Svetski dan voda

voda22. mart – Svetski dan voda

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Organizacija UN je pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe.

Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova.

Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a njena količina se ne menja.

Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,5 milijardi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom, a više od pet miliona ljudi godišnje, što je deset puta više nego broj poginulih u svim ratovima godišnje na svetu.

Neke činjenice i statistike

– 6.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje!
– Količina zagađene vode je veća nego u basenima 10 najvećih svetskih reka!
– Od 1970. godine do 1998. godine uništili smo 30% prirode na planeti.Takođe se za to vreme udvostručila potrošnja hrane i vode, a 50% tekućih voda je trajno uništeno.
– Kvalitet vode u Srbiji nije meren, a naša zemlja je 47 od 180 država, rangiranih po količini vodnih resursa u svetu.
– Ruska Federacija, koja u nedirnutom obliku poseduje gotovo četvrtinu svetskih korisnih iskopina i 20% slatke vode, u stanju je čak i da podeli svoje rezerve. Tamo, u malo naseljenom Sibiru, nalazi se i prirodni fenomen – najveći u svetu rezervoar pijaće vode vrhunskog kvaliteta – dubokovodno jezero Bajkal
– Čoveku je neophodno minimum 50 litara vode dnevno – za piće, pranje, kuvanje i sanitarije. Ipak, još 1990. godine milijardu ljudi na planeti nije imalo taj minimum.
– Najkvalitetniju vodu imaju: Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska
– U našem sunčevom sistemu voda, u obliku leda, je pronađena:
* na Mesecu,
* na planetama Merkuru, Marsu, Neptunu i Plutonu,
* na planetarnim satelitima Triton i Evropa.
– Samo jedna baterija ili ulje iz motornog vozila, bačeni na zemljište dovoljni su da trajno zatruju izvor pijaće vode.
– Prema nalazima stručnjaka (USEPA) jedan litar prosutog otpadnog motornog ulja zagadi milion litara vode. Kako u Srbiji ne postoji sistem za propisno zbrinjavanje i postupanje sa otpadnim motornim uljima, skoro celokupna količina prosipa se u okruženje, dok se u razvijenom svetu ono reciklira

Srbija nema dovoljno vode za piće!

Poseban problem predstavlja zagađenje podzemnih voda. Ova zagađenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda – zbog korišćenja vestačkog đubriva i otpadne voda iz seoskih naselja.

Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagađujući je. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces. Srbija ce pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori biće zagađeni, možda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrožava naše vodene zalihe. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. Uređenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!

Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svu otpadnu vodu, kroz 20 izliva, ispušta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečišćavanja. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.

U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i korišćenje municija sa „osiromašenim uranijomom“ zagadilo neke od izvora kraških voda i vrela u južnoj Srbiji.

Agencije Republike Srbije SIEPA prodala je 300 najvećih izvora u Srbiji stranim korporacijama doživotno, iako su strateški neophodni. Svugde je praksa da se voda kao nacionalno blago prodaje na korišćenje koncesijama (obično na 20 godina), dok su sadašnji ministri prodali izvore kao trajno vlasništvo.

Najveća nestašica pitke vode u istoriji, procenjuju UN

Nedostatak političke volje doveo je do toga da je svet suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom, ističe se u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi BBC. Izveštaj upozorava na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeno sa nedostatkom vode ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Reč je o najvećoj do sada sačinjenoj studiji o količinama pitke vode koje svet ima na raspolaganju.

Predviđanja UN su prilično mračna. U izveštaju se ističe da će se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta broja stanovništva, zagađenja i klimatskih promena. U narednih dvadeset godina, prosečna količina vode kojom će ljudi raspolagati biti manja za trećinu. Prečišćavanje otpadnih voda je ključno. Svakog dana se u reke, jezera i vodene tokove baca šest miliona tona otpada.

Najveći deo raspoložive pitke vode koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane. Veliki deo toga mogao bi da se sačuva, kažu Ujedinjene nacije, ukoliko bi se za navodnjavanje koristile prečišćene otpadne vode.

NEMA RAZLOGA ZA OPTIMIZAM. NEMA RAZLOGA ZA PESIMIZAM.
POSTOJE SVI RAZLOZI DA SE DELUJE ODMAH!

Šta možemo i moramo da učinimo s vodom?

Da je štitimo i štedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Ono što nama izgleda malo i nebitno danas, nekome drugom će u budućnosti mnogo značiti. I danas se mnogo ljudi bori sa nedostatkom vode. Ključ je kako rukujemo vodom i to je problem, koji treba da nam bude prioritet.

Preuzeto: Inter cafe

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*