Dopuna pred početak sezone na pastrmku

Februar polako curi, praćen dodatnim zahlađenjem. Valjda neće biti “baba Marte”?

Misao je svakog od nas koji željno iščekujemo 1. mart i zvanični početak sezone lova na pastrmku. Pravo uživanje kad lovim površinskim mušicama i sitnijim nimfama moram ostaviti za nešto kasniji period i dati akcenat uslovima ribolova koji su na samom pragu.

Odlazak u ribolov, šetnja sa štapom u ruci pored drage nam reke već je prelep osećaj. Ipak želja da nešto i ulovimo je dodatni užitak, makar to bila najmanja riba.

To je onaj “upis”. U većini slučajeva voda je sa početka jaka, snežna, negde i mutnija.

Kako bi uspeli da dopremo u zonu pastrmke moramo se bazirati na imitacije sa dodatnim otežanjem i iskoristiti naš sastavni deo hobija “fly tying”. U ovim hladnim danima, meni to predstavlja pravu zanimaciju. Bez obzira što su mi kutije pune uvek nešto fali ili želim da probam neku novu kreaciju.

Maksimalno ću suziti izbor i osvrnuti se na neizostavne imitacije koje su proverene.

U mojoj kutiji za prve izlaske na vodu mora se naći po neki dobro otežani strimer “woolly bugger”, crni, beli, zeleni, braon, grizzly, itd. Pored njih su nimfe fazan, zečije uvo, martovke, perdigon, kamenjarke, tulari i mnoge druge takođe otežane tungsten glavom i olovnom žicom.

Neke od mojih predloga priložiću u vidu fotografije.

Više volim da lovim nimfom zbog ličnog zadovoljstva i uglavnom imam veći broj realizacije udaraca. Smatram da će svaka od navedenih imitacija doneti ulov ako provučemo istu kako treba, a to znači što bliže. Ribe su u “šteku”, uz neki kamen, stenu, obalu, u kontra struji itd. Neće se izlagati nepotrebnom trošku energije. Svaki deo gde voda malo usporava na izlasku iz jače struje nikako ne propuštam. Dodatno laganim štopovanjem i praćenjem struje puštam nimfu da ide do kraja. Obično takve pozicije daju rezultat pri jačoj vodi.

Kod strimera u navedenim uslovima situacija je slična. Od jurcanja za istim nema ništa. Zabacivanje u jaku struju i dubinu može biti uzaludno. Koliko god bio otežan strimer, a prilagodljiv mušičarskom priboru uvek će hrliti ka površini ili nekom srednjem sloju.

U najboljem slučaju možemo provokacijom izazvati udarac “čvrk”, ali ne i ulov.

Zato uvek više obraćam pažnju na malo sporiji tok, mirnije delove uz obalu, kontra struje, negde držanje u mestu “lerovanje” sa blagim povlačenjem. To već povezujem sa osećajem koji svaki ribolovac ima u sebi. Čitajući vodu ili poznavanjem terena. Neko više, neko manje.

Sa strimerom upornost ume da se isplati i donese lepu ribu, koja će se ne retko samo obesiti o strimer, bez snažnog udarca. Zbog toga se često dešavaju i spadanja ribe. Zato usporimo koliko god možemo.

Sve navedene imitacije treba imati u više primeraka većeg i manjeg otežanja.

Jednostavno teren nije svuda isti, pa treba imati adekvatno rešenje u datom momentu, zatim prezentacijom, spuštanjem blizu dna tražeći ribu. Česta su kidanja strimera i nimfi.

U ovakvim uslovima veličine udica za strimere su 6 – 8 sa dužim vratom uglavnom, a za nimfe 10 – 14 obične ili Jig sa sloted glavom. Za strimere tungsten glave koristim od 4 – 5,5mm, a nimfe 3 – 4,8mm. Po potrebi dodajem olovnu žicu duž tela.

Želim Vam “bistro” i uspešnu sezonu u mušičarenju!

Sale Paunović