Tri četvrtine letećih insekata nestalo za četvrt veka

Ekološki armagedon, tri četvrtine letećih insekata nestalo za četvrt veka

Novo istraživanje koje je ostavilo naučnike šokirane pokazalo je da je broj letećih insekata u nemačkim prirodnim rezervatima u proteklih 27 godina smanjen za 76 odsto.

Insekti su sastavni deo živog sveta na Zemlji i ključni su za njegov opstanak iz dva razloga. Oni su jedan od glavnih načina prenosa polena i glavna su hrana brojnih drugih životinja.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Plos One, zasnovano je na radu desetina amaterskih entomologa širom Nemačke, koji su se striktno držali standardizovanih metoda prikupljanja podataka još od 1989. godine.

Specijalni šatori postavljani su da se prikupe primerci letećih insekata u 63 različita prirodna rezervata. Otkriveno je da je ukupna količina ulovljenih insekata opala za 76 odsto tokom perioda od 27 godina.

Šatori za hvatanje insekata

Uprkos tome što se znalo da je došlo do pada populacije određenih insekata, poput nekih vrsta leptira i pčela, novi podaci pada ukupne populacije insekata naterali su naučnike da izdaju veoma ozbiljno upozorenje da svet ide „prema ekološkom armagedonu“, koji će imati velike posledice na čovečanstvo.

Novi podaci prikupljeni u prirodnim rezervatima širom Nemačke, ali se mogu preneti i na sve delove sveta u kojima je razvijena poljoprivreda, objašnjavaju istraživači.

Uzrok katastrofalnog pada još nije tačno poznat. Naučnici su uspeli da kao glavne razloge odbace čovekovo menjanje reljefa, kao i vremenske prilike, ali još čekaju tačne podatke o nivou pesticida.

„Činjenica da se broj letećih insekata smanjuje toliko brzo na tako velikoj teritoriji je alarmantno otkriće“, kaže Hans de Kron, sa Univerziteta „Radbud“ u Holandiji.

„Insekti čine oko dve trećine živog sveta na Zemlji, ali sada vidimo da se dešava zastrašujuć pomor. Čini se da kao ljudi ogromna prostranstva pravimo potpuno negostoljubivim za najveći broj životinjskih vrsta. Idem prema ekološkom armagedonu. Ukoliko izgubimo insekte, sve ostalo će se urušiti“, objašnjava profesor Dejv Gulson sa Univerziteta u Saseksu.

Izvor: RTS i Guardian

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*