Retrospektiva kompanije Normark

Retrospektiva kompanije Normark

Ono što je počelo kao ideja daleke 1959, evoluiralo je u jednu od najuticajnijih organizacija za proizvodnju ribolovačke opreme na svetu. Od 1959. pa do danas nastalo je i ugašeno nebrojeno mnogo kompanija za proizvodnju ribolovačke opreme, ali Rapala-Normark-Group odoleva svim izazovima kompetativnog tržišta.

Priča o Normarku tehnički započinje u Finskoj 1930. sa idejnim tvorcem Lauri Rapalom. To je bio period globalne ekonomske krize i Lauri se borio za preživljavanje radeći kao drvoseča zimi, dok je prihode u letnjem periodu ostvarivao radeći kao privredni ribar – teško zarađen novac u oba slučaja.

U želji da poveća prihode od ribolova i smanji napor potreban za hvatanje ribe, Lauri je počeo da se igra sa idejom o pravljenju veštačkog mamca koji bi ribe podjednako dobro uzimale kao i njenu prirodnu hranu. Primetio je da su povređene ribice koje se zanose i nepravilno plivaju, najčešće mete grabljivica. Nakon mnogo neuspešnih pokušaja napori su se konačno isplatili.

Varalica koju je proizveo 1936 je bila napravljena od plute i prekrivena tankom folijom od slatkiša i pakovanja sira, zaštićena celulozom od foto-filma. Ova varalica i danas postoji (crna leđa – zlatni bokovi – beli stomak), isto kao i sitna riba u jezeru Paiajnne. Nova varalica je dramatično povećala broj pastrmki i štuka koje je Lauri hvatao. Ohrabren uspehom nastavio je da usavršava svoj izum promenivši materijal za izradu tela sa plute na borovinu. Dalji razvoj je bio prekinut, jer se Lauri morao odazvati vojnoj obavezi prvo u odbrani od Sovjetske invazije, a zatim i u borbi sa nacističkom Nemačkom. Po povratku kući Lauri je čuo da su ribolovci saznali za njegovu varalicu i da su željni da je kupe, pa je odlučio da počne da je proizvodi za prodaju. Rapalina četiri sina Risto, Ensio, Esko i Kauko, pomogli su u proizvodnji, a njegova žena Elma se brinula o pakovanju i knjigovodstvu. Postepeno Lauri je razvio mašine koje su značajno ubrzale do tada kompletno ručnu proizvodnju. Stari točak je prepravljen za šmirglanje, a cirkular je korišćen za grubo oblikovanje drveta. Lauri je nastavio da teži savršenstvu, pa je svih od 1000 varalica proizvedenih te godine testirano u bazenu ili jezeru.

Početkom pedesetih godina prošlog veka Rapala varalice dospevaju do ribolovaca u severnoj Americi. Tome su doprineli Američki sportisti koji su učestvovali na letnjim olimpijskim igrama održanim u Helsinkiju 1952 i Finski imigranti koji su se selili ili posećivali Ameriku.

Veza sa Mineapolisom 1960.

Ron Weber, menadžer prodaje kompanije sa sedištem u Mineapolisu, koja se bavila prodajom ribolovačke opreme je čuo glasine o izuzetno lovnoj varalici koja dolazi iz Finske. Čuvši za to bio je nestrpljiv da je isproba. Za vreme jednog razočaravajućeg ribolovačkog izleta u Kanadi u leto 1959., Weberov prijatelj koji je bio sa njim u ribolovu izvukao je neku nepoznatu varalicu i ponudio je njemu. „Iznenada, tamo gde nije bilo ribe, ribe je bilo u izobilju“ napisao je Dupont.

Na svom povratku u Mineapolis, Weber se zaustavio u Dulutu, koji je bio njegov rodni grad, a ujedno i dom velikom broju Finaca koji su emigrirali u Ameriku, i svratio u ribolovačku radnju koju je držao jedan Finac. Vlasnik je imao nekoliko Rapala ispod pulta koje je Weber odmah kupio. Nakon što ih je testirao na više lokacija Weber je pisao Lauri Rapali i zatražio 500 ovih varalica. Lauri je prvo morao da odnese pismo da mu se prevede, a zatim je zatražio pomoć od departmana za spoljnu trgovinu u Helsinkiju kako da to izvede. Početkom 1960. Weber je poručio prvu količinu Rapala.

Kada su Rapale stigle u Ameriku, Weber je ubedio svog prijatelja i vlasnika kompanije Ray Ostrom-a da mu pomogne oko prodaje. Inicijalno nazvana „Rapala Company“ menja naziv u „Nordic Enterprises“ pre nego što dobija i današnji naziv „Normark“ ili „north land“ 1965 godine.

