Bucov na mahač

Kad je zakucao, vreme je stalo na par sekundi.
Tri velike ribe mi gađaju različite strimere, ni jedna ne uzima kako treba. Već mi se čini da sam bez rešenja, menjam uporno strimere, prezentaciju. Dan pretežak, nema vazduha, cedi se sve sa mene, mokar sam kao iz bazena.
Kratak raub, nikako klasičan bucovski, suptilan, neiskusnim oku bi promakao.
Nisam lenj da prošetam, razmišljam o poziciji gde bi mogao biti.
Sledeći strimer, samo perje, ništa dlaka, i plastična perla, bez očiju.
Bacam, povlačim u nekom svom ritmu, kratko, pa dugo, dva kratka, mala pauza još dva kratka i staje sve. Povlačim kanap, štap u stranu, ostaje savijen, zakačeno kao u beton. Par zaleđenih sekundi, okreće se nizvodno, dva zamaha glavom, rep hvata pravac, velika riba na štapu.
Odlična borba, kratko fotkanje i beg nazad.

Bojan Novaković