Reportaža: Ljuboviđa

Reportaža: Ljuboviđa

Kanjon Ljuboviđe je mozaik čudesnih pejzaža sastavljenih od planinskih brzaka i modrozelenih virova reke Ljuboviđe, bujnih pašnjaka, mekanih proplanaka i stena najrazličitijih oblika koje streme u nebo i usecaju se u vodu. Ovo je stanište beloglavog supa, vrste u izumiranju koja nastanjuje samo predele čiste i netaknute prirode.

Kanjonom je nekada vodio glavni put iz zapadne Srbije prema Bosni, a njime su prolazili rimski, vizantijski, dubrovački i turski trgovci.

Reku Ljuboviđu preseca kameni luk Rimskog mosta (Latinske ćuprije ili Jerininog mosta, kako ga još u narodu nazivaju). Potiče još iz rimskog perioda, a sadašnji izgled je dobio u tursko vreme. Njegova belina i elegancija savršeno se uklapaju u divljinu penušavih talasa brze planinske reke i surovost oštrih stena koje preklapaju obližnja brda.

Ljuboviđa je najduža i vodom najbogatija reka Azbukovice. Duga je 24km, izvire južno od najvišeg vrha Jablanika i uliva se u Drinu kod Ljubovije. Apsolutni pad joj je 1.180 metara. Reka Orovica je njena najduža leva pritoka. Dobra je za mušičare, jer je bogata pastrmkom i klenom. Ribolov na ovoj reci je dozvoljen vikendom i to na terenima iznad rimskog mosta nekih 7 do 10km i radnim danima ispod rimskog mosta do ušća u reku Drinu. Teren ispod rimskog mosta je osim potočare bogat i kalifornijskom pastrmkom .

Ribolov

Moj drugar Mile Jovanović i ja često odemo loviti pastrmku na ovoj zaista predivnoj rečici. Ponekad sa nama krene i moj rođak Petar Živanović. Kada krenemo na Ljuboviđu svratimo u jednu prodavnicu, popijemo piće i pričamo o mušicama na koje bi pastrmka mogla da udari. Kada se ispričamo i dogovorimo gde će ko da bude i na kojim mestima, da se nebi sudarali, krećemo sa lovom pastrmke. Ponekad ponesemo i radio stanice da bi znali gde se ko nalazi, a čisto i zbog kretanja kući da se ne bi tražili i lutali okolo. Pastrmke na ovoj rečici su sitnije, ali ima i krupnijih komada koji se kriju u dubokim virovima i koje kad se nađu na štapu predstavljaju pravi užitak. Ribolov nekim nepisanim pravilom gotovo uvek započinjem nimfama, a kako dan odmiče svojim tokom prelazim na suve mušice. Pretražujemo lepe delove reke i naravno tu je i poneka pastrmka.

Najviše volimo da odmorimo kod Rimskog mosta i onda ponovo nastavimo sa lovom pastrmke sve do sumraka. Kasnije se nađemo, razmenjujemo utiske, slike i sve ono što doživimo kada se nađemo zajedno na reci.

Dodatak: Pastrmku na reci Ljuboviđi lovimo nimfama i suvim mušicama. Početkom proleća pastrmka je naklonjenija nimfama na veličini udice #8 – 10. Od nimfi koristimo najčešće fazanov rep u raznim varijantama (po meni najlovnija nimfa je: rep fazan, telo fazan, grudi zečiji dabing braon boje i tungsten glava), zečije uvo, razne imitacije tulara, nimfe maslinaste boje itd, sa ili bez otežanja u zavisnosti na kom se mestu lovi.

Po mutnjikavoj vodi najčešće uzima nimfe žute boje, tulara. Lov nimfama kao i lov suvom mušicom retko kada započinjemo kretanjem nizvodno. U većini slučajeva lovimo uzvodno gde mušicu plasiramo iznad mesta gde vidimo pastrmku ili iznad potencijalnog mesta gde ona može biti. Obično su to plići delovi reke dok u dubljim delovima lovimo nizvodno i obično se tu lovi bukvalno na dužinu stapa. Od suvih musica koristimo maslinaste jednodnevke, fazanov rep, ali parashut verziju, trulu višnju, imitacije kamenjarki (rep fazan, telo od vunice žućkasto ili svetlo braon boje, porebrena crnim ili sivim koncem i krila cdc pera).
Moje iskustvo je da krupnije pastrmke uzmaju imitacije nimfi, dok ove malo sitnije se vrlo lako nađu na štapu uz imitacije suvih mušica. Suvim mušicama lovimo uzvodno zbog toga što je rečica mala i da se ne bi plašila riba.

Autor: Miloš Nedeljković