Weber i Ostrom su prvo počeli sa prodajom varalica u Minesoti i Viskonsinu. Vobleri su prodavani za 1,95$ i izazvali su blagi šok među trgovcima koji su navikli da prodaju varalice za cenu ispod 1$.

Iako su Rapale bile dvostruko skuplje od tada popularnih varalica poput Johnson Silver Spoon, Jitterbug i Lazy Ike, Rapale su se dobro pozicionirale na tržištu ribolovačke opreme koje se intezivno menjalo. Jedan od prvih menadžera prodaje Bill Cullerton je napisao u „Crafting of a Legend“, „Tajming je bio savršen. Pojavom novih mono struna i lakšeg pribora, bile su potrebne lakše varalice“. Prodaja je ubrzo krenula da raste.

Normark naoružan ugovorom o ekskluzivnom pravu distribucije Rapale, na području severne Amerike, okreće se medijima kako bi upoznali svet sa novom varalicom. Tokom 1960 godine Ostrom se povezuje sa lokalnim i nacionalnim reporterima koji su se bavili sportovima u prirodi. Kompanija je takođe finansirala snimanje filmova o ribolovu. Najznačajniji marketinški potez je objavljivanje članka u magazinu Life 1962 godine pod naslovom „A Lure the Fish Can’t Pass Up,“ (Varalica koju riba ne može da propusti). Milioni su kupili magazin, a narudžbe su preplašile Normark.

Weber i Ostrom su mogli da zadovolje samo mali broj od tri miliona narudžbi. Priče o crnom tržištu i kopijama su se brzo pojavile. Vlasnici su platili maloprodajne cene samo da imaju Rapale u svojim rafovima. Weber i Ostrom su napustili sve svoje ostale poslove i posvetili se u potpunosti distribuciji Rapale.

Neverovatna potražnja za varalicama je navela Webera da ode u Finsku i zamoli Rapalu da poveća proizvodnju. Rapala je bio oduševljen, ali i zabrinut „Vas je toliko puno, a nas je tako malo“, bila je Rapalina prva reakcija, na šta je Weber odgovorio ponudom da finansira manju fabriku.

Nakon rešavanja problema u proizvodnji, Weber se fokusirao na rast prodaje. Dva nova modela su razvijena: Original Finnish i Jigging Minnow, koji se pojavljuju u prodaji 1963 godine.

Prodaja je beležila stabilan rast, a 1965. nacionalni trgovinski magazin „Sporting Goods Dealer“ je proglasio Normark za uvoznika godine. Popularna varalica se pokazala naročito uspešnom i u ribolovačkim takmičenjima.

Rapala nož za filetiranje

Još jednom koristeći svoje poznavanje potreba ribolovaca Weber i Ostrom dizajniraju nož za filetiranje po ugledu na istrošen mesarski nož. Weber je morao da ubedi Finskog proizvođača noževa Lauri Marttiini da prihvati zadatak i napravi vrlo tanko i fleksibilno sečivo koje je zamislio. Kada je Rapalin Fish ‘N Fillet Knife izašao na tržište postao je veoma popularan i donosio je više od 40% od ukupnog prihoda kompanije u to vreme.

Tokom šezdesetih godina prošlog veka ribolovci širom severne Amerike su prihvatili Rapala varalice koje su dopunjene i tonućim modelom nazvanim Countdown. Normark korporacija je dobila oko 20,000 spontanih pisama, koja svedoče o Rapalinim ribolovnim sposobnostima. Za to vreme proizvodnja varalica je revitalizovala regiju, a ogranak najveće Finske banke je otvoren u Rapalinom rodnom gradu. I sam predsednik Finske je odao priznanje Rapali za njiegov doprinos ekonomiji.

 

Širenje ponude: 1970.

Normark i Rapala izbacuju u prodaju 1970. prvu varalicu namenjenu za morski ribolov – Rapala Magnum. Ovaj poduhvat je učvrstio nivo međuzavisnosti koji su dva preduzeća razvila. Weber i Ostrom nisu samo razvijali tržište i distribuirali Rapale, nego su osluškivali zahteve Američkih ribolovaca i o tome komunicirali sa braćom Rapala. Normark je preneo informacije braći Rapala o ribama koje oni nisu nikada videli, kao i o posebnostima tržišta, što je dovelo do razvoja novih modela i poboljšanja starih iz godine u godinu.

Kako su zahtevi rasli Laurijevi sinovi su unapredili proizvodne pogone sa najmodernijom opremom zadržavši očeve težnje za preciznošću. Svaki novi model, makar samo nova veličina već razvijenog modela, je morao da zadovolji rigorozne kriterijume koje se nametnuli od samog početka proizvodnje.

