I za svala ima muha!

Malo iz profila web

Reportaža: I za svala ima muha!

Sval je prišao, dobro pogledao strimer i … na Bugijevo iznenađenje progutao ga kao najslasniji zalogaj. Usledila je kontra i slatke muke borbe sa povelikom ribom. Uživao sam gledajući kako sval izvlači strunu sa Bugijevog čekrka i kako se otima u kristalno bistroj vodi Neretve pokušavajući da se domogne dubine …
Kada sam prvi put došao na Neretvu, pre nekoliko godina, cilj su nam bile pastrmke. Na tom delu reke kod Ortiješa, par kilometra nizvodno od Mostara, bili smo jedini koji su mušičarili klasičnim mušičarskim priborom i odlično smo prošli. Domaći su sa nevericom gledali kako mahači mogu biti uspešni. Tada smo imali sreće, jer je voda bila mala, pa smo nekako uspevali da zagazimo i obezbedimo dovoljno prostora za mahanje. Pri svakom višem vodostaju to postaje nemoguće.
Pošto su brane na Neretvi preko dana ispuštale vodu od ribolova nije bilo ništa, tek u sumrak reka je opadala oko pola metra i tad je nastajalo naše vreme. U toku dana šetali smo pored reke i uočio sam veliko jato nekih riba. Na desetine, meni se učinilo klenova, sunčalo se na svega par metara od obale, ne obraćajući pažnju na nas. Ribe uopšte nisu bile male, oko kilogram težine u proseku, pa sam pitao zašto ih ne lovimo. „A, to su svalovi, vrsta mediteranskog klena iz Neretve, njih niko ciljano ne lovi. Ponekad uzme muhu, ali retko, evo sad šta god da im baciš ili ignorišu ili samo pogledaju i okrenu se na drugu stranu.” “Ma nemoguće!“, pomislio sam, „naši obični klenovi jedu sve, mora da ima nešto što će ih zainteresovati.”
Za vreme tog prvog boravka na Neretvi nisam imao prilike da dokažem svoju teoriju, ali ove godine u avgustu, rešio sam da zajedno sa Bugijem pronađem tu “magičnu muhu” koja će svalovima doći glave. Poneo sam sve mušice koje su se pokazale lovnim kad je klen u pitanju; bambule, policelonke, red tag, veštice, zulu, Vanjine hiper realistične kreacije osa, bumbara, muva … i još čitavu kutiju raznih podvodnih fantastičnih mušica. Pošto je pastrmka uzimala kratko vreme pred sam mrak ostali deo dana mogli smo posvetiti svalovima.

Vir web
Kad smo stigli do reke, prošlo je devet sati, a sunce je već nemilosrdno peklo. Spustili smo se niz strminu do vode i do spasonosnog hlada među vrbama. “Eno, pogledaj ih“, rekao mi je tiho Bugi, „leže u hladu kao neki prasići”. I stvarno, veliko jato svalova lebdelo je na desetak metara od nas i “kuliralo” u senkama vrba. Poređani po veličini, oni najveći su imali sigurno par kilograma, obrazovali su kolonu u dužini od dvadesetak metara. Na nas se nisu uopšte obazirali. Lepo su se mogli videti u bistroj Neretvi koja je ovde tekla lagano preko kamenih ploča. “Lenčuge” se nisu hranile iako im je voda još nosila poneku uginulu jednodnevku od noćas. Sinoć, dok smo pokušavali da na velike imitacije tulara prevarimo lukave neretljanske pastrmke, videli smo ih na delu. Čim je počelo rojenje malih jednodnevki cela bratija je izašla na površinu i cokćući proždirala nimfice u vodenom filmu. Toliko su bili dosadni da su nam rasplašili onih nekoliko pastrmki koje su se stidljivo počele da javljaju u dometu naših mahača. Čim bi struna pala na vodu celo jato bi se uz veliku buku spustilo nizvodno i nastavilo sa noćnim prežderavanjem. Sad su bili tu, bukvalno pod našim nogama, spremni za eksperiment. Raskomotili smo se i poređali kutije sa mušicama. Stavio sam poveliku policelonsku osu i odmah plasirao pažljivo ispred nosa jednom “krupajliji”. Bugi je čekao rezultat sa nevericom. I bio je u pravu; povelika Vanjina osa izazvala je pozornost kod klena. On se odmah podigao do nje, dobro je osmotrio i … nezainteresovan vratio na prethodnu poziciju. “ Idem ja malo niže na pesak da isprobam nešto sasvim drugačije“, zagonetno je rekao Bugi, „vezao sam malog crnog Vulija sa olovnim očima”. Odmah je pojasnio svoje namere. Zauzeo je poziciju tako da je jedino mogao da izvede rol kast i prezentuje otežanog Bagera dvema ribama koje su bile udaljene na sedam osam metara od njega. Krišom sam gledao šta se dešava. Strimer je bućnuo u vodu. Bugi je nešto petljao sa čekrkom i onda bacio pogled ka mušici koja je tonula ka dnu. “Vidi ga, krenuo je ka Bageru. Uze …!” Nije stigao da dovrši rečenicu, a štap mu se već dobro savio držeći povelikog klena dalje od dubine. Ko bi rekao da taj lenjivac ima tako dobar start. Sekao je vodu kao šaran, a i ličio je na njega onako žut. “Ala dobro vuče, radovao se moj drug, eto i za svala ima muha”! Žućko je savladan i dok smo ga fotografisali video sam da se malo razlikuje od našeg, kontinentalnog klena. Usta su mu manja i postavljena niže, skoro kao kod skobalja, a peraja tamnija dok je zlatno žuta boja dominirala na krljuštima.

