Prvi opis mušičarenja

Prvi opis mušičarenja

prvi-opis-musicarenja2Prvi za sada poznati zapis o mušičarenju objavljen je u knjizi De Natura Animalium (Vol. XV) čiji autor je rimski spisatelj Claudius Ælianus (170 – 230 n.e.), koji se danas obično naziva Elijan. Ovaj kratki tekst često je citiran, ali obično ga je teško naći u integralnom obliku.
Zbog toga ga ovde donosimo u celosti:

Čuo sam, i mogu da vam pričam o načinu ribolova u Makedoniji, koji je sledeći: između Beroae (današnje ime Verija) i Tessalonicae (Solun) teče reka Astraeus. U njoj žive ribe sa pegama na koži, ali kako ih tamo zovu najbolje je da pitate Makedonce. Te ribe se hrane mušicama koje lete oko reke i koje se razlikuju od mušica koje drugde žive. One ne izgledaju kao ose, niti liče na bumbare, pa čak ni na pčele, iako imaju neke od osobina pomenutih insekata. Moglo bi se reći da su velike kao bumbari, da im je boja slična kao kod osa, a da zuje kao pčele. Lokalni stanovnici ih zovu Hippourus. Ove mušice se roje oko reke i tamo traže svoju hranu. Tom prilikom opažaju ih ribe koje žive u reci. Kada riba primeti Hippourus-a na površini, ona mu se bešumno prikrada, pazeći da ne uplaši svoj plen. U momentu kada se nađe u senci mušice, riba otvara usta i guta je, baš kao što vuk prepada ovcu ili kao što orao ulovi gusku. Pošto to uradi, riba zaranja u dubinu ispod zatalasane vode. Iako ribolovci znaju za sve ovo, oni ne koriste te mušice kao mamac za ribe, pošto one kada ih ljudska ruka dodirne gube prirodan izgled, njihova krila se raspadaju i uvenu pa ribe ne žele da ih jedu niti da se približavaju takvoj mušici, jer im neki tajanstveni instinkt govori da su te mušice bile ulovljene. Svojom veštinom ribolovci ipak uspevaju da prevare ribe pomoću sledeće rukotvorine. Oni namotaju crvenu vunu oko udice i za tu vunu pričvršćuju dva pera, kakva rastu ispod petlove rese (podgušnjaka), a imaju boju voska. Štap za pecanje je dug šest stopa, a isto toliko i struna. Ribolovci zabacuju taj mamac, pa riba privučena i uzbuđena bojom prilazi, zamišljajući da će se dobro najesti, široko otvara usta i kači se na udicu.

Elijanov tekst je vrlo zanimljiv, kao što se može videti. Za njim su ostale brojne, do danas nerešene dileme, među kojima se ističu sledeće:

1. koja današnja reka je bila Astraeus,
2. koji insekt je bio Hippourus,
3. kako je vezivana crvena mušica?

O tim, i mnogim drugim pitanjima vezanim za ovaj interesantan tekst postoji mnogo teorija i mogućih odgovora. Važno je primetiti nešto u vezi sa tim tekstom: Elijan ni jednom rečju ne govori da je mušičarenje izmišljeno u Makedoniji, što su mnogi zaključili, čitajući ga. Mesto gde je prvi put ljudima palo na pamet da stvore veštačke mušice i love ribe na njih do danas nije sa sigurnošću otkriveno, i mi se time nećemo baviti u ovom tekstu. Takođe smatramo da je na osnovu Elijanovog opisa nemoguće sa sigurnošću reći koji insekt je bio Hippourus, kao i zbog čega je on imitiran mušicom crvene boje. Ono što se može ustanoviti sa određenom dozom tačnosti je lokacija Astraeusa, pošto je prilično precizno definisana, a navedeni gradovi postoje danas kao što su postojali i u Elijanovo doba.
O tome koja današnja reka je verovatan antički Astraeus mi smo ranije pisali u više tekstova koji su objavljeni u domaćoj i stranoj štampi. Te ranije članke, ako vas interesuje možete pročitati na našem Internet sajtu (www.flyandtrout.com). Ukratko, posle dosta pretraživanja literature, ali i nekoliko odlazaka u Grčku i obilaska terena, došli smo do zaključka da je to reka koja se zove Arapica i koja protiče kroz mesto Nausa (Naousa), nekih 70km od Soluna.

prvi-opis-musicarenja1
Današnja situacija u posmatranoj oblasti, numerisane reke su: 1. Galikos, 2. Vardar, 3. Ludijus, 4. Haliakmon, 5. Regionalni kanal, 6. Arapica, 7. Kutika.
prvi-opis-musicarenja2
Karta iz 1707. čiji autor je čuveni kartograf De L’Isle

Do Arapice, što na grčkom znači „Mala Crna Reka”, došli smo metodom eliminacije. Ona je praktično jedina reka na kojoj su „ribe sa pegama na koži” mogle da se love na veštačke mušice u Elijanovo doba.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Arapica u Agios Nikolaos-u
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Reka na kojoj bi se i danas moglo mušičariti

Arapica izvire iz snažnog vrela, koje se nalazi ispod krečnjačkog brda, u parku koji se zove „Agios Nikolaos” (Sveti Nikola).

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Izvor Arapice

On je oko 2km udaljen od grada Nausa i oko 20km od Verije. Do Nause reka teče u pravcu istok-zapad, a zatim menja kurs u severo-zapadnom pravcu, prolazeći kroz mesta Levkadija i Kopanos u nizijskoj makedonskoj dolini. U Nausi se na reci nalaze čuveni vodopadi.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Vodopadi u Nausi pri malom letnjem vodostaju

Njena čista i hladna voda je odlično stanište za pastrmke, gotovo u celom toku. Ribolov je zabranjen, ali se u gornjem toku nalazi veći broj pastrmskih ribnjaka, a i u reci živi značajna populacija kalifornijskih pastrmki. Sve to ukazuje da se radi o reci u kojoj su vrlo pogodni uslovi za život salmonida.

Ono što posebno želimo da istaknemo je da se Arapica nalazi u turistički veoma atraktivnom kraju, što svakome ko je zainteresovan za to, da li je ona zaista Astraeus ili nije, pruža mogućnost da tamo ode i donese sopstveni zaključak. Agios Nikolaos je zaštićeni park prirode i omiljeno izletište, u kome postoje odlični uslovi za smeštaj i odmor, a čitav kraj oko Nause je čuven po izvanrednom vinu i ovčijem siru. Tamo ima više hotela i lepih restorana, i to mesto može biti prava lokacija za odmor od velikih vrućina, koje vladaju na morskoj obali. Udaljeno je samo oko 50km od mora. Ono što je posebno zanimljivo je da tamo postoji i mogućnost ribolova. Kao što je već rečeno, u samoj reci je ribolov zabranjen, ali se u parku Agios Nikolaos nalazi malo veštačko jezerce, koje je poribljeno kalifornijskim pastrmkama.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Jezerce za ribolov (na tabli piše „pecanje pastrmke”)

Ribolov je po principu „ulovi i nosi kući”, a dozvola za ulov jedne ribe je 2-3 eura. Od toga ne treba očekivati neki veliki sportski i mušičarski doživljaj. Jezerce ipak daje mogućnost da se na udicu ulovi „riba sa pegama na koži” u vodi reke na kojoj je prvi put opisano mušičarenje.

© Goran Grubić i Aleksandar Panić, mart 2008
www.flyandtrout.com