Svetski dan okeana 08. jun je obeležen u svetu

Svetski dan okeana 08. jun je obeležen u svetu

Svetski dan okeana obeležava se danas da bi se ukazalo na njihov značaj u svakodnevnom životu. Ove godine fokus je na sprečavanju zagađenja plastikom.

UN navode da 80 odsto ukupnog zagađenja okeana dolazi od ljudi sa kopna.

Jedan od najmlađih ekoloških praznika, kada je reč o datumima koji su bitni za planetu Zemlju, ustanovljen je kao upozorenje na problem globalnog zagađenja, prekomernog ribolova i drastičnog smanjenja većine okeanskih vrsta. S obzirom na to da 71% planete pokriva voda znači da se o njenom značaju i uticaju na život ljudi mora raspravljati, pa je zbog toga i 8. jun – Svetski dan okeana – jedan od najbitnijih ekoloških datuma.

Svetski dan okeana se nezvanično obeležava od 1992. godine, kada je to predloženo na samitu “Planete Zemlje” održanom u Riju de Žaneiru. Međutim Ujedinjene nacije su praznik tek zvanično priznale 2008. godine.

Od priznavanja dana okeana i početka njegovog zvaničnog obeležavanja, svaka godina je imala svoju tematiku. UN su 2009. godine obeležile ovaj dan temom “Naši okeani, naša odgovornost“, dok je Svetska okeanska mreža za temu imala “Jedna klima, jedan okean, jedna budućnost“. Ove godine se slavi pod temom “Zdravi okeani, zdrava planeta” i koncentriše se na zagađivanje okeana plastikom.

Nešto manje od 5% okeanskog dna je istraženo, što okeane čini najvećom riznicom tajni na planeti. Počevši od mnogih životinjskih vrsta koje žive u velikim dubinama, tu su vampirska lignja koja živi u zoni minimalnog kiseonika, divovska lignja koja može narasti i do 20 metara, ili anglerfish je riba, sa velikim čeljustima koje imaju stotine oštrih zuba, a na glavi ima svetiljku.
Najduži planinski lanac na svetu se nalazi pod vodom, naziva se srednjookeanski grebeni prostire se na dužini od 80 hiljada kilometara. Do 1973. godine niko nije izučavao ovaj greben, a tad je podmornica “Arhimed” obavila prvo istraživanje lanca.

Okeansko dno je nepredvidivo, puno različitih reljefnih oblika kao i termalnih izvora iz kojih izbija vrela voda. Puno je i podvodnih vulkana i prema istraživanjima 90% vulkanskih aktivnosti se obavlja pod vodom.

Marijanski rov je najdublje mesto u okeanu kao i najdublje mesto u zemljinoj kori, njegova najveća izmerena dubina je 11 km.

Sa: N1 i Nacionalna geografija, Foto: Profimedia

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*