… Bilo je kao u mušičarskom raju, gde priroda diktira ritam života, a vreme ima tendenciju da stoji. Mada, ovaj jedan dan je imao nešto posebno …
…
Prvi zabačaj je bio kratak i vodio sam mušicu kroz struju cimajući šnjuru s vremena na vreme da je ubrzam. I ponovo se štap savio! Ne brzo… Na mek, polagan način vrh štapa se presavio prema površini. I opet nisam mogao videti ribu koja je izvlačila šnjuru nakon što bih je ja malo namotao. Minute su prošle i onda sam ugledao ribu. Kakva riba!!! Ogromno peraje reže kroz površinu, tako veliko, nikad pre takvo nisam video.
Ponavljao sam sebi, iznova i iznova, da je u nevolji onaj na drugom kraju strune, jer sam bio u vrlo nevoznom stanju. Kad je riba htela još šnjure nisam ni pokušavao da je držim blizu, jednostavo bih joj dao koliko hoće. Još nijednom nije iskočila i ako uspem da je izmorim, a da ne iskoči biće moja! Konačno riba mi je pokazala bok i vukao sam je blize sebi, ali opet je zaronila u jakoj struji poslednjom snagom. Primotao sam je još jednom, još jedan pokušaj da je približim, i ovaj put sam uspeo. Izneo sam ribu na obalu držeći je obema rukama i sa pulsom od 200 u minuti. …
