Došlo vrijeme da unuk djeda uči

Došlo vrijeme da unuk djeda uči

U junu sam sa svojim prijateljima bio na Ribniku, gde smo se, kao i obično odlično proveli i nalovili riba. Dok sam lovio, primetio sam dvojicu dosta neobičnih mušičara koji su zajedno lovili.

Jedan je bio u lepim godinama, a drugi dečkić od nekih 10-tak godina. To me je privuklo, malo kao novinara-saradnika i više kao ribolovca.

Evo te interesantne priče.*

Mali Ognjen Smiljanić je na pecanje išao sa svojim djedom Nedjeljkom i učio ga da baca muhu. Mališan, redovno, svakog raspusta bude kod djeda, više od mesec i po dana. On je već pravi mušičar sa stažom od oko četiri godine i bezmalo tri godine vezivanja muha. Devetogodišnji Banjalučanin je odličan učenik, sada već petog razreda, o.š. “Milan Rakić” iz Banja Luke. Ponos je djeda Nedjeljka i oca Predraga (Pece), reprezentativca BiH u mušičarenju, inače Ribničanina, bio ove godine u Portugaliji.

Ima brata i sestru, ali njih mušičarenje ne interesuje toliko. Pohvalio mi se, u razgovoru, ulovom puno pastrmki na strimere i muhe, a u kratkoj karijeri mušičara ima lepih ulova lipljana. Rekord mu je lipljan od 45cm. Svaka čast! Nestvarno izgleda u tim čizmama za broj većim i prsluku za odrasle. A tek šešir, kao da ga je poklopio.

Na to on ne mari, već predano lovi tu pred svima i djedu pokazuje tehniku. Kao da prkosi i u sebi govori: “ I ja ću nekad biti medju najboljima i imati lijepu opremu, kao moj tata”. Ima solidnu tehniku zabacivanja i skoro uvek u pravom trenutku da kontru. Ribe koje lovi su za pohvaliti, čak i ozbiljnijim mušičarima. Za odličan uspeh u školi Ognjen je dobio besplatnu dozvolu sa trideset izlazaka na revir Ribnika. I sam je počeo vezivati muhe, ali je otac još bolji pa su njegove muhe favoriti. Ne može otac toliko navezati koliko ih djed i on mogu potrošiti

A djed Nedjeljko. Legenda. Rodio se pre šezdesetak godina u Smiljanićima, selu kod samog izvora Ribnika i od malih nogu se bavio ribolovom. Bio je on i lovac i šumar, radio u inostranstvu, ali ljubav prema ribi u Ribniku je prevagnula, te se i dan danas često vidi na vodi. Sam ili s unukom. Prvi su mu štapovi bili ljeskovci, a struna ”konjska“. Te strune su poseban raritet. Pravile su se od dugih dlaka iz repa konja ridje ili bele boje. Vezale se po šest i upredale. Nastavljale čvorovima i tako do bezmalo 5 m dužine. Na to je išao siluk (najlon), od par metara, ako se imalo. Ako ne onda jači konac. Bilo nekada ribe pa se lovilo. Kada je kasnije, nakon vojske, nabavio “blinker”, prešao je na lov sa vaser kuglom i 3 do 5 muha. To je daleko lakši način, jer je veća šansa za ulov. Tom tehnikom je imao niz uspeha. Sadašnja pravila na Ribniku, koja je propisao vlasnik koncesije LTG Ribnik, dozvoljavaju da se lovi samo na mahač i samo jednom muhom na udici bez kontrakuke, te je djed morao da se obrati sinu i unuku za pomoć. Od sina je dobio pribor, a od unuka “osnovnu poduku”. Sin je stalno zaposlen na jezeru Bočac, pa nema baš puno vremena da bude u Ribniku, te je poduku prepustio Ognjenu.

Djed sluša i “uči”. Strast je jača od ponosa. Nije lako daleko hitnuti muhu mahačem, kao nekad “blinkerom”. A kada sedne na obalu u restoran AQUA da popije ladnu pivu, topi se od dragosti kada vidi unuka kao lovi. Seti se često kako je on lovio kada je bio mlad, ali je tada bilo drugo vreme i puno više riba. Nekada je djed sam pravio muhe, a sada mu donose, jer mu se vid malo pogoršao. Vreme čini svoje. Još vidi, ali daleko slabije. Pravio je on nekada one četiri poznate muhe za lov na Ribniku, na ruke, od materijala koji su tada imali. To su poznati mravak, osić, krejica i sovijak. Pravljeni su od priručnog materijala: kudelje, crnog konca i perja petla crvene boje, onako u ruci. Nije tada bilo stega, pinceta, bobina i … Imali su samo par udica, pa kad jedna muha ne radi, muha se razveže i na istoj udici, na licu mesta, pravi ona koja će raditi. To je bio entuzijazam. Danas djed živi u iznajmljenoj vikendici, u Ribniku, i mašta o nekim starim vremenima, Ključu, Sani,…

Nedjeljko rado priča s nama ribarima koji smo došli izdaleka da uživamo u čarima Ribnika, njegovoj vodi i predivnim ribama, lipljanima i potočnim pastrmkama. Iz njegovih priča izbija ponos, što je bio deo istorije. A interesantnih priča ima uvek, posebno za nas koji nismo tu odrasli.

Autor: Ivan Korhner
Fotografije: Arhiva Mušičara
http://www.bistrobih.ba/nova/2007/02/20/doslo-vreme-da-unuk-djeda-uci/

* Priča je nastala 2006 godine i nagrađivana je, a objavljivana je na više sajtova i u časopisu „Ribolovačka revija“ iz Novog Sada, te 2006 i 2007. godine. Evo sada je prvi put objavljujem u listu Mušičar