Vlažna staništa prirodno rešenje za klimatske promene

Povodom obeležavanja Svetskog dana vlažnih staništa (02.02.2019.), WWF Adria ukazuje na zabrinjavajuće podatke da je za proteklih 45 godina nestala trećina vlažnih staništa, dok danas ovi značajni ekosistemi nestaju tri puta brže od šuma. Ubrzani gubitak i uništavanje močvara, reka i jezera značajno doprinose problemu globalnog zagrevanja. Zbog toga se ove godine Svetski dan vlažnih staništa obeležava pod sloganom „Vlažna staništa i klimatske promene – nismo nemoćni pred klimatskim promenama“, podsećajući nas da su vlažna staništa prirodno rešenje za ovaj globalni ekološki izazov.

Vlažna staništa su jedan od najproduktivnijih ekoloških sistema, pokrivaju samo 3% površine Zemlje, a upijaju dvostruko više ugljenika nego sve svetske šume zajedno. Tokom obilnih padavina vlažna staništa zadržavaju višak vode što sprečava prirodne katastrofe, ali i ekonomske štete. Njihova vegetacija doprinosi boljem kvalitetu vode i deluju kao filter koji umanjuje uticaj različitih izvora zagađenja.

Vlažna staništa mogu nam pomoći da ublažimo i da se prilagodimo klimatskim promenama koje imaju značajne i negativne socio-ekonomske posledice. Primera radi, vlažna područja mogu ublažiti poplavne talase i smanjiti njihov uticaj nizvodno. U našoj zemlji dobri primeri kako ova područja mogu smanjiti posledice poplava su Specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Obedska bara, Karađorđevo i Zasavica, kao i Park prirode Lonjsko polje u Hrvatskoj, velika prirodna retenzija koja štiti kako Beograd, tako i Zagreb od poplava. Ovakvih prirodnih sistema odbrane od poplava bi trebalo da bude znatno više, te je neophodno mudro i integralno planirati njihovo očuvanje, kroz povezivanje sektora vodoprivrede, zaštite prirode, šumarstva, poljoprivrede i energetike”, izjavila je Duška Dimović, direktorka programa klimatskih promena u WWF Adria.
 

Svetski dan vlažnih staništa – Dan Ramsara, obeležava se svake godine 2. februara u znak sećanja na potpisivanje Konvencije o vlažnim područjima od međunarodnog značaja, naročito za ptice močvarice (Ramsarska konvencija). Među zemljama potpisnicama je i Srbija, u kojoj se nalazi 10 ramsarskih područja: Gornje Podunavlje, Koviljsko-Petrovaradinski Rit, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Peštersko polje, Slano Kopovo, Stari Begej – Carska Bara, Vlasina i Zasavica.

Sa: http://www.wwf.rs
Foto: WWF Adria
Za Portal OnlineMušičar priredio IK

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*