Predstavljamo: Veliki Rzav

Reka koja ima dušu

Veliki Rzav je po oceni ribolovaca, koji su ga bar delimično upozali, najlepša i najčistija reka zapadne Srbije. Ovo je izrazito divlja voda koja svojim nemirnim tokom preseca Ivanjičku, Užičku, Požešku i Ariljsku teritoriju. Čitavim tokom nosi kristalno bistru, ledeno hladnu i oštru vodu, smaragne boje.

Niz reku od izvora

Veliki Rzav nastaje na Ivanjičkoj teritoriji na obroncima planine Mučanj, u okolini sela Močioci od dva mala planinska potoka, Jamčice i Presečke reke. Gornji tok Velikog Rzava ne obiluje vodom, a konfiguracija terena ne dozvoljava lako kretanje pored reke. Ovaj deo nastanjuje sitna potočna pastrmka. Idući nizvodno, Veliki Rzav dobija znatnu količinu vode iz Gutlovog vrela, još nizvodnije jednu malo jaču pritoku, Ljubišnicu. Na delu oko ušća i nizvodno do kanjona moguće je loviti mahačem. Ovde je priroda malo pitomija, a riblji fond bogatiji. Idealno mesto za ljubitelje divljih obraslih reka, kaskadnih tokova, dubokih i uskih virova. Na Ljubišnici tačnije na njenom izvoru, nalazi se veći pastrmski ribnjak iz koga često beži kalifornijska pastrmka koja zbog nedostatka hrane silaze u Veliki Rzav i nije nikakvo iznenađenje pored krupne potočare uhvatiti baš krupnu podivljalu kalifornijsku pastrmku. Ukoliko se odlučite da krenete uzvodno uz Ljubišnicu u toplijem delu dana, pazite se poskoka, nešto ih posebno privlači ovom delu reke.

Nizvodno od ušća Ljubišnice Veliki Rzav ne bi bio ono što jeste, da ne razočara i ograniči ribolovce ulaskom u jedan od neprohodnih kanjona, na čijem izlazu se nalazi Visočka banja. Teren koji sledi, je pogodan za mušičarenje, a krupne potočne pastrmke sve su češće. Nizvodno nailazimo na ušće Katušnice još jedne izuzetno lepe reke bogate sitnijom potočnom pastmkom koja redovno silazi u Veliki Rzav. Teren je izuzetno zanimljiv i pogodan, a što je najbitnije prohodan nekoliko kilometara sve do sela Radoševo.

Do Radoševa je moguće doći asfaltnim putem koji vodi iz Arilja preko sela Kruščica. Sa glavnog puta se odvaja desno, što prikazuje i postavljeni putokaz. Tereni oko Radoševa pogodni su za mušičarenje. Taj deo pored potočne pastrmke nastanjuje i krkuša, sve češći peševi, pljata, pa zbog obilja hrane ima i više ribe, koja je krupnija. Nekoliko kilometara nizvodno moguće je pecati, ali tesnaci i visoke litice uslovljavaju ribolov mahačem. U prolećnom delu sezone matični primerci često dolaze čak do Radoševa, zbog mresta. Sledeća atraktivna destinacija jeste teren oko sela Gureši. Ovde je moguće doći skretanjem sa glavnog puta iz Arilja u selu Kruščica, tačnije desnim putem koji se odvaja kod škole, a zatim izlaskom na breg desnim makadamskim putem nekoliko kilometara nizbrdo do mosta u selu Gureši. Za one koji prvi put dolaze, ipak preporučujem da se informišu kod meštana.

Ribe

Ovaj teren pored nabrojanih vrsta naseljava i sve češći lipljen. Teren je izuzetno zanimljiv i preporučujem ga svakom ljubitelju divljine. Godinama je ovo mesto bilo pošteđeno ribolovaca. Razlog za to je loš makadamski put koji vodi do sela. Izuzetno lep teren, prepun brzaka, virova i preliva, a što je najbitnije dobra koncentracija lipljena, koji je ovde veštačkim putem ubačen davne 1981 godine. Da nije bilo mrežaroša, strujaroša i nesavesnih ribolovaca, bila bi ovo reprezentativna lipljanska voda. Uprkos svemu, lipljen se i dalje mresti uspešno, što svedoče i sitni primerci od 10 – 15cm. Ova plemenita riba je na Rzavu zaštićena i svaki ulovljeni primerak obavezno se neoštećen vraća nazad. Prosečna lovna dužuna je 30 – 35cm, ali su hvatani i dosta veći primerci. Uglavnom se lovi krupnijim muvama namenjenim pastrmci, ali krajem leta bolje su se pokazale sitnije imitacije. U dubinama virova i jakih matica leže krupni primerci potočne pastrmke, a sve češće srećemo i klena. Jedno iznenađenje je i to da ovaj deo naseljava, veštački uneta mladica koja je dobro napredovala i prirodnim putem se mresti, a predhodnih godina primećen je jedan par u svadbenoj igri na samom prelivu vira iznad mosta. Nizvodno se može loviti još 1 – 2km do ulaska u čuveni kanjon Orlovača.

