno, to je mogao da postigne dok je čuvao male količine ribe. Vremenom, kako je imao sve veće količine ribe, počeo je da lovi i daje sitnu ribu. Razvojem mesne, prerađivača industrije, počeo je da daje mleveni mesni otpad. Posle se pokazalo da davanje samo mesa nije dovoljno, već da treba dodavati i vitamine, minerale, masnoće i čak neke esencijalne aminokiseline. U prevodu, u mlevenu mesnu masu treba dodati tzv. VAM (vitaminsko-mineralni premiks), masnoće i neke sintetičke aminokiseline. Da bi to spojio u jednu masu, morao je da doda vodu i neko brašno da veže (cemetira) i dobio je vlažne (tzv. oregon) pelete. Daljim razvojem i povećanjem obima proizvodnje ribe, zbog efikasnije tehnologije i transporta u dalja područja u odnosu na lokaciju fabrike i poboljšanjem sanitarno-zdravstvene kvalitete, počeo je da suši te pelete i da dobija suvu, peletiranu hranu. Peletirana hrana je pre nekih 20-30 godina evoluirala u suvu, ekstrudiranu hranu, a faktor konverzije je pao sa nekih 2,5 na 1,7 pa na 1,5 pa na 1,3 i daljim usavršavanjem i balansiranjem sastava pala je na današnjih 1,1 do 0,9 (kod mlađi se kreće čak oko 0,7 do 0,6). Nadam se da si kroz ovu priču izvukao neki zaključak. Danko

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*