Za to vreme Normark poroširuje svoju misiju na edukaciju ribolovaca „How to Fish a Rapala by the Book“ i „How to Clean a Mess of Fish Without Making a Mess of the Fish“, savetujući ribolovce kako da izvuku maksimum iz Rapala proizvoda. Ribolovački saveti koje su davali profesionalni ribolovci objavljivaljivali su se i u drugim knjigama i reklamnim pamfletima (Keeping up with the times), dok je edukativni video objavljen kasnih osamdesetih a veb sajt je napravljen početkom devedesetih.

Normark je obogatio ponudu sa kompasima, futrolama za štapove, odećom i širokim spektrom noževa tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Te 1977. godine Normark uvrštava u svoju ponudu makaze sa narandžastom drškom napravljenim u Finskoj, koje su postale najprodavanije makaze na području severne Amerike duže od decenije.

Normarkov cross-country i ski program se pokazao kao manje uspešan, iako je izgledalo da je uvoz iz Noveške odličan potez. Rastuća konkurencija među proizvođačima ski opreme i nekoliko sezona sa slabijim snegom uz zaokret ka visoko-tehnološkom procesu proizvodnje ski opreme su doprineli da se obustavi proizvodnja. Normark je izašao iz proizvodnje i restruktuisao kompaniju za vreme ekonomske krize 1980. godine koja je pogodila Ameriku.

Kompanija je još jednom uspela da napravi zaokret u poslovanju kada su Weber i Ostrom kupili kompaniju koja se bavila proizvodnjom varalica National Expert Bait 1968. godine. Tridesetšestogodišnji proizvođač varalica iz Mineapolisa je razvio kašiku vrhunskog kvaliteta koja je upotpunila ponudu varalica. Interesantno je to da je na odluku o kupovini fabrike uticao i hladni rat jer su Ostrom i Weber smatrali da bi invazija Sovjetskog saveza u potpunosti obustavila isporuku varalica iz Finske.

Novoj liniji varalica je nedostajao vrhunski model kako bi dostigao slavu Rapale. Nakon jedne dekade Weber je uveo dramatične promene i preimenovao kompaniju u Blue Fox Tackle Co. koja je preseljena u Minesotu i oživela tržište sa novim varalicama koje su pružale podršku industriji koja je sve više bila fascinirana naučnim pristupom ribolovu.

U saradnji sa ekspertom za ribolov basa Roland Martin 1979. godine razvijaju varalicu spinner baitkoja omogućava proboj i na južne delove države. Nedugo zatim razvijaju i modele Super Vibrax spinner i Pixee Spoon koji ubrzo dobijaju obožavaoce u severnim delovima zemlje i na Aljasci.

Vreme promena: 1980-1990.

Tokom ranih osamdesetih industrijska proizvodnja je beležila ravan ili negativan trend u poslovanju. Ribolovačka industrija nije bila izuzetak. Weber i braća Rapala su pokušali da razdrmaju tržište sa novim modelom. Shad Rap, model koji je ukinut kada je Lauri Rapala umro 1974. bio je izabran za proizvodnju. Nažalost pojavio se potencijalni problem. Ukoliko bi model bio veliki hit, braća Rapala ne bi bili u mogućnosti da odgovore zahtevima tržišta.

Normark je uz pomoć svog dugogodišnjeg marketinškog saradnika, agencije Carmichael Lynch, izbacio reklamnu kampanju „Beg One, Borrow One or Steal One“ (Moli za jedan, pozajmi jedan ili ukradi jedan). Kada se u ribolovačkim krugovima pročulo za sposobnost „Shad Rap-a“ da hvata ribu, kao i o njegovoj teškoj dostupnosti, izbio je pakao, napisao je Dupont u jednom svom članku. Normark je morao da dostavi Shad Rap maloprodajama, a broj narudžbi za njega prevazišao je milion, što je uzrokovalo pojavu crnog tržišta. Normark je izbacio novo pakovanje na kom se nalazila slika Lauria i njegova fraza „Hand Tuned, Tank Tested“ (Ručno podešeno i testirano u bazenu).

Vremena su bila dobra. Prodaja Normarka i njegovih povezanih kompanija iz Kanade, Velike Britanije, Švedske i Finske je dostigla cifru od 40 miliona (Weber i Ostrom poseduju akcije u inostranim kompanijama kao individualci, a ne kao kompanija Normark). Ostrom se penzionisao 1984. godine i ostavio kompaniju njenom koosnivaču Weberu.

Weber i njegov novi menadžment se suočavaju sa brojnim izazovima u drugoj polovini osamdesetih i početkom devedesetih godina. Tržište se promenilo, broj ribolovaca je opao, a veliki trgovinski lanci su zamenili specijalizovane ribolovačke radnje koje su bile primarno mesto prodaje. Normark je uspeo da zadovolji velike apetite trgovinskih lanaca kao i da održi lojalnost kod kupaca.

