Ribnik za kraj

Ribnik za kraj

Kada se obraćate mušičarima Balkana, ali i onima širom Evrope mislim da je suvišno trošiti reči na reku Ribnik, taj biser Balkanskih salmonidnih voda je za sigurno među top deset destinacija za fly fishing u čitavoj Evropi.

Ja sam ove pozne jeseni imao dva odlaska na Ribnik, ukupno 5 ribolovnih dana, od toga prvi odlazak se desio sasvim slučajno bez bilo kakvog plana, dok za drugi, planirani, noć pred polazak nisam mogao da zaspim.

Epizoda 1

Igrom slučaja i ne tako srećnih okolnosti bivam skoro pa prinuđen da jedan petak u roku od dva sata spakujem svoje stvari i krenem na put dug 600km Salcburg-Banja Luka. Imao sam samo ulogu vozača, odnosno moj zadatak je bio da učinim uslugu prijatelju i taj dan vozim do Banja Luke nakog čega sam bio potpuno slobodan i mogao sam odmah da se vratim za Austriju. Zašto propustiti sunčan vikend pred kraj jeseni i ne otići na Ribnik, plus me je tamo vuklo online prijateljstvo sa Draganom Đekićem Đekom, bivđim članom mušičarske reprezentacije BiH koji svoje ribolovačke vikende provodi na Ribniku.

Dragan Đekić Đeka

Sa Đekom i njegovim prijateljem Ostojom se srećem oko 7 ujutru i krećemo na Ribnik, tamo nas dočekuje magla, temperature od jedva par stepeni u plusu. Ribolov je počeo oko 9 sati na čuvenom mestu buk pored Ribnjaka. Tu vrlo brzo nakon jednog malog Lipljena, tako reći na treći zabačaj, kačim ovu prelepu autohtonu potočnu pastrmku od 55cm, ujedno i moja najveća do sada divlja potočara. Solidno me ‘‘namučila’’ riba kojoj se uopšte nisam nadao sa obzirom da su zuzete mrestom.

Kasnije nizvodno prema restoranu Komuna su se ređali lipljeni različitih veličina. Đeka mi je pokazao neke nove tehnike i par trikova koji povećavaju šanse za ulov Lipljena na Ribniku posebno kad je nizak vodostaj. Pecali smo na fazane i zečeve na vrlo malim udicama 20 i 22. Sve veće od toga bilo je nemoguće koristiti zbog male vode.

Kratak jesenji dan provodimo u druženju, na vodi i pored nje, bilo je uspeha i na suvu muvu, Đeka je upisao par vrlo lepih lipaca na zeca, dok je Ostoja do prvog mraka ostao veran suvoj muvi. Imao je puno uspeha posebno u najtoplijem delu dana kada je bila najveća aktivnost ribe na površini.

Drugi dan ostajem sam, ali ipak nalazim kolegu koji je bio rad da mi pravi društvo par sati i odvede me na Sanu nedaleko od kompleksa LTG gde sam odlučio da boravim tih par dana. Filip Mirković zaposlen u kompleksu LTG kao gajder poznaje revire Ribnika i Sane kao svoju kutiju sa nimfama, tako da sam bio privilegovan da me Fićo upozna sa Sanom. Tu smo bili par sati. Imao sam nekoliko sitnih riba, ali i 3 lipca 40+ od kojih je samo jedan hteo da se slika.
Nakon toga se vraćamo na Ribnik na potez iznad restorana Aqua tačno na cug za suvu muvu. Ulovili smo veliki broj riba do 20-30cm, a ja dobijam Lipca od 40+ kome sam duže vremena bacao sve što sam imao dok se nije prevario na #18 BWO jednodnevku. Kako uz nimfaroški štap nosim još jedan za suvu muvu od 7ft klase 4 bilo je pravo uživanje boriti se sa ribom pristojne veličine na ovako lagan pribor. Dan završavam bez Filipa na par brzaka iznad i ispod mosta kod restorana Aqua, gde upisujem još jednu lepu potočaru i sa par ozbiljnih spadanja.