Samo polako... web Borba kod Zelenih Pecina web Moj si web Evo ga web Bas lep sval web Voli tog Vulija... web

Vratili smo ga u vodu. Bugi je seo prezadovoljan da zapali jednu, a ja sam na brzinu pronašao jednog Vulija sa ljubičastim repom i olivno – kristalnim telom. Dva svala održavala su poziciju u malo jačoj struji, u kanalu između ploča, činilo mi se da nešto kupe dole u travi. Ubacio sam strimer na par metara ispred njih tako da je potonuo na pravu dubinu u pravo vreme. Oba su se ustremila na njega, ali se iznenada pojavio treći i ispred nosa pokupio Vulija. Sad sam i ja uživao u snazi svala sa Neretve. U bistroj vodi lepo su se mogle videti egzibicije i pokušaji bekstva ka stenama. Pustio bi da ga podignem do površine, a onda svom snagom “zabadao” u dubinu. “Nije lud kao pastrmka“, čuo sam glas mog druga koji je sve posmatrao, „ali ima i on svoje zanimljive trenutke.”

Preliv Golicevac web

Udahnuo je vazduh... web Na dohvat ruke web Sad je moj web Sval sa Vira web
Sledećih nekoliko dana, na različitim lokacijama, isprobali smo ovo današnje iskustvo i rezultati su bili više nego dobri. Uspeli smo da prevarimo dvadesetak klenova i isto toliko da “izmašimo”. Uslov je samo da morate Vuli Bager plasirati viđenoj ribi. Pustite ga da propada bez cimkanja. Sval će prići, lagano, zagledaće dobro strimer i onda velikom brzinom usisati u usta. I … još većom brzinom će ga ispljunuti. Taj kratki trenutak morate iskoristiti za kontru ili ste ribu izgubili. Pitali smo se zašto baš Vuli Bager. Pa verovatno svalu to liči na gusenicu koja je pala sa drveća, a kako “to” u opšte ne beži kad ga jede, starom oportunisti je takav zalogaj najslađi. Bugi je bio najsrećniji; odrastao je kraj Neretve i veći deo života proveo u Ortiješu, a ribu lovi od kad zna za sebe, sada je sudbina dodelila njemu čast da otkrije tajnu muhu za svala. On skromno kaže da je samo sreća u pitanju, a ja sigurno znam da tu ima još nečega …

Malo o Neretvi ispod Mostara
Moj domaćin, Jelenko Vanović Bugi, rođen je u Ortiješu i odrastao na Neretvi. Od malih nogu, sa ocem, koji je bio strastven ribolovac, upoznavao je tajne lova čuvenih, neretljanskih pastrmki. Sve do rata na reci je bio svakodnevno. Sada više ne živi pored svoje Neretve, ali povremeno poseti rodni kraj. Imao sam veliko zadovoljstvo da sa njim upoznam ovaj deo reke, nekoliko kilometara nizvodno od Mostara.
“Mi smo najčešće pecali nizvodno od železničkog mosta“, počinje priču Bugi, „odmah kod njega se uliva topla voda iz Aluminijumskog kombinata i tu se sa mosta, skoro uvek, mogu videti ogromni klenovi kako uživaju na suncu i u prijatno zagrejanoj vodi. Kada krenemo nizvodno desnom obalom, nekoliko kilometara se odlično može loviti pastrmka, jer se hoda po šljunku koji postepeno prelazi u dubinu. Na čitavom delu desne obale možete zagaziti u kombinezonu i mahačem dobaciti muvu do ploča koje kriju najkrupnije primerke pastrmke. U rano jutro i svitanje na ove plićake izlazi sva riba, pa se može loviti svim metodama mušičarenja. Obala je šljunčana sve do Jaza. Tu nastaju plitki bukovi koji su leti prepuni sitne pastrmke. Ovde se reka na nekim mestima, pri malom vodostaju može pregaziti. Leva obala je prekrivena pločama i sedrom. Mušičariti se može samo po najmanjem vodostaju, kada se jedino i može gaziti po pločama. Ovo nije preporučljivo raditi po mraku, jer su klizave i sa pukotinama između većih stena. Pastrmke se love na samoj ivici ploča i dubokog kanala koji ide sredinom reke, ali i na samim pločama u sumrak, kada priđu da jedu tulare, koji padaju sa vrba. Zato se preko dana možeš naslađivati u lovu krupnih svalova, kojih ovde ima u izobilju, jer ih niko ne lovi. Najbolje lokacije za ribolov su Brest, Zelene pećine, Pumpa, … sve do Siga, gde su velike dubine i odakle počinje šljunčani deo. Najbolje mesto za mušičarenje je dugački preliv Golićevac sa ostrvom po sredini. Preliv je pristupačan sa leve obale i pun pastrmke svih veličina. Ovde se može uloviti potočna, kalifa i njeno veličanstvo mekousna. Ni zubatak nije redak. Najveće mekousne pastrmke, koje sam video imale su do 6kg (videli smo fotografije sa mobilnog telefona – primerak od pet kilograma ulovljen ove godine), a zubaci i preko deset. Levom obalom ide magistrala, pa kad putujete na more možete da svratite malo i u ribolov. Na petom kilometru od Mostara je benzinska pumpa i restoran ’Čula’. Ovde se možete osvežiti i iskoristiti odmor tako što ćete se spustiti do reke i uloviti kojeg svala,” – završava svoju priču Bugi.

Sval sa zelenih pecina web

Autor: Srđan Savulov

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*