Radojica Popović – Srbija

INTERVJU ZA MUŠIČAR: Radojica Popović

Srbija dobila prvog šampiona u mušičarenju 

Predstavite se čitaocima:lični podaci (ako želite) i čime se bavite pored FF?
Zovem se Popović Radojica. Rođen sam 1975 u Raškoj, gradiću na jugozapadu Srbije, gde živim i radim kao fotograf. Na mušičarenje gledam kao na najvažniju sporednu stvar u životu, a fotografija mi je za sada životno opredeljenje i velika ljubav.

Ko je “krivac” što volite mušičariti? Prvi počeci. Ko vas je naučio pecati?
“Krivac” što volim mušičariti su svakako meni draga i ljupka stvorenja, ribe, i njihov prirodni nagon ka hranjenju insektima, kao i drugim stvorenjima koje možemo uspešno izimitirati na udicama. A zahvalan sam gospodinu Momčilu Pindiću, koji na žalost nije više među živima, što je na jedan jedinstven način omasovio ovaj vid ribolova u našem gradu. Siguran sam, da mi nikada neće izbledeti slika u sećanju koju sam video jedne pozne jeseni, sada davne 1988. na obali Ibra. Lovio sam klena varalicom i na jednom prelivu čovek je pod mojim nogama, ispod podlokane obale, vadio klenove na jedinstven način, pravim mušičarskim priborom koji sam tada video prvi put uživo, kao i samu tehniku lova. Seo sam uz jednu topolu i rekao mom drugaru, JA NA OVAJ NAČIN MORAM DA POČNEM PECATI! Tako je i bilo. Iste zime sam krenuo u potragu za adekvatnim priborom i uz stotinu muka jedva došao do pravog štapa i kanapa. Štap, stari fiberaš, ruske proizvodnje, pozajmio sam od rođaka koji je ko zna kako došao do njega, a skupljao mu je prašinu u nekoj šupi. Kanap sam jedva našao preko očevog prijatelja iz Slovenije. Kupio ga je u Italiji. Kasnije sam znanje sticao iz razne literature, koje ruku na srce u to vreme kod nas nije bilo mnogo, kao i iz raznih filmova, razgovora sa znanim i neznanim kolegama, a ponajviše sam, na vodi i u prirodi. Mnogo pre toga sam pecao, a pecam i danas, svim meni poznatim tehnikama ribolova i sve vrste slatkovodnih riba. Često kažem nisam čistunac – čistokrvni mušičar, već ribar. Mada, mušičarenje u mom ribolovačkom životu zauzima posebno mesto i mogu da kažem da ga doživljavam skoro kao religiju. Sa svojih pet godina otac me je poveo na “moju” rečicu, u selu odakle mi je poreklo. Štap smo “kupili” u obližnjem leskovaku, i na živog skakavca ulovih svoju prvu ribu. Bila je to potočna pastrmka. Od tad pa do današnjih dana ostadoh veran ovim nemuštim bićima koja mi život u mnogome ispunjavaju. 

Tehnika i taktika koju primenjujete.
Mušičarenjem lovim sve vrste riba koje mogu da se love na taj način i ima ih na vodama na kojima najčešće lovim. Lovim ih svim meni znanim tehnikama mušičarenja, a taktika mi je; da se ja uvek prilagodim prirodi i nikada ne očekujem da se priroda prilagodi meni. Kad sam u ribolovu nastojim da što pre saznam čime se ribe toga dana, u tom trenutku, najradije hrane i pokušavam da im na što adekvatniji način izimitiram prirodnu hranu i plasiram na najadekvatniji način. Ako mi uspe, puna šaka brade, ako ne, biće drugi put. A do tada razmišljam, zašto nisam imao uspeha, nastojeći da do sledećeg ribolova razotkrijem i tu tajnu prirode. Zbog toga je meni mušičarenje i ribolov uopšte zanimljiv, jer uvek se dešava nešto novo.

Pribor i oprema koju rado koristite i preporuka za mlade. Imate li sponzore?
Danas u ponudi mušičarskog pribora imamo široku paletu proizvođača i proizvoda, tako da svaki mušičar može sebi lako da nađe ono šta najviše odgovara njegovim potrebama. Kod izbora pribora vodim se logikom da mi pribor bude što bolje ukomponovan kako bi na pecanju njime maksimalno pokrio situacije za koje je namenjen. Gledam naravno, da mi pribor kojim pecam obezbedi maksimalan komfor i uživanje tokom pecanja. Nisam poklonik ni jednog posebnog brenda. Što se tiče štapova trenutno pecam sa štapovima tri različite firme, Sage, Vision i Sameo. Za potoke i male reke koristim štap od 6 fita, za veće vodotoke 8,6 fita #5 i za lov strimerima 8,8 fita #8. Možda najviše pažnje ipak poklanjam kod odabira kanapa, jer su oni po meni kjuč uspeha za pravilno izvođenje zabačaja i pravilnu prezentaciju imitacija koje koristimo, naravno ako ih ukomponujemo sa dobrim predvezima. Savet početnicima bi bio da pre kupovine pribora dobro razmisle gde će i šta najviše da love i da na osnovu toga odaberu sebi adekvatan pribor sa kojim će maksimalno uživati na vodi. Savetujem ih da ništa ne kupuju na “neviđeno” već ako su ikako u prilici pre kupovine da isprobaju pribor koji nameravaju da kupe. Ipak smo svi mi različiti i ne odgovaraju nam iste stvari. Sponzore do sada nikada nisam imao. Svoj merak plaćam sam.