Potočara na suvu


Sledeći za mušičare interesantan teren je oko sela Vrane gde se uliva jedna od dužih Rzavskih pritoka, Prištavica. Ovaj srednji tok znatno je bogatiji ribom, može se sa pravom reći da je ovo lipljenska regija, jer se ovde love gotovo sve prisutne generacije, a znatno je brojniji od pastrmke. Teren je znatno pitomiji, pogodan za mušičarenje i prohodan nizvodno do najvećeg sela pored Rzava, Roga. Krupni lipljanovi su preko dana uglavnom u jakim bukovima, pa je lov nimfama znatno uspešniji, sve do večeri, kada i on krene da kupi insekte sa površine. Pastrmke u ovo delu ima, ali mnogo manje nego što Rzav zaslužuje. Do ovog terena moguće je doći na nekoliko načina, prvi je iz Užica niz Prištavicu. Druga varijanta je put iz Arilja preko sela Svračkovo do Roga, a odatle dobrim makadamskim putem silazi se u Drežnik i samo dva kilometra uzvodno nalazi se ušće Prištavice. Treba pomenuti da se do ovog dela Rzava dobrim seoskim putevima može doći i preko Gureša. Nizvodno čitav tok Rzava je odlična destinacija, čak možda i najlepši deo, posebno oko Roške banje.

Lipljan

Nekoliko kilometara dalje, tačnije na ušću Malog u Veliki Rzav, nalazi se gornja granica mušičarskog revira „Bosa noga“. Jako lep deo, izuzetno pristupačan i pitom, obećava uspeh. Revir se redovno poribljava sitnijom potočnom pastrmkom, a lipljana je u ovom delu dosta. Krupniji primerci skrivaju se u bukovima ispod kafića, pa ih tu treba i tražiti. Nizvodno se nalazi akumulacija Ševelj, koja je izgrađena 1956 godine za potrebe vodosnabdevanja i time prekinula slobodno kretanje ribe iz Moravice u Rzav i obratno. Deo ispod akumulacije je kratak, prolazi kroz naselje i znatno je zagađen do uliva u Moravicu, gde Rzav završava svoj šezdesetdvokilometarski put.

Potočara na nimfu

Insekti i mušice

Živi svet u Rzavu je raznovrstan, a nastanjuju ga insekti iz rodova jednodnevki, tularaša ili krznokrilaca, kamenjarki i vodenih račića – gamarusa. U rano proleće pastrmka je obično u dubinama jakih bukova, gde se čisti od pijavica, a jedini mogući način je lov teškim nimfama na brojevima #6 – 10. Kako sezona odmiče i nivo vode smanjuje, riba postaje aktivnija na površini, ali uglavnom sitniji primerci, dok su oni krupni i dalje oprezni i moguće ih je prevariti suvim imitacijama, tek pred sam mrak. U maju i junu riba postaje aktivnija, pa je i ribolov suvim mušicama znatno uspešniji, naročito period rojenja velike kamenjarke, kada sva riba postaje halapljiva.

Od strimera moja preporuka je Wooly Bugger i imitacije peševa, a od suvih Adams, Fazanov rep u suvoj verziji porebran bakarnom žicom ili bordo koncem, Padavac, Velika kamenjarka, Velika majska, PMD, Kočijaš, BWO, crni i braon mrav, osa, … Uvek lovne nimfe su: Martovka, Zečje uvo, Tamno crvena i Žuta kamenjarka, Fazanov rep, Sunđeruša, … Mokre mušice mogu da se pokažu dobro u letnjim, jako toplim popodnevnim periodima, a od njih u uži izbor ulaze: Profesor, Peter Ross, Aleksandra, fazanov rep, ….

Nimfe

Reka će otići u zaborav

Rzav je reka koja se slabo ili baš nikako ne čuva. Riblji fond je znatno oštećeniji nego predhodnih godina, a jedini spas su neprohodni kanjoni koji iz godine u godinu reku održavaju u životu. Nije iznenađenje sresti ljude sa agregatima, mrežama i nesavesne ribolovce – plovkaroše, pa čak i one koji love u vreme lovostaja. Lokalni stanovnici se bave primitivnim ribolovom pređama, koševima, tucanjem biljke divizme. Ovom biseru je doneta i “konačna presuda” nedavno potpisanim planom o izgradnji niza od tri brane, koja će jednu od naših najlepših reka poslati u zaborav. Zemljani radovi ka prvoj brani uveliko se odrađuju, za sada prva od brana biće u blizini sela Svračkovo, a jezero će potopiti najlepši deo toka. Kakva je realna opravdanost ovog genocida nad prirodom nikome nije poznata, sigurno da postoje i druga manje bolna rešenja. Potapanje jednog jedinstvenog ekosistema koji se još samo ponegde može pronaći, uništavajući domaćinstva i vekovna ognjišta starosedelaca obala Rzava, naredne generacije nam sigurno neće oprostiti.

Za ribololov na Rzavu dovoljno je posedovati godišnju dozvolu koju izdaje nadležno ministarstvo bez dodatnih doplata. Čitav tok je dozvoljen za ribolov veštačkim mamcima uz obevezno vraćanje ulovljenog lipljena i ograničenje na tri potočne pastrmke veće od 25cm, izuzev mušičarskog revira, gde se može loviti jedino klasičnim mušičarenjem, uz obavezno vraćanje ulovljene ribe.

Nije greška doći na Rzav, dovoljno je udahnuti svežinu divljine, piti čistu i kristalno bistru vodu visokog kvaliteta, loviti najlepšu pastrmku jarkih boja i izrazitih pega, loviti lipljana, uživati punim plućima, jer ova reka ima dušu, a to ne treba propustiti!

Prelom strane 4-5 u listu Mušičar broj 19.

Prelom strane 6-7 u listu Mušičar broj 19.

Autor: Đorđe Glavinić – Šumadinac

One comment on “Predstavljamo: Veliki Rzav
  1. Ratko kaže:

    Srbija je bogata rekama. Zvuči, ali i opominje. Reke koje nismo sačuvali ne možemo smatrati bogatstvom. Cevi simboli bolnog ataka na prirodno dobro, smeće, plastične flaše, krivolov do poslednjeg primerka ribe čine da se velikim brojem naših reka ne možemo ponositi.
    Gde odvesti prijatelje u ribolov, a ne postideti se?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*