Džet-leg: Četiri činjenice o putničkoj bolesti za koju nema leka

Džet-leg: Četiri činjenice o putničkoj bolesti za koju nema leka

Za one koji često lete na duže destinacije džet-leg nije nikakva novost. Oni su prinuđeni da se često nose sa ovom posebnom vrstom umora i iscrpljenosti. Tako i mušičari koji odlaze na poznate terene diljem sveta imaju ovaj problem.

Pojava, u medicini poznata kao cirkadijalna disritmija (ili desinhronizacija), posledica je letenja avionom kroz više časovnih zona i prvi put je primećena sa omasovljenjem upotrebe mlaznih aviona u civilnom saobraćaju, šezdesetih godina prošlog veka.
Pola veka kasnije, još živimo sa tim umorom, ali sa nekoliko mogućih rešenja “u rukavu”, piše britanski Telegraf.

1. Džet-leg se razlikuje od običnog umora

To, svakako, nije običan umor. Puna putnička kabina, neudobna sedišta i deca koja plaču i viču mogu da budu faktori koji će doprineti iscrpljenosti putnika tokom leta, ali džet-leg nije posledica toga.
Džet-leg je posledica bioloških satova “baždarenih” na određeno vreme i mesto, koji dolaze u konflikt sa vremenom i mestom dolaska putnika, odnosno sletanja aviona, usled brzine putovanja kroz vazduh i vremenske zone.
Upravo zbog toga, džet-leg može da se javi i onda kada je pređena samo jedna vremenska zona. Međutim, što se više zona prolazi, to su manifestacije ove pojave izraženije.

2. Džet-leg se ne leči

I pored toga što za neizbežan sukob biološkog sata i lokalnog vremena u mestu dolaska nema leka, postoje načini da se njegove posledice ublaže. Osim kafe ili kraćeg sna, karakterističnih načina za ublažavanje običnog umora, postoje i posebni trikovi za džet-leg.
Tako, na primer, “Argonska antidžetleg dijeta” savetuje naizmenično uzimanje obilnih obroka i post pred putovanja, čime se organizmu omogućava da “resetuje” svoju “biološku rutinu”. Takođe, postoje i terapeutske naočare koje, uz pomoć svetla, pomažu lakšem prilagođavanju promenama cirkadijalnog ritma.
Osim ovog “hakovanja” džet-lega, postoje i nešto pouzdaniji načini za njegovo prevazilaženje koji omogućavaju organizmu da se navikne na novi ritam, što se može postići i izlaganjem sunčevoj svetlosti u različitim periodima dana.

3. Džet-leg ima ekonomski uticaj

Većina putnika nije strpljiva, što u kombinaciji sa svojevrsnom “kulturom džet-lega” dokazuje da kapitalizam “ne čeka”.
Gotovo da ne postoji međunarodni aerodrom, a da se na njegovim terminalima ne nalaze Starbaks, ili kafeterija iz nekog drugog svetski poznatog lanca, kao i brojne druge radnje u kojima se mogu naći raznovrsni jastuci, ili dobiti usluge masaže. Neki aerodromi imaju posebne “lounge” prostore i klubove koji nude mogućnost tuširanja, tople kupke, kao i mogućnost da putnici u tranzitu odspavaju nekoliko sati.
Sa druge strane, oni koji mogu sebi da priušte putovanje prvom klasom većinu tih usluga mogu da dobiju i u samom avionu.

4. Džet-leg je postao metafora

Džet-leg je s vremenom postao nešto više od obične “bolesti” putovanja, postao je metafora za brojne životne situacije.
Tako, na primer, izraz “društveni džet-leg” (social jet lag) označava stanje poremećenog sna koje nije izazvano putovanjem, već najčešće neusklađenošću vremenskog rasporeda rada i odmora.
“Kulturni džet-leg” (cultural jet lag) je termin iz socijalne psihologije kojim se označava stanje “kulturalne distance” u odnosu na aktuelna zbivanja, dok “emocionalni džet-leg” (emotional jet lag) predstavlja duboko osećanje nostalgije.

Izvor: B92, telegraph.co.uk; Thinkstock ilustracija