Uzgoj mladice u Perućcu

ribnjak-perucac-03

Uzgoj mladice u Perućcu

Bivši odbojkaš Vanja Grbić i njegov prijatelj iz Perućca Milan Popović – Sena stvorili su prvo mrestilište mladice (Hucho hucho) u nekoliko bazena na rečici Vrelo u Perućcu. U nekoliko bazena prostranog ribnjaka u Perućcu,

smeštenog na kratkoj pritoci Drine zvanoj Vrelo, koju zovu i Godina, jer je duga kao godina (365 metara), pliva na hiljade mladica.

Tu je mreste i hrane entuzijasti ribolovci i stručnjaci ihtiolozi, uključeni u pionirski poduhvat novog početka mladice na Drini. Ovo je prvo naše mrestilište te vrlo cenjene, endemske riblje vrste, hrabar pokušaj da se u prirodi uravnoteži ono što je poremećeno.

mladica1

Mladica (Hucho hucho)

Poduhvat predvode dvojica zaljubljenika u prirodu, ribolov i reku Drinu. Već treću godinu su na ovom poslu i Drina je odnedavno bogatija za više hiljada primeraka mladice. Kažu da rade dugoročno, za budućnost, te da se efekti tek očekuju. Mladica je decenijama zaštitni znak Drine, najvrednija riba ovih voda, a preostala je u neznatnom broju. To je retka vrsta u Evropi, zaštićena evropskom „crvenom knjigom”. Vredan trofej za ribolovce, koji zbog nje odlaze čak u Mongoliju – tajmen. Mladica je u Drini, u novije vreme, došla na ivicu opstanka.

vrelo_perucac

Vrelo Perućac

– Pregrađivanje te reke branama, bez ribljih staza, kao i nepažnja, učinili su da mladica izgubi svoj nekadašnji put do mresta u gornjem toku Drine. Usled primene pesticida u agrokulturi i drugih zagađivača, prestala je da ulazi u rečice koje se ulivaju u Drinu gde se prirodno mrestila. Stanje je bilo najteže 2010. godine, kad je zbog ispuštanja vode iz jezera Perućac došlo do pomora ribe. Tada se broj primeraka mladice znatno smanjio – priča za „Politiku” Milan Popović Sena.

ribnjak-perucac-01

Ribnjak Perućac na Vrelu

ribnja10

Milan Popović Sena i Šandor Šipoš

On i Vanja, međutim, nisu tada ravnodušno gledali na to. Posle pomora ribe spasavali su mladicu i iz reke Drine ubacivali je u rečicu Vrelo. Spremali su je za veštački mrest i za to osposobljavali deo ribnjaka. U poduhvat, zarad stručne pomoći, uključili su i biologe s Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Instituta „Sent Ištvan” iz Budimpešte.

– U proleće 2011. pristupili smo probnom mrestu mladice ovde u ribnjaku. Taj veštački mrest praktikuje se u svetu, ali je bilo malo uspešnih pokušaja. Srećom, kod nas je iz prvog pokušaja uspelo. Mladica je ovde izmrešćena, njena jajašca oplođena su u veštačkim uslovima. Te godine izmrestili smo i pustili u Drinu 2.500 komada mladice, 2012. oko 25.000 komada, a ove godine još više. Gajimo ih u ovim bazenima do godinu dana, dok ne postignu dužinu od dvadesetak centimetara, pa ih iznosimo i potom poribljavamo Drinu. Ceo tok od jezera u Perućcu do ispod Zvorničkog već je poribljen mladicom, dok ćemo sledećih godina to uraditi i uzvodno od Perućca. Poduhvat pomaže opština Bajina Bašta, pomagalo je i Ministarstvo ekologije. Sada je sve ovo više zasnovano na našem entuzijazmu i pomoći prijatelja, s tim što razgovaramo i s Ministarstvom prirodnih resursa da nas podrži. Ceo ovaj ribnjak treba vratiti osnovnoj nameni, uzgoju i mrestu posebnih vrsta ribe: mladice, lipljana i potočne pastrmke… – napominje Popović.

Po njegovim rečima, svrha poduhvata je da Drina prirodno oživi, da mladica u njoj ostane, a i turistički momenat je vrlo bitan:

– Imamo biser kakav drugi u Evropi nemaju, evropski ribolovci za desetodnevni boravak zbog mladice u Mongoliji plaćaju aranžman 4.000 evra. Milioni njih bi poslednji evro dali za pecanje, s tim što mladicu svi cene. Ovde postoje i odlični smeštajni kapaciteti, izuzetna priroda, gostoprimljivi ljudi. Dakle, veliki prihodi od ribolova i turizma su mogući, s tim što ćemo prave veće rezultate, kada je reč o mladici, imati tek za nekoliko godina.

vila-perucac-13

Perućac ima puno turističkih sadržaja

Među stručnjacima koji rade u ovom mrestilištu je i Šandor Šipoš, ihtiolog sa novosadskog PMF-a, jedan od koordinatora stručnog tima. Kaže da trenutno ovde brinu o tri različita godišta mladice, ukupno 35.000 komada.

– To je divlja riba, a svaku divljač teško je odgajati u kontrolisanim uslovima. Zahteva posebne uslove: temperaturu i protok vode, osvetljenost, izuzetnu higijenu, celodnevnu brigu i pažnju. Ne priznaje glad, pa je, da ne pojede ribu pored sebe, valja stalno hraniti. Briga o njoj poprilično košta. Ovo je posao od izuzetne važnosti za očuvanje te riblje vrste, jer je stanište mladice u Drini narušeno – objašnjava Šipoš.

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*