Otvor na reci Grzi

Otvor na reci Grzi

Iščekivanje, tako sam provodio dane od zatvaranja sezone na pastrmku. Ni otvor nije obećavao bolje i mogući odlazak, zbog obilja padavina. Dođe konačno i taj dan da se malo provoza muva po vodi – ali kuda otići i pecati.
Posle neuspelih pokušaja da se negde zabaci muva zbog Vasršnjih praznika zaputio sam se u rodni kraj.

Nekako me je u to vreme pozvao prijatelj Miroslav i kaže da će praznike provesti u Paraćinu. Rodila se ideja. Grza!!! Dan se lako nametnuo, petak 10 april (neradni dan zbog praznika).
Krećem rano izjutra put Grze. Pošto sam poranio odlučujem da svratim do Zlotske reke. Vodostaj povećan, boja šućmurasto zelena i posle 2h pecanja i odabira mesta ništa!

Grza i jezera
Zove Miroslav i veli meni ajmo Grza nas čeka! Našli smo se ispred motela i pravac na reku! Stižemo, otpakovanje, spremanje i krećemo. Miroslav mi uvek sugeriše muvu i daje mi prednost prvog zabačaja.

Izborna muva kočijaš. Pretražujemo deo ispod donjeg jezera, par zabačaja i mašim ribu. Malo nizvodno Miroslav kači nekoliko manjih potočara. Lepota je gledati kako sa oprezom rukuje ribicama koje ni ne dodiruje rukama već im samo izvadi muvu, uvek koristi muve bez kontra kuke. Zatim stavljamo imitaciju maslinastih jednodnevki koje je Miroslav uočio i daje mi imitaciju. Krećemo put gornjeg jezera.

Vodostaj idealan, ima dosta omanjih virova. Svuda se nadmudrujemo sa malecnim potočarama i uživamo u tome. Tan topao sunčan, a one raspoložene za skupljanje muva sa površine. Lepo je otvoriti sezonu suvom muvom umesto preoravanjem dna nimfama i strimerima. Svuda oko nas lete jednodnevke i male kamenjarke. Muve koje su radile su kočijaš, imitacije maslinastih jednodnevki, bivizsible u braon varijanti, kao i suve muhe sa dodatkom nogica od mekog pera. Potočare su manjih dimenzija, ali nam pružaju veliko zadovoljstvo.

U gornjem jezeru smo uočili par lepih potočara i Miroslav se okušao da ih prevari, ali bezuspešno pošto su ribe dosta plašljive. On dobro poznaje Grzu i ima dug mušičarski staž tako da izvaredno čita vodu. Sve u svemu divno proveden dan, mi prezadovoljni.

Epilog
Miroslav me poziva da navratim do njega i njegove porodice u Paraćinu. Tamo nas je čekala fantastična večera sa još boljim vinom, kafa, odmor, … Predobri ljudi! Onda vožnja 100+km…
Grza je meni najlepša voda na kojoj sam lovio. Upakovana taman kako treba. Nekada je obitavala ogromnim kalifornijskim i potočnim pastrmkama u oba jezera.

Danas je kao i skoro sve na Balkanu propalo. Tako i ova reka – ima populaciju sitne potočare, ogromnih klenova u donjem jezeru koji su po legendi neuhvatljivi i po neka pastrmka u meri u gornjem jezeru. Ambijent me podseća na Novi Zeland, osećate se posebno na ovakvoj vodi!

Tekst i foto: Jovan Ognjanović – Ogi

Mapa: