Put nazad

Put nazad
Zamaranje na Reni web
Zamaranje na Reni

Reportaža: Put nazad

Posle želje došla je realizacija sna. Norveška – ni sam nisam mogao da verujem da stojim u Glomi i hvatam lipljena, a da stvar bude još luđa stajao sam i u Reni. Osmeh mi se ne skida sa lica, što od okoline, ali pre svega od ljudi sa kojima sam bio okružen.

Pet dana ribolova s prijateljima na Glomi i jedan dan na Reni. Šta poželeti više od toga?

U glavi mi je slika brzaka u kojem se pokušavam održati kako bi bacio muhu lipljanu, silovit udarac u momentu podizanja muhe ka površini vode, kontra i imam ga. Mario je krenuo da mi pomogne da izvadim borbenog lipca. Tu je i navijačka ekipa u sastavu Hakija, Troka i Gaćo. Opklada hoću li ja zaplivati ili će se lipljan otkačiti … Ja sam ovaj put dobio najviše. Priveo sam ga, slikao se i pustio!

Mario u spasilackoj misliji web
Mario u spasilačkoj misiji na Glomi
Lipac i kez sa Glome web
Lipac i moj kez sa Glome, komentarišu Gaćo i Mario

I tako svaki dan, menjao sam ekipe s kojima sam lovio. Jedan dan s Darkom, Danielom, Mariom, Ivanom, Feridom i Amirom. Drugi sa Nešom, Sejdom, Hakijom, Trokom i Gaćom, i tako ukrug. Prelepo vreme, lepa reka, borbeni lipljani, raspoloženi ljudi. Nalovismo se lipljana, a pala je i poneka pastrmka. Probali smo specijalitete – dimljenog lipljana i dimljenu potočaru. Vrh!
A u kampu, nas dvanaest, dobri ljudi, neki kuhaju, neki roštiljaju, neki bacaju kanap na travi, neko vezuje muhe, a svi zajedno uživamo.

zajednicka web
Zajednička fotka iz kampa u Norveškoj
Lipac sa Rene web
Lipac sa Rene

Rena
Predzadnji dan Rena – krećemo rano izjutra na tu čuvenu reku. Putujemo ka reci uz zvuke pesama Red hot chili pepers-a. Tamo nas dočekali Saudin i Atif, pripremili doručak pored reke, kavu, muhe, a i po koje pivo. Saudin mi objašnjava tehniku vođenja nimfe, pošto ja to ne znam raditi kako treba. Brzi kurs i eto lipca na štapu, ređjaju se jedan za drugim. Ručak i onda tajac, riba kupi nešto na površini. Reče Darko „Nije kreja nije ni kedis, pa šta je!?!“ Sa suprotne obale stiže odgovor od Saudina to je super Rena pupa, ali koja je to muha. Dolazi Saudin, a Darko onako šeretski razgleda koja mu je muha na kraju najlona, pretura po kutiji i kaže „Hodi vamo mali!“ Ja dođoh, kaže „Veži ovo i potopi je odmah u film“. Jedan, dva, tri i pojavi se na površini leđno peraje lipca, tu je! Uzima pupu. kontra i eto ga. Mario ulazi u vodu opet sa meredovom. Zamaranje, prihvatanje, radost i Ivan koji sve to brzo slika da bi se lipac vratio u vodu. Lipac odlazi bez merenja … Ode on opet u dubine Rene. Moj najveći do sada. Drma me adrenalin. Čestitanja. Ispisao sam se prelepim lipljanom. Povratak nazad s Mariom, a u kolima trešti AC/DC i Thunderstrike. To veče je u kampu bilo baš lepo svi smo bili veseli. Sutra se rastajemo. Svak na svoju stranu.

Kamp zadnji dan
Posle Glome i Rene trebalo je poći kući, ali za mene se put nije završio. Jutro, pozdravljanje sa Mariom, Darkom, Danijelom, Sejdom, Trokom, Ivanom, Nešom, Gaćom, Saudinom, Atifom i Hakijom. Duša puna uspomena sa lepog druženja i dve prelepe reke. Putujem sa Amirom i Feridom nazad za Švedsku. Pošto je i moj ujak učestvovao u ovoj avanturi krenuo sam sa Amirom i Feridom do Geteburga, da ga posetim i zahvalim se. Ostaću još 8 dana kod njega!

Geteburg
Stojim na obali reke, mutna voda i san da se nekad u nju zabaci muha. Prošlo je tri godine od tog dana i ja se nalazim sa štapom u ruci i muhom u vodi, da ta mutna voda koja mi je bila u mislima. Nekoliko stotina metara od ujakovog stana se nalazi ta mala mutna reka.