Opraštam se od Ribnika i pozdravljam sa Filipom uz najavu da se vidimo na proleće naredne godine. Ide zima i praznici pa kad sve prođe eto mene opet, u tome trenutku mi ni na kraj pameti nije bilo da će to ,,opet,, biti već za 7 dana.

Epizoda 2

Po povratku u Austriju sam odmah poslao fotografije ulova svome prijatelju Zoranu koji živi u Minhenu. Pozvao me i nakon kratkog razgovora i njegovog insistiranja smo odlučili da za nekih 7 dana odemo na Ribnik zajedno. To bi za njega bio prvi odlazak na Ribnik ikada, a meni tek treći.
Krenuli smo u utorak popodne zbog obaveza koje smo imali taj dan. Zaustavljanje na nekoliko stanica za plaćanje putarine i graničnih prelaza, par pauza. Gusta magla kroz delove Slovenije, pa gotovo kroz čitavu Hrvatsku i deo puta od Banja Luke preko Manjače do Ribnika su nas koštali putovanja koje je trajalo blizu 10 sati. U Ribnik stižemo u gluvo doba noći utorak na sredu što nas ne sprečava da već oko 9 sati ujutru budemo na vodi.

Pecali smo gotovo čitav revir u ta 3 dana koliko smo ostali, od ribnjaka do LTG-a gde smo bili smešteni. Tražili smo delove koji su pogodni za češko nimfarenje. Gotovo da nije bilo drugih ribolovaca, pa je uspeh bio neminovan. Voda je bila nešto jača nego kada sam ja pecao pre nekoliko dana, ali isto tako su radile veoma sitne nimfe, Zoran je prevario jednu lepu potočaru i par lipaca u kategoriji 45+. Vreme je bilo idealno sunčani dani kasne jeseni, dan kratak, ali sa veoma puno dešavanja, posebno u periodu između 11 i 14h kada je rojenje jednodnevki bilo intenzivno. Voda je kuvala od aktivnosti. Lipac je pažljivo uzimao nimfu, svako pomeranje strune ili kočenje značilo je ribu.

Poslednji dan rešavamo da provedemo na Sani, na potezu koji mi je Filip pokazao prošli put. Tamo smo se napecali za sve pare, uglavnom su to bili Lipci od 25cm u proseku, ali bilo ih je ekstremno mnogo, imam utisak da je Sana nepravedno zapostavljena prevelikom ekspanzijom Ribnika, kao da je ostala u senci popularnosti Ribnika, što definitivno ne zaslužuje.

Bilo je zanimljivo videti veliki broj kapitalnih potočara kako se mreste. Bukvalno na sve strane su se mogla videti svadbena gnezda autohtone divlje ribničke potočare koja nije marila za naše prisustvo, trudili smo se da hodamo krajem reke kad god je to moguće i da pazimo gde stajemo, ribočuvar Jota nam je rekao da je mrest ove godine uspeo bolje nego predhodnih sezona baš zbog toga što je Ribnik bio pod veoma malim pritiskom ribolovaca, a priroda to zna da iskoristi.

Odlazimo prepuni pozitivne energije u ova tako negativna vremena, sa planom da se vratimo na proleće. Ta tri dana su nam bila kao terapija u kojoj ne moraš da se suočiš sa stvarnošću ove tmurne 2020 godine. To je valjda i cilj svakog ribolova, da se skrenu misli sa svega što nas okružuje i da od negativne energije pobegnemo u neki svoj svet. Svemu tome doprinela je magična reka Ribnik, dar prirode, kakvog nema nadaleko. Ko jednom dođe uvek će se vraćati, a oni dobri ljudi tamo će čuvati reku za nas i buduće generacije mušičara.

Bistro

Ivan Milošević, Salzburg – Austrija

Instagram outdoor_salzburg

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*