Tradicionalne muhe

Na prostoru Ex Yu je tokom istorije razvoja mušičarenja postojala tradicija. Kod mušičarenja su se primenjivale tradicionalne veštačke muhe (muve, mušice). Ta tradicija se može meriti vekovima. Problem je što se tradicija negde izgubila, a da ozbiljno nije zabeležena u literaturi.


Potrudimo se da je otrgnemo od ZABORAVA!

U jednoj knjizi iz 1991. izašla je tabla sa slikama nekih stvarno tradicionalnih bosanskih mušica. Vezao ih je Mujica Hadžić iz Šipova na udicama vezanim za konjsku strunu.
Mušice na slici su sledeće: 1. Tetrijeb, 2. Ćuk, 3. Jarebica, 4. Kokoška, 5. Sov(i)jak, 6. Patak.

mujica tradicionalne muhe sa prostora zapadne bosne

Mujica: tradicionalne muhe sa prostora zapadne Bosne
1. Tetrijeb, 2. Ćuk, 3. Jarebica, 4. Kokoška, 5. Sovijak, 6. Patak.

Tih nekoliko bosanskih muva su tradicionalne, pod uslovom da se vežu onako kako su ih nekad vezivali, a ne kao suve mušice, što su postale u novije vreme. Drugim rečima, čak i u Bosni koja je bez sumnje imala najveću tradiciju (što je i normalno uz onako prekrasne reke), od tradicionalnih mušica ostala su samo imena. Te mušice su vlažne (mokre), izgledaju izuzetno dobro i zapravo su preteča savremenih emergera. Bitno je da su one po načinu vezivanja drugačije od svih drugih mušica u svetu, i zato je bilo jako važno da se one sačuvaju, opišu, fotografišu – pa i da se cela knjiga o njima objavi. Umesto toga, savremeni bosanski vezači su te mušice pretvorili u plivajuće i pokušavaju da to prikažu kao “tradicionalne mušice”. One to nisu i ne mogu da budu, a pri tome nisu ni previše originalne, pošto su takve plivajuće mušice već izmišljene u Engleskoj (o čemu svedoče knjige F.M. Halforda). Bosanci nisu plagijatori, samo su izmislili nešto što već postoji. To je česta pojava u mušičarenju. Izmišljanje postojećih stvari je gubljenje dragocenog vremena, u kome bi se moglo uraditi nešto korisnije.

Opšta karakteristika tradicionalnih muha je jednostavnost izrade i mogućnost pravljenja na vodi, direktno iz ruke. I dandanas ima “starih” majstora koji upražnjavaju takav način ribolova i pravljenja muha. Jedan od njih je i Ljubomir Vučić iz Ribnika.

Ribolovci sa ovih prostora su uvek imali mašte da jednostavnim i dostupnim materijalima imitiraju prirodne vodene isekte. Od materijala su koristili perje raznih ptica, kudelju, rafiju, laneni konac, vunu, svila, bakarnu žicu, dlake iz krzna raznih životinja, konac iz najlon čarape, juta iz džakova, …

Ogijev komentar: – Ova tema je vrlo koplikovana. To me je poučilo i lično iskustvo, jer pravim muhe za širi prostor ex YU. Ima slučajeva da se ista mušica ne zove isto ponekad i u istom gradu, a da ne govorim šire. Čest je slučaj da se jedna te ista muha naziva različitim imenima. Npr. padavaca ima toliko na području Trebinja i Kalinovika, skoro koliko ima i boja, zajednički im je način pravljenja i ukupna silueta. O trulim višnjama i crvenim varijantama da ne govorim. Vidio sam jednu da se zove johar, ako se ne varam. Kod mene ima vrsta tulara koji se zove johara i koja je izuzetno lovna krajem proljeća i početkom ljeta. To ime je samo 50 – ak kilometara dalje, u Kalinoviku, vezano za sasvim drugu mušicu. Teško je to razdvojiti.

Neke od muha koje se koriste na prostoru ExYu

Među dole navedenim muhama najviše je onih novijeg datuma i onih čiji se kreatori poznaju, ali sam ih naveo jer su obeležja jednog kraja. Tema “tradicionalne muhe” je potpuno otvorena te bih zamolio čitaoce, vezače koji znaju tradicionalne muhe da se obrate redakciji, da ih prikažemo i udahnemo novi život.
U ovom broju lista Mušičar ( Broj 8.) je Ado iz Ključa uradio sovijaka, korak po korak. Bistro!

Srbija: …, mlavski kočijaš, resavski rakušac, homoljka, suvodolka, jošanica, jarebičarka, jošavka, mrav cimetaš, glogovka, bambula, …

Kosovo i Metohija: …, šiptarka, vrbovka, …

Bosna i Hercegovina: …, sovijak, ćuk, krejica, brljak, padavac, kvasiguz, lampara, gara, klampara, vrana, poskaka, patak, čupa, orozovača, kreja pozlatuša, guljeni oroz, najlonka, mesna kreja, kozarica, johaš, vrtulja, mravić, zunzara, osić, gnojuša, kudeljarka, trula višnja, korjenuša, smb parafinuša, kuruzara, crveni oroz, žuta vuga, žuta, bijela, majska, …

Grna Gora: …, trula višnja, padavac, mavena, kučina, belka, smokvara, kožmuraš, svitac, zeka, zimac, kamenjar, geljavac, reponja, lepirica, pivski pijetao, …

Slovenija: …, šaš, cimetaš (je samo jedno od imena za drugu boju šaša/pored su još črnaš, srebrač, zelenaš, sivaš, leskač, trepetač, poletaš, marogač, tipač, itd – to su sve muhe od Dr Božidara Voljča), resnica, vrbnica, skalnica, gamarus i sončnica (od Ivota Kajžnika), Ffly (Fratnikova CDC muhe), pa Bravničarjeva (poznatija kao Behmova muha), grašovec, košnik, Muhe iz knjige A.Šulgaja: Levinka, Črna plesalka, Čarnik,  Krčenka, Jelševka, …

Hrvatska: …, šišmiš, nimfa gacka/grbica, ličinka, bađin gamarus, kamenjarka, zlatovka, banova, šupeljak, …

Makedonija: …, lutka tulara, skakavac, pahuljasti emerger (muhe Andrije Urbana), …

Što nije zapisano nije ni postojalo! (Mersad Rajić)

 Urednik IK

Napomena: Ako neko zna još neke nazive tradicionalnh muh(šic)a s ovih prostora neka mi pošalje ime, eventualno sliku i opis izrade. Bio bih zahvalan u ime svih mušičara.

Ivan Korhner

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*