Reka Grza

OLYMPUS DIGITAL CAMERANAJLEPŠI PARFEMI SU U MALOM PAKOVANJU
Reka Grza

Čini se da bi ova poznata krilatica iz naslova u potpunosti mogla da se primeni na reku, ili pre, rečicu Grzu, nedovoljno poznatu širem mušičarskom svetu sa ovih naših prostora. Znamo da se najlepši (i najskuplji) parfemi pakuju u malim bočicama, pa tako u ovom slučaju, i najlepše reke u najmanja korita.


Rekao bih, ni manje reke, ni veće lepote i užitka koji nam ona pruža. Grza je sa svojih par kilometara toka kratak vodotok istočne Srbije, leva pritoka poznatije reke Crnice, koja protiče kroz Paraćin, i zapadno od grada se uliva u Veliku Moravu.

Atraktivnost ove predivne rečice vidljiva je na svakom koraku, počevši od vrela iz kog kulja ledena i penušava voda, dva kristalno čista jezera, i dolinom između obronaka Kučajskih planina. Nalazi se na nadmorskoj visini od 500 metara i predstavlja oazu za ribolovce, nadasve mušičare, jer je bogata potočnom i kalifornijskom pastrmkom, te kao takva nudi nezaboravan ribolov.

MAPA-grza

Nedaleko od vrela nailazimo na prvo, manje, Gornje jezero. Izuzetno atraktivno i prebogato potočnom i kalifornijskom pastrmkom, ali i krupnim klenom koga je zaista teško prevariti. Naročito je izdašan deo, gde reka ulazi u jezero, na kom se gotovo uvek javlja pastrmka, a u danima tzv. „pastrmskog skoka“ milina je samo gledati taj čaroban prizor. Par stotina metara niže, reka nas uvodi u drugo, Donje jezero, veće i dublje od prvog. Ovo jezero je malo zahtevnije za ribolov, ali krije u dubinama zaista prave kapitalce. Melem za dušu je gledati kada se na površini, obasjanom suncem pojave „torpeda“ od dva, tri i više kilograma, što je dodatna inspiracija za svakog ribolovca.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Od Donjeg jezera nizvodno, sledi verovatno najlepši deo Grze. Smenjuju se brzaci, omanji virovi, i par prirodnih kaskadica koje su pravi raj za oči, a nastanjuje ih uglavnom potočna pastrmka.

Nažalost, da ne bude sve idilično, postaraju se uvek oni nesavesni pojedinci, koje ne možemo nazvati ribolovcima, jer bi to bila uvreda za nas prave prijatelje prirode i ribolova. Oni koji uprkos dobro organizovanoj ribočuvarskoj službi često nedozvoljenim, ponekad i nezamislivim metodama izlovljavaju ribu. Srećom, u više navrata, ovaj vodotok je poribljavan sa mlađi potočne pastrmke i kapitalnim primercima kalifornijke, kojih i danas ima u dovoljnom broju da zadovolji dušu nas sportskih ribolovaca.

Do Grze nije teško stići

Kada se sa autoputa Beograd – Niš odvojite na magistralni put Paraćin – Zaječar, nakon sedamnaestog kilometra od Paraćina nailazite na skretanje ka popularnom paraćinskom izletištu Grza, što je put koji će vas odvesti pravo do mesta o kome ovde pričamo – reke Grze. Ona se nalazi na 97 km od Niša, 173 km od Beograda, odnosno 247 km od Novog Sada. Nažalost, od skretanja sa magistralnog puta, pa do vrela vodi nas put, koji je u zaista lošem, nije preterano reći, žalosnom stanju. Pravo je čudo da lokalna samouprava, u Paraćinu, nema sluha da to sredi, tim pre što se radi o samo par kilometara, što nije veliki izdatak, ali…

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Imajući sve ovo u vidu, sasvim je razumljivo što sam sa dvojicom kolega i drugara, Nenadom i Slavišom, odlučio da otvor sezone na Grzi upriličimo već drugog vikenda marta meseca, dakle, tek par dana nakon lovostaja na pegavu lepoticu. Poučeni iskustvom sa otvaranja sezone, koje smo 1. marta upriličili, na već pominjanoj reci Crnici. Na njoj je ulov, zbog visokog vodostaja, bio prilično siromašan. Izbor je ovoga puta pao na Grzu, pre svega zbog kratkog vodotoka, usled čega je ovo reka koja prva „legne“ u korito.

Pri prvom pogledu na reku, opet iznenađenje – Grza je prilično bila jaka, ali zato bistra poput suze, što je nagoveštavalo da bi uz upotrebu odgovarajuće muve, moglo biti lepog ribolova.

Ima li nečeg lepšeg?

Nije bilo potrebno dugo razmišljati. Izbor je pao na imitacije par uobičajenih nimfi za ovakvu situaciju: Fazanov rep (Pheasant Tail – Frank Sawyer), Nimfa martovka (March Brown Nymph), Zlatom porebreno Zečje uvo (Gold Ribbed Hare’s Ear), kao i zlatoglave imitacije istih.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Naravno nije bilo promašaja. Krećući se uzvodno ka Donjem jezeru, sitniji primerci potočare su rado napadali ponuđene nimfe, i naravno uz neizbežni poljubac vraćane su tamo odakle su i došle. Obzirom da na Donjem jezeru nije bilo nikakvih dešavanja uprkos priličnom „napadu“ varaličara, krećemo polako ka Gornjem jezeru. Usput smo se upoznali sa poznatim niškim mušičarima Žakulom i Perom. Pri dolasku na branu uočavamo dosta potočnih pastrmki koje po dnu skupljaju hranu, i onda, nestrpljivo – akcija. Problem jezera na Grzi je taj što nisu baš pogodna za nesmetano bacanje. Naime, okružena su šumom, a može se ugaziti samo na određenim mestima, što zbog dubine, što zbog mulja koga ima u priobalnom pojasu, pa se lako može zaglibiti, a neretko i „kupanje“ padne, ako ste nespretni, ili ako ne poznajete teren. Žurno nalazim mesto i krećem da „češljam“ po dnu, i naravno – porcijašice halapljivo skupljaju nimfu.

OLYMPUS DIGITAL CAMERAI pored toga što nije bilo krupnih komada, adrenalin se luči u nenormalnim količinama, srce tuče kao ludo, kolena klecaju, a na licu blaženi osmeh. Ima li nečeg lepšeg. Otvor sezone na Grzi je više nego uspešan.

Dan brzo prolazi, i mi žalosni zbog tog, ali prepunog srca, jer smo tu gde smo, pakujemo štapove, čekrke, muve, i ostali pribor i puni utisaka vraćamo se u sumornu stvarnost i svakodnevne obaveze i probleme, Planiramo novi izlazak na Grzu i nova uzbuđenja.

 Ivan Radić