Od korena pecanja do „uhvati i pusti”

Od korena pecanja do „uhvati i pusti”

uhvati i pusti

Od korena pecanja do filozofije „uhvati i pusti”

Čovek peca još od kamenog doba. U tom periodu koristio je priručnu opremu. Prvi ribolovci su hvatali ribu zbog preživljavanja: mamce su kačili na udice napravljene od kostiju, drveta ili kamena, koje su fiksirali na kolac, da bi lako mogli da ga pomeraju rukama. Vremenom su počeli da prave jače i oštrije udice kada su počeli da koriste metale kao što su bakar, bronza i drugi.

Prvi ribolovci došli su do zaključka da će štapom imati veću snagu za podizanje ribe iz vode. Prvo su kao štap koristili običnu granu, a kasnije su to bile tvorevine od fino obrađenog drveta. Prva slika čoveka koji peca pojavila se u Egiptu oko 2000. godine. I grčki filozofi Platon i Aristotel u svojim spisima pominju pecanje kao vežbu.

Ribolovačka evolucija počela je od 15. veka nove ere, kada je postala zasebna sportska disciplina. Pre toga je ribolov bio jedan način preživljavanja. Godine 1496. je engleska baronica Dame Juliana Berner u svom delu „Tehnika pecanja” pisala o tehnici izrade štapa za pecanje i udice. Ova je knjiga osnova ribolovačkog umeća. Posle  jednog i po veka delo Izaka Valtona „Savršeni ribolovac” dalo je još značajnija saznanja o ribolovačkom priboru i razvoju ribolovačkog sporta, o biologiji riba, o navikama uzimanja hrane pojedinih ribljih vrsta