Sokobanjska Moravica

Moravica 0 web

Reportaža: Sokobanjska Moravica

Odavno sam planirao da posetim ovu mušičarsku destinaciju o kojoj sam dosta čuo. Napokon posle dužeg vremena kockice su se sklopile, pa smo se uputili da ispitamo uživo priče u vezi ovog FF revira.

Moravica je reka koja je ranije bila naseljena samo škobaljem, klenom i sličnim ribama, dok nije poribljena potočnom pastrmkom iz obližnjeg ribnjaka.

Voda koja se ispušta iz Bovanskog jezera je skoro iste temperature tokom cele godine, a obilje prirodne hrane kojom je bogata ova reka garantovale su uspeh i opstanak pastrmki u reviru. Opstanak revira je dakle bio zagarantovan.

Reka je sama po sebi malo teška za mušičarenje, pogotovo nekom koji se prvi put susreće sa takvim terenom. Dosta je obrasla i nepristupačna većim delom, ali to i daje poseban užitak u nadmetanju sa ribom.

Pastrmke su izuzetno oprezne i preterano talasanje po vodi nije ni malo poželjno, a preporučio bih uzvodno kretanje kroz vodu, ako baš mora.

Moravica tabla web

Moravica 3 web

Na Moravici u reviru  važi režim Uhvati i Pusti i dozvoljen je lov samo veštačkom mušicom, a korisnik ovog ribarskog područja je ZOSR Južna Morava čije smo ribočuvare videli par puta u kontroli.

Nažalost malo ružniju sliku ove fantastične mušičarske destinacije je pokvarila slika deponije otpada i raznog smeća po obali kao i par ribokradica koje su upadale u revir da krivolove na plovak i žive mamce. O ovoj pojavi smo obavestili čuvarsku službu koja je i izašla ubrzo na teren u kontrolu.

O bogatsvu ribljeg fonda i ne treba puno trošiti reči. Riblji fond je izuzetno dobar pogotovo za naše uslove, a potočare su sve divlje, debele i borbene.

Moravica 8 web

Moravica 1 web

Moravica 6 web

Moravica 2 web

Par saveta u vezi izbora veštačkih mušica

Izjutra su nam se najbolje pokazali strimeri, standardni woolly bugger u braon i crnoj boji, a ja sam povremeno menjao i stavljao malog clouser minnowa u belo-maslinastom dekoru koji takođe davao lepe rezultate.

U kasnijim satima sam prelazio na nimfe. Od nimfi smo najviše koristili klasiku: fazanov rep u veličinama #8 – #12, zečije uvo i imitacije nimfe velike kamenjarke. Ovo je par nimfi sa kojima se može slobodno mušičariti tokom celog dana. Na fotografiji je drugar Bojan Devrnja sa prelepom potočarom sa Moravice dužine nešto preko 50cm, ulovljenom na nimfu taj dan.

moravica 50cm web

Bojan Devrnja sa prelepom potočarom sa Moravice dužine nešto preko 50cm

Predvečernji časovi daju i finu aktivnost na suvu muvu, a ja sam forsirao orange stimulatora na udici #10, zelenaša, imitaciju tulara #12 – #14 i adamsa na #14 – #16.

Moravica 4 web

Moravica 5 web

Moravica 7 web

Preporučio bih svim mušičarima posetu ovom FF reviru bogatom ribom, a sa malo umeća ostvarićete odlične ulove. Ja ću ga sigurno češće posećivati od sada. C&R i Bistro!

 

ShoneFly

_______________________________________________________

Poseban okvir: Sa sajta http://www.usr-moravica.com

Sokobanjska Moravica

Sokobanjska Moravica pripada grupi brdsko-planinskih rečica, takozvanog mrenskog (prelaznog) tipa. Dugačka je oko 57km i ima površinu sliva od oko 606 kvadratnih kilometra. Nastaje spajanjem dva potoka Izgare i Tisovika i kad primi vodu iz vrela, poznatog kao Vrelo Moravice, nastavlja da teče Sokobanjskom kotlinom kao glavni vodotok čitavog područja u koji se slivaju sve rečice i potoci koji dolaze sa obližnjeg Ozrena i Rtnja. U svom gornjem toku prolazi kroz živopisni kanjon dužine oko 1,5km, gde stvara vrlo duboke lonce tj. „kace”, duboke i do 5m. Negde na pola svog toka prema Južnoj Moravi je pregrađena i 1978. godine je nastalo Bovansko jezero.

Nakon izlaska iz Bovanskog jezera
, Moravica prolazi kroz još jednu, malu, Bovasku klisuru, a onda nastavlja dalje širokom kotlinom prema Aleksincu i ulivu u Južnu Moravu. Prosečna širina reke varira od 5 do 10m a dubina rečnog korita, osim u pomenutim kacama, ne prelazi 2m. Temperatura vode većim delom godine ne prelazi 18C dok se u letnjim mesecima voda Moravice zagreje i do 26C. Količina rastvorenog kiseonika drastično varira od gornjeg toka, gde se kreće od oko 8mg/l, do 0mg/l koliko je izmereno 24.08.2007. godine ispod postrojenja za preradu otpadnih voda. Postrojenje više nije u mogućnosti da preradi sve otpadne vode Sokobanje tako da reka u ovom svom delu toka predstavlja mrtav kanal u kome nema nikakvih znakova života. Tekući nizvodno prema jezeru opet se obogaćuje kiseonikom zbog velikog broja brzaka, pa se u jezero uliva sa prosečnih 4 do 6 mg/l rastvorenog kiseonika. Interesantna je situacija koju imamo ispod Bovanskog jezera. Voda koja izlazi iz dubine ima nisku temperaturu i obogaćuje se atmosferskim kiseonikom. Po svim parametrima, uključujući bentos i životinjice dna, predstavlja idealno stanište za rast i razvoj potočne pastrmke kojom je ovaj deo i poribljen u nekoliko navrata. Nakon poribljavanja i perioda adaptacije, 2007. godine je na ovom delu reke ustanovljen mušičarski revir, „uhvati i pusti”, koji ima veliki potencijal i za koji će se tek čuti. Sam donji tok reke Moravice je opet dosta opterećen raznim oblicima zagađenja iz Aleksinca i okolnih sela, pa samo ušće u Južnu Moravu ne izgleda nimalo reprezentativno.

sokobanjska-moravica
Inače, udruženje sportskih ribolovaca „Moravica” iz Sokobanje organizuje i učestvuje već nekoliko puta u akciji čišćenja obala reke Moravice od dospelog đubreta sa divljih deponija iz gornjih sokobanjskih sela.

Revir na Moravici

Najbrojnija populacija potočne pastrmke javlja se u delu Moravice ispod akumulacije Bovan tj. u reviru, vodi pod posebnim režimom. Ovde se može govoriti o nekoj vrsti „inverzije” ekoloških, odnosno ribljih regiona reke. Uslovi za život pastrmke na ovom delu toka reke Moravice stvoreni su zahvaljujući konstantno hladnoj vodi koja ističe iz dubljih delova akumulacije Bovan.
Sadašnja populacija potočne pastrmke formirana je poribljavanjem na osnovu prethodnog SPUR-a. Postignuti su više nego dobri rezultati. Na tome udruženje sportskih ribolovaca „Moravica” iz Sokobanje zahvaljuje i savesnim ribolovcima.

Na Moravici važi Republička ribolovačka dozvola za sportski ribolov, a ko nema dozvolu, dnevna je 2.000 din! C&R je režim!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*