Portfolio kompanije je obogaćen sa novim proizvodima poput oštrača noževa, rukavicama za filetiranje i digitalnim vagama. Rapala Fishing Club, koji je osnovan 1988. omogućio je ribolovcima koji su bili članovi da razmenjuju taktiku i ribolovačke i priče, kao i mogućnost da prvi testiraju nove varalice na terenu.

Period je takođe obeležilo i to da je nova generacija rukovodstva polako počela da preuzima vodeće položaje u kompaniji. Jarmo Rapala je prvi profesionalni menadžer koji je vodio Rapala Oy, je proširio međunarodno prisustvo kompanije i pojačao odnos sa Normarkom. 1990. godine Weber i Rapala su izvršili konsolidaciju dveju kompanija u Rapala-Normark Group Ltd.

Naravno uvođenje novih modela se nastavilo uprkos svim promenama koje su se dešavale u kompaniji. Prekidajući tradiciju proizvodnje voblera isključivo od balze, prvi model napravljen od tvrde plastike Rattlin’ Rapala je predstavljen 1989. godine. Blue Fox proizvodi su takođe ostavili dubok trag u drugoj polovini osamdesetih godina.

Do 1991. godine Normark je prodao više od 150 miliona varalica u severnoj Americi, a ponuda je nastavila da raste u prvoj polovini devedesetih. Rapala Husky Jerk je još jedna plastična varalica sa zvečkom koja je predstavljena 1996. je bila zaslužna za senzaciju. Od ribolovaca iz južnih delova zemlje koji su prevashodno lovili basa, preko severnjaka koji su lovili štuke, pa do ribolovaca koji su lovili na moru svi su bili oduševljeni novim „suspending“ voblerom. 1997. „Risto Rap“ duboko-zaranjajući vobler kog je dizajnirao sin Rona Webera son Craig, koji je u kompaniji bio zaposlen od tinejdžerskih dana, dobija priznanje od American Sportsfishing Association.

Planovi za budućnost

Očekuje se da će 225-milionita Rapala biti proizvedena negde 1999. godine. Jarmo Rapala je uzroke ovakve uspešnosti varalice pripisao svestranosti, jer je jednako efikasna za ribolov basa na jugu, štuke na severu kao i ribolov tarpuna duž obala zapadne Afrike.

Pored toga što su imale rekordnu prodaju Rapala varalice su „zaslužne“ za 61 svetski rekord ulovljene ribe (mart 1999), što je ubedljivo najveći broj za bilo koji brend. Nastavak posvećenosti kvalitetu i inovacijama koju sprovodi nova generacije sigurno će zadržati ribolovce odanim Rapali i doneti još mnogo rekordnih riba.

Preporučena literatura:

  • Anderson, Dennis, „Finn’s Knifes a Steel Deal,“ St. Paul Pioneer Press, April 29, 1983.
  • —-, „One Man’s Passion,“ Star Tribune (Minneapolis), May 9, 1999, p. 18C.
  • „Buy a Rapala, Get a Big Fish Free,“ Minnetonka, Minn.:, Normark Corporation, June 8, 1999.
  • „Cashing in on the Cold,“ Corporate Report Minnesota, December 1973, pp. 26–28.
  • Cothran, Thomas C., „The Rapala Lure: the Customers Always Bite,“ Corporate Report Minnesota, November 1984, pp. 72–73.
  • Dupont, Stephen, Crafting of a Legend: the Normark Story, Minnetonka, Minn.: Normark Corporation, 1998.
  • „The Fishing Lure of the 20th Century?“ Minnetonka, Minn.:, Normark Corporation, March 1999.
  • Peterson, Susan E., „Don Addy Tackles the Top Spot at Normark Corp.,“ Star Tribune (Minneapolis), July 6, 1992.
  • Schara, Ron, „Finnish lure Is Hottest Fishing Item in U.S., Minneapolis Tribune, May 11, 1969, pp. 4–5.
  • —-, „Hooked by Rapala,“ Star Tribune (Minneapolis), October 11, 1995, p. 10C.
  • —-, „Luck Isn’t All That for Lure Makers,“ Star Tribune (Minneapolis), August 13, 1997, p. 8C.
  • —-, „Lure of the Rapala Spurs Angler,“ Star Tribune (Minneapolis), September 4, 1991, p. 1C.

 

Izvor: International Directory of Company Histories, Vol. 30. St. James Press, 2000.
Prevod sa engleskog: Predrag Pašćan

322 total views, 0 views today

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*