Voda i kamen webReka wb

Kupovina dozvole, koja je baš jeftina i za naše pojmove. Nisam neki strimeraš, ali moram priznati da mi je tamo bilo interesatno loviti. Troka se našao tu kao domaćin i pokazao mi je gde bi riba trebala biti i kada je najbolje vreme za ribolov. A pecanje ne bi bilo moguće bez štapa koji mi je Mario poklonio. Troka mi je govorio „Iza kamena neka prođe muha i ona, ako je tu, će odmah uzeti.“
“Ko će uzeti?“ upitao sam ja. „Pa morska pastrmka ili u boljem slučaju lax (losos) …“ to su bile Trokine reči.
Troka demonstrira veštinu i odmah hvata morsku pastrmku.

Troka i morska web
Troka i morska pastrmka

Prva tri dana pecanja, a ja ni jednog udarca. Četvrti dan srećem Troku na vodi i on mi pokazuje brzake sa dosta krupnog kamena u vodi. Uspevam da prevarim koju sitnu potočnu pastrmku. Prelep kolorit sa velikim bordo pegama. Idućeg jutra drugi zabačaj peto povlačenje i bum – eto je morska. Tuče udara, rotira se, iskače, trese glavom i eto nje, oko 40cm duga riba koja se izmakla i otišla bez slikanja.

Potocara webPastrmka web
Narednog dana ustajem rano ujutru i motam nekoliko wuli bugera (wooly bugger) i ponovo na vodu. Ista taktika, udarac između kamenja i tras eto je još jedna, ali riba se čudno otima. Vamo tamo, kad eto na obali štuke, Presrećan sam – ipak je to prva štuka koju sam ikad ulovio, par škljoca i ode i ona. A onda to čega sam se bojao kad morska pastrmka iskoči i počne da trese glavom. Zabačaj uzvodno povlačenje i zaustavi se strimer. Kontra jača i riba kreće ka površini besno iskače i trese glavom, a strimer otpade. Uh to bi bila najveća riba koju sam držao na štapu. Bio sam srećan samo što sam je zakačio. I onda eto i njega klen – da klen. Izuzetno je redak u toj reci, ali prepozno je klenaroša iz Srbije. Ulovio sam klena u Švedskoj! Ne mogu da verujem!

Klen koji je pronasao klenarosa web
Klen koji je pronašao klenaroša
Prva stuka web
Prva štuka na mahač

Stuka web
Sledeće jutro, rano ustajanje, ali nemam ni udarca. Čudno pecanje! Loviš ribu koja se ne hrani ili to radi vrlo retko kada je u reci. Nisam mogao verovati da to može biti interesatno i zabavno. Ali sama činjenica da u reci ima ribe i da to nije problem mi je davala snagu da probam, opet i opet. Ima li ribe u vodi, je česta pomisao kada lovim kod nas i na nju sam navikao – već je problem što riba neće da uzme moju muhu ili strimera. Ostala je želja da zakačim lososa, ali to možda drugi put …!

Vreme mimo ribolova
Iskoristio sam vreme i da navratim do par „slastika u gradu“, pardon ribolovačkih radnji. Malo sam kupio sebi i prijateljima udica, materijala, kojekakvih sitnica i naravno dugo i sistematično razgledanja čekrka, štapova i garderobe. Ubistvene cene, ali ima svega. Oči mi ispadoše. Tu je sve ono što tako čežnjivo gledam preko interneta, ali ovaj put je ostalo samo na razgledanju. Biće opet nekad prilike možda i kupiti nešto od toga – ipak sam još student.

Malo odevnih predmeta web

Arsenal webPoslasticarnica web
Jedan dan sam pozvao Ibru vlasnika firme L2DM da se vidimo. Iako je čovek prezauzet, odvojio je vreme za mene. Sa njim sam proveo fino popodne uz razgovor o mušičarenju i svemu što ga prati i okružuje.

Pozdravljanje s ujakom put nazad, aerodrom, avion, tuga, … Let je ugodan i nakon nekih dvaipo sata slećemo na Surčin. Na aerodromu me čekaju Zvonko i Ivan.

Povratak nazad web
Povratak nazad

Ne mogu stići da im ispričam sve moje utiske. Kafa i piće kod Ivana, gledamo slike. Ne osećam umor. Ponovo s njima kroz razgovor proživljavam sve one trenutke provedene s prijateljima u Norveškoj i Švedskoj. Bilo nam je baš lepo.

Tekst Jovan Ognjanović – Ogi
Foto: Ogi, Hakija, Ivan

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*