Priča o prašku

Priča o prašku

Tekst o Prašku na onlineMušičaru me je podstakao da napišem i ja svoje iskustvo u lovu smuđa i drugih vrsta riba na moje kreacije jig-fly varalica koje sam radio od vlakana iz praška. Evo te priče!

Priča jig fly-a od vlakana sa “super praška” je počela igrom slučaja na obali Šangajskog kamenjara, jednog od kultnih novosadskih “smuđaroških” poteza na Dunavu, pre par godina.

Sećam se zaintrigirao je me jedan stariji kolega sedeći i radeći na prvi mah sve što stereotipi o džigovanju smuđa podrazumevaju, loveći daleko više smuđeva u cugovima naspram kolega sa klasičnim džigovima. Čika Dragan je čudan i ćutljiv tip čoveka, ne preterano komunikativan, međutim konstantno sretanje na obali tog leta i ribolov smuđa kada je većina kolega odustajala zbog ulaska drezge iz kanala otvorila je neki vid komunikacije tako da mi je pokazao to “čudo” koje tako lovi ribu. Naočigled trapav i neugledan spoj vlakana od raščešljanog polipropilena koji su visili i konca/pertle omotane oko svega duž vrata do džig glave su me zaitrigirali. Kanap koji koristi za izradu služi za porub tepiha i itisona je materijal za koju sam znao da ću teško doći do njega me je naterala da mozgam o alternativama. Pokušao sam da raščešljavam neke konopce, pertle, … To se mrsilo u vodi, pa ne lovi, pa da li je dobra težina, pa gde grešim, je li moglo ovako ili onako, … Ali po prirodi kako sam tvrdoglav i uporan pa sam čačkao dok nisam iščačkao ono što se tražilo…

Prvi ulov smuđa na jig fly

Desio se na varijantu od raščešljanih vlakana “manile” ili kako u Banatu zovu “licine”, žute boje. Služila je kao komad koji je fiksirao gornji deo džaka za krompir (o kako je u tom momentu tih 30-40cm postalo dragoceno). Ređali se izlasci, sve uspešniji, dok nisam potrošio taj komad manile… Probao sam onu bele boje i nije to to, po koji ulov se desi, ali… Probam plavo, zeleno, ni toliko… Tu shvatim da je žuta boja vlakana jako bitna u celoj priči. Prevrčući po stanu i podrumu sve i svašta, ne bi li našao nešto što mogu da raščešljam igrom slučaja u ruci mi završi stari “duster” – super praško i tu priča dobija konačni oblik.

Stari “duster” – super praško

Prvo pecanje sa žutim vlaknima, par lepih riba u pogođenom cugu i shvatih da sam našao rešenje koje mi radi posao. Vremenom otvorili se i neki novi horizonti o vezivanju, skuplja se lagano iskustvo, kombinuju drugi materijali i tehnike vezivanja naučene vezivanjem sasvim drugačijih stvari od ovoga.

Šta je suština? … Pravilan odabir količine vlakana, čvor na kraju “repa” gde izlaze i osnova svakog džigovanja, adekvatan odabir tezine džiga naspram vode na kojoj lovimo. Ovu varalicu koristim isključivo u duetu, ili dva jig fly-a ili klasičan džig sa gumom dole i omiljeni čupavac gore. Većina uzimanja se dešava u momentima ulaska sistema koji vodena struja unosi u obalu i to ili u momentu udarca džiga o dno, ili u neposrednom lerovanju nakon izdizanja posle udarca o dno. Verujem da ova imitacija smuđu liči na peša (glavoča) koji menja poziciju sa karakterističnim podizanjem oblačića mulja.

Odabir količine vlakana treba da je otprilike strukić koji staje između dva prsta, u vodi treba da je poluprovidan i lepršav. Čvor na kraju repa treba da bude takav da drži sva vlakna u jednoj tačci, ali pljosnat, i dobija se sa par namotaja vlakana od sintetičke pertle ili tanjeg kanapa od sintetičkih vlakana. Težina glave je vaša procena naspram terena na kojem se lovi.

U osnovi se mota vrlo jednostavno: skine olovo sa vrata udice kleštima do glave, koncem se pređe od glave do mesta gde kreće savijanje udice i fiksiraju se vlakna od sintiteke. Vlaknima pređemo do glave i vratimo ih nazad i opet fiksiramo koncem i nanesemo šilom super lepak celom dužinom. Odsečemo potrebnu količinu vlakana (sama dužina na dusteru je idealna za udice 2/0 i 3/0), prislonimo vlakna da odsečeni krajevi završavaju kod vrata udice. Koncem fiksiramo vlakna motajući do glave i nazad. Opet nastavljamo popunjavanje sintetikom motajući je oko udice i nazad gde napravimo par obmotavanja (2 do 3x) oko vrata udice iza tačke gde smo koncem prvobitno fiksirali vlakna. Ovim dobijamo taj pljosnati izlaz repa i izdizanje vlakana od samog vrata udice. Vratimo još jednom do glave i nazad, fiksiramo koncem i odsečemo višak sintetike. Za telo može da se kombinuje dosta toga, dubbinzi prirodni i sintetički, sa mekim haklom ili bež, cactus chenille, isperci pauna, …

Manje više ništa posebno ne pojačava lovnost jedino estetiku. Pre nanošenja bilo čega od navedenog fiksiramo koncem šta smo odabrali i pređemo koncem do glave, radi dugotrajnosti. Još jednom pređemo super lepkom po telu i motamo odabrani materijal oko tela do glave, fiksiramo koncem i imitacija je gotova.

Video materijal s opisom kako se pravi:

Što se samih ulova tiče hvatao sam pored smuđa štuku, bucova, basa, deveriku i šarana do sada na ove imitacije …

U prilogu je i nešto od fotografija ulova i izgled samih imitacija … Budući da me najviše podseća na peša verujem da bi i na salmonidnim vodama sigurno dao rezultat kao i na moru. Na žalost nisu probani na ovakvim vodama još. Probajte vi i bistro vam bilo!

Smuđ

Štuka

Deverika

Takođe se nešto od vlakana koristilo i u pravljenju imitacija račića za morske uslove. Drugar je imao lepo letnje pecanje Orade i Salpi na ovu imitaciju raka.

Imitaciju raka

Vremenom se vlakna ufrčkaju. Isprave se ako se stave samo par sekundi u vrelu vodu, kao kesicu za čaj. Uhvati se za džig glavu i umoči u vruću vodu i ostavi na ubrus da se osuši.

Bistro!

Slobodan Vuković

Napomena: Ova tehnika i izrada jig-fly varalica je više varaličarska tema, ali je interesantna i zato je objavljujemo na onlineMušičaru. Mislim da bi koristila u lovu pastrmki i mladica na strimere koji su urađeni na jig glavama od sličnih materijala. Treba probati. Očigledno da smuđu i još nekim vrstama riba odgovara, pa je uzimaju. (Dodao urednik Ivan Korhner)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*