Pedeseta dozvola – jubilarna

Ceo jedan paralelni život. Ne … ja se ne sećam prvog pecanja, pecam od pre prvih sećanja. Znam ponešto iz priča mojih dobrih babe i dede. Ne sećam se pruta jorgovana sa listom na vrhu kojim sam „pecao“ po lokvama pred kućom, ne sećam se babine naredbe dedi da mi napravi pravu pecaljku od leske i da stražari na bezbednoj udaljenosti na bari … da narod ne misli da „mali nije uputan“.

Sećam se izranjavanih bosih nogu od metalne kandle za mleko u kojoj sam donosio prve ulove i moje babe koja me je bodrila i nikad omalovažavala prve ulove … Uvek ih je čistila, pekla ili sekiricom sekla patkama i kokoškama i govorila „biće lepih jaja“.

I od tada, pa do danas ista strast. Obišao sam ceo krug, sve tehnike i vode i još uvek me „drži“. Ne žalim ni za čim ni za vremenom, ni za kilometrima. Jednostavno bez toga ne mogu.

Mahač sam probao na nagovor pokojnog Ljube Stambolije, a isto tako na njegov savet i ostavio ….“nisi zekonja, naučićeš, al’ nemoj, nećeš biti zadovoljan“ … Nisam tražio dalja objašnjenja … Ljubi sam verovao … Ostao sam kod varalica i plovka!

Zoran Kubanović