Omiljene mušice ili grupa mušica. Pravite li mušice na koje lovite?
Danas u svetu ima mnogo vrhunskih vezača i hiljadama orginalnih kreacija u ponudi. Ali mišljenja sam da ako želimo da proniknemo u sve tajne ishrane riba i postanemo uspešan mušičar – praktičar, to ne možemo postići ako ne izrađujemo sami naše mušice. Omiljene mušice, kao i grupe mušica nemam. Sa svim mojim mušicama volim podjednako da lovim. Sa izradom mušica sam krenuo od samog početka bavljenja ovim vidom ribolova. U početku sam pravio mušice po recepturi tada poznatih vezača i odmah odustao od takvog načina izrade, jer veoma često mi se dešavalo da nemam materjal koji su oni preporučivali. Tada sam krenuo da imitiram žive uzorke insekata na način kako sam ih ja video i od materijala koji su mi bili pristupačni. A materijala za izradu mušica ima svugde oko nas.

Mušičarenje sa obale, iz vode ili sa plovila ( float tube, ponton, čamac).
Lovim na sve gore pobrojane načine, normalno u zavisnosti od situacija u kojima se nađem.

Kada najviše volite biti na vodi ( mesec, doba dana, ujutro, po danu ili naveče)?
Najviše bih voleo kad bi mogao da budem na vodi 24h svih 12 meseci u godini. Ali na moju žalost zbog životnih obaveza to nije moguće. Nastojim, kad god sam u mogućnosti, da izađem na vodu, sat, sat dosta. Najviše volim celeodnevna pecanja, od jutra do sutra, što bi se reklo. Veoma često mi se desi da na pecanju čitavog dana ništa ne jedem ili ne izađem iz vode. Da je to baš normalno, priznajem nije, ali dešava mi se. Situacije da izađem na vodu sa namerom da lovim, a i ne raspakujem pribor se takođe dese. Šetam pored reke, prevrćem kamenje po vodi, hvatam insekte, posmatram ribe, fotografišem ili jednostavno sedim uz neko drvo par sati u miru i tišini.

Omiljeni tereni potoci, reke, jezera ili more na kojima pecate.
Svaki tip vode, za mene, ima posebnu draž i sve vodotoke na kojima lovim podjednako cenim i poštujem. Bilo da se radi o nekoj zapuštenoj barici, bilo da je to neko jezero, velika reka ili neki planinski potočić, do kog pešačim po par sati. Svugde podjednako uživam sa mušičarskim štapom u rukama, nadmudrujući se sa ribama. Pecam po Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, i od svih reka izdvojio bih tri koje su na mene ostavile najveći utisak jer se ispred njih najčešće osetim malo i nemoćno, to su Ljuča u Crnoj Gori, Drina u Srbiji i Pliva u Bosni. Morsko mušičarenje mi je nepoznanica, ali svakako, ako mi se pruži prilika probaću i to.

Dosadašnji najveći uspesi, ulovi i opisi ulova.
Za svoje najveće uspehe smatram one, kada neka svoja nova saznanja vezana za bilo koji segment mušičarenja podelim sa prijateljima i ona postanu dobro svih nas. A što se tiče ulova smatram da mi je uspeh što sam mušicom uhvati gotovo sve slatkovodne ribe koje žive u mom okruženju, a mogu se loviti ovom tehnikom. Fale mi još neke, sa visinskih reka, mladica, a sa niziskih, som, amur.

Bavite li se fotografijom? Jeste li do sada imali neku izložbu?
Fotografija mi je sastavni deo života i profesija zadnjih 10 godina. Radim kao fotograf i printerista. Ribolovni dan bez fotografija mi je nekako nekompletan. Svakodnevno, prelistam svoje fotografije sa vode i maštajući, uz pomoć njih, začas sam na reci. Izložbe nisam imao, ali redovno objavljujem svoje fotografije u par časopisa, čiji sam i saradnik.

Nije mi jasno, a voleo bih da znam. Kratak savet početnicima.
Mnogo stvari ima u mušičarenju koje mi nisu jasne, ali trudim se svakim danom da saznam što više. Ima jedna stvar koje mi nikada neće biti jasna, a to je, zašto se neke kolege mušičari ponašaju prema svom ulovu ko da im je najveći neprijatelj!? Mnogo puta sam bio svedok nepoštovanja od strane takvih mušičara prema reci i ribama. Početnike bih posavetovao, saslušajte svakog, ali poslušajte i prihvatite samo ono što će da vam koristi. Idite na vodu što više, lovite dok vam ne dosadi, onda odmorite pa ispočetka. Istražujte reke, posmatrajte ribe, poštujte ih, jer da nije njih ne bi bilo ni ovog našeg hobija zbog kojeg smo srećni u životu. Učite svakog dana, od prirode, od kolega. Gledajte da vam svaki trenutak vezan za mušičarenje bude primetan napredak. Svoja saznanja ne čuvajte u sebi, već ih velikodušno delite sa kolegama. Ono što ne znate ne libite se da pitate, jer jedino tako postaćete dobar mušičar, cenjen i poštovan od kolega. Sebičluk i sujeta ne vode vas nikuda, sem u propast.

Šta mislite o pokreto C&R, mušičarskim revirima, ekologiji i zaštiti životne sredine?
Apsolutni sam pristalica pokreta uhvati i pusti. Jer na žalost, gotovo na svim rekama u našem okruženju, zadnjih decenija, vlada takav javašluk da je puštanje svake ulovljene ribe gotovo neminovan kako nam reke ne bi ostale prazne. Postaviću pitanje i ujedno dati savet svakom ko nema takvo mišljenje; Pre nego li ubijete ribu razmislite dva puta zašto bi ste to uradili? Koliko vam je ribe potrebno i zašta vam je potrebna. Uzmite stvarno koliko vam treba i nemojte poklanjati ribu komšijama. Smatraće vas budalom! Što se tiče revira, oni su danas nužno zlo, jer kad bi se svi pridržavali osnovnih normativa koje zakoni propisuju, kao i osnovnih ljudskih načela, za revirima ne bi bilo potrebe, jer bi nam reke bile bogate i pecanje na njima svugde podjednako dobro. Nikako mi se ne sviđa način kako većina revira fukcioniše. Nestručna poribljavanja po principu daj šta daš, kakva se vrše na većini današnjih revira, svakako im neće pomoći, već naprotiv mislim da se takve reke sa tako ubačenom ribom brzo izjalove. O zaštiti prirode i svoje okoline izlišno je pričati bilo šta, jer svaki normalan čovek toga treba da bude svestan. Nažalost često smo svedoci ljudske drskosti prema čitavoj planeti, ali svakako da ne treba da odustajemo od borbe sa takvim uvrnutim umovima.

Koji je vaš klub? Koliko dugo se takmičite?
Član sam i jedan od osnivača mušičarskog kluba ASTREUS iz Raške. Pošto se naš klub ne bavi distribucijom ribolovačkih dozvola, a preduslov je da imate istu da biste mogli da se takmičite i pecate uopšte na otvorenim vodama u Srbiji, ujedno sam član i R.U “VRELO” iz Aleksandrovca ispred kojih sam se i takmičio.

Dosadašnji uspesi na takmičenja i kupovima? 
Pre ovog zvaničnog takmičenja u ligi Srbije, koje mi je ujedno i prvo, takmičio sam se na nekim revijalnim takmičenjima koja su organizovala neka udruženja i imao zavidnih uspeha. Često sam bivao na njima u prva tri.

Postoji li interes za takmičenja u vašoj državi? O protivnicima na takmičenjima.
Za ovo prvo zvanično takmičenje bilo je izuzetno slabo zainteresovanih. Zašto je to tako, stvarno ne znam. Ali nadam se da će ih u buduće biti mnogo više, jer u Srbiji postoji mnogo kvalitetnih mušičara koji bi imali šta da pokažu na internacionalnim takmičenjima. O mojim protivnicima sa takmičenja sve najbolje, jer su mi većina njih dugogodišnji drugari.

Da li se sada nešto promenilo, od kada ste postali prvak države?
Ne, apsolutno se ništa nije promenilo. Ako želim na pecanje ili trening, skupim društvo i odemo o svom trošku. Mišljenja sam da bi Ribolovni savez Srbije trebalo da ima više sluha za sve takmičare, ako želimo uspehe na Evropskom i Svetskom nivou.

U ime uredništva i svih čitalaca sa prostora EX YU hvala na datom intervjuu i puno uspeha u životu, na takmičenjima i dobro zdravlje. 
Hvala najlepše na svemu i bilo mi je zadovoljstvo. Pozdravljam sve mušičare i želim im dug, lep život pun kvalitetnih mušičarskih dana, a Vama i ogromne tiraže ovog odličnog časopisa.

Uredništvo Mušičara