Slovenačka škola mušičarenja

DSC02039

Slovenačka škola mušičarenja

Dokumentovani počeci mušičarenja u Sloveniji, sežu na početak prošlog stoleća. Na reku Tolminku je 1910. godine došao mušičariti jedan od najznačajnih mušičara tog vremena, nemac Aleksandar Behm.Tu je upoznao domaćeg mušičara Josipa Bravničara, koji je uspešno lovio sa velikom i jednostavnom, a veoma čvrstom i na poseban način vezanom suvom mušicom.

Behm ju je prema Bravničarevom uzorku doradio i 1928. godine predstavio u nemačkoj reviji “Die Angelsport“. Mada je poštovao Bravničara, sa mušicom je dostigao slavu, koja je u sigurno pripadala slovenačkom mušičaru.

U prvim godišnjacima “Ribolovačko lovačkih novosti“, koje su počele izlaziti 1943. godine, Andrej Šulgaj je objavio dva priloga “Lov sa veštačkom mušicom“ i “Opis perjanica“. Šulgajev značaj je pre svega zbog njegovih razmišljanja o udičarskoj etici i ponašanju sporstkih ribolovaca, koje je sažeo u prilozima “Srčana strana ribarenja“ i

“Reči o našem vaspitanju“. Navedeni prilozi se mogu smatrati temeljem slovenačke mušičarske tradicije, u koju je protkana ideja, da mušičarenje nije privilegovano, već je najzahtevniji i najfiniji oblik ribolova sa udicom.

Sedamdesetih godina prošlog veka se po ugledu na engleske “specimen group” i kod nas oformila grupa ribolovačkih entuzijasta – “vrstnikov”. Grupu su činili dr. Tomo Korošec, dr. Jože Ocvirk, Lucijan Urbančič i dr. Božidar Voljč. Svoja znanja i iskustva sa područja mušičarenja su preneli u slovenačku mušičarsku školu, te je učvrstili sa izdavanjem knjige “Mušičarenje”. Knjiga je značila brz procvat slovenačkog mušičarenja. 2000. godine knjiga je doživela drugo, dopunjeno izdanje. U knjizi je stručno urađena tipologija i terminologija udica, obrađene su osnove čvorova i njihova terminologija, opisane su različite tehnike mušičarenja, dok se među najznačajnija poglavlja ubraja poglavlje o etici sporstkog ribolova. Predstavljeno je 75 uzoraka mušica, od večite klasike do proizvoda savremenih slovenačkih i stranih mušičara. U to vreme je nastala izvorna slovenačka muharica (mušičarski štap) Soča 180. Delimično se temelji na osnovi Gebetsroither-ovog austrijskog mušičarskog stila sa tvrdim ručnim rukohvatom, pri čemu muharica predstavlja produženu ruku mušičara. Imala je tvrdu akciju, pa je omogućavalo daleka zabacivanja.

U knjizi je opisano, pre svega, potpuno izvorno vezivanje kopije ločnice autora dr. Božidara Voljča, imenovana “slovenački šaš“ (slovenian sedge). Mušica je zbog svoje uspešnosti ubrzo postala popularna po čitavoj Evropi i predstavljena u više stranih publikacija. Na osnovu tog vezivanja je nastala “serija Slovenica”, koja obuhvata sve mušičarsko značajne vrste varijanti sedževa, zajedno sa izvornim domaćim imenima.

Slovenski sasevi koje je Voljc licno vezao

Slovenački šaševi koje je Voljč lično vezao

U klasičan izbor veštačkih mušica zapisana je i “puhovka” Marjana Fratnika, u svetu poznata kao F – Fly. “Puhovke” su, među mušičarima, poznate već duže vreme, ali je baš Marjan Fratnik bio taj, koji je tu najomiljeniju mušicu sa svojim izvornim vezanjem pojednostavio do krajnih granica i time je približio širokom krugu mušičara. Mnogo je mušičara, za koje je paperje patke (CDC) najčešće korišćen i najomiljeniji materijal za vezivanje mušica po zasluzi Fratnika.

Potpunu suprotnost pragmatičnom Fratniku, je predstavljao, na žalost već pokojni, Ivo Kajžnik, utemeljivač vezivanja lovnih realističnih kopija u Sloveniji i autor poznate kopije račića – postranice (Gammarus pulex, poznatijeg pod imenom gammy). Mada danas ima dosta mušičara, koji izrađuju verne kopije tog mamca, ipak je originalan način vezivanja ostala tajna. Ivo Kajžniku je mesto u samom vrhu mušičara Slovenije i za svoj rad je primio mnoga priznanja u zemlji i u inostranstvu.

Više od dvadeset godina Ribolovački savez Slovenije svake godine organizuje Otvoreno prvenstvo Slovenije za najbolju veštačku mušicu. Prvenstvo uživa veliki ugled među domaćim i stranim mušičarima, koji redovno učestvuju u kategorijama suve mušice,larve, mokre mušice, potezaljke (strimeri) i realistični primerci.

DSC02059       DSC02048

Mnogi profesionalni mušičari su svoj put započeli upravo na slovenačkom prvenstvu (npr. Nadica i Igor Stančev iz Makedonije i drugi). U jakoj konkurenciji među najboljima su uvek bili i domaći mušičari: pokojni Ivo Kajžnik, Danilo Bižal, Radivoj Šavli, Dušan Štih, Igor Holy, Vladimir Mikec, Simon Urbas i drugi. Svi navedeni su takođe dobri poznavaoci slovenačkih mušičarskih voda i mušičarenja.

DSC020451

DSC02047

Najbolje tri mušice iz svake kategorije spremljene (pohranjene) su u staklenim vitrinama i izložene u raznim prilikama, vezanim za mušičarenje.

Igor Holy

Prevod Rajko Božić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*