Autohtonost je veliki znak pitanja

Autohtonost je veliki znak pitanja
Gradačke potočare

Autohtonost je veliki znak pitanja

Na moju molbu „Možemo li napraviti neki tekstić na ovaj tvoj komentar o autohtonosti na FB? Nazvali bi ga – Autohtonost je veliki znak pitanja?“ naš prijatelj i saradnik iz Valjeva predsednik EKOD Dragan Dimitrijević – Žuća nam je odgovorio sa – Slažem se!

Evo njegovih reči na temu autohtonosti

Ono što je sigurno, kada je priča o autohtonosti, je da stojim iza onoga sto sam rekao.

Moram da se umešam kada je reč o autohtonosti pastrmke, pa i lipljana. Prvo, od kada se računa autohtonost neke riblje vrste na nekom lokalitetu? Ako se vratimo 50 ili više godina unazad, o tome nema govora, osim nekih mikro lokacija koje su pošteđene od uticaja čoveka. Austrougarska je uradila velika poribljavanja salmonidnih voda Bosne, Hrvatske, Slovenije, pa i Srbije, pre sto godina genetskim materijalom iz Nemačke i Austrije. Ribolovni savez Jugoslavije je takođe poribljavao vodotoke, uglavnom ribom iz Konjica (Hercegovina). Ribe u našim rekama mogu dobiti pridev Gradačke, Ribničke, Unske ili Drinske, … i razlikuju se po mnogo čemu, što je uslovljeno samim staništem i svim parametrima koje ono diktira. Jesu li svi Srbi – Srbi, ili svi Nemci – Nemci? Autohtonost je veliki znak pitanja?

Lipljan iz Gradca

Decenijama unazad su poribljavane reke iz najboljih namera. Tako je to bilo i kod nas. Da li se uvek reka mora prvo uništiti da bi proradila svest i griža savesti. Reke su poribljavane onim što je jedino bilo dostupno tada na tržištu. Termin autohtonost realno tada nije bio poznat, te ne bi bilo u redu osuđivati tadašnje entuzijaste! Sada smo obrazovaniji i savesniji, pa znamo šta valja činiti po tom pitanju, ali se plašim da je autohtonost potočne pastrmke nemoguće vratiti! U suštini mislim da je to i nebitno. Ono što sam zapazio dugogodišnjim posmatranjem je ipak neka uteha! Pastrmke rođene u Gradcu već u prvoj generaciji više liče na one stare koje sam lovio kao dečak, nego na svoje roditelje!

U Srbiji, na ribnjacima koji proizvode potočnu pastrmku su matična jata od Vardara, pa do Triglava. Pa šta! „Nekom Drina teče desno, nekom Drina lijevo teče“ – kaže naš Đole! Jedino što je bitno je da se volimo i da volimo naše reke i ribe u njima! Neko to od gore vidi sve!

Priredio Ivan Korhner sa Draganom Dimitrijevićem – Žućom
Fotografije: Arhiva Mušičara i EKOD

 

1 Comment on “Autohtonost je veliki znak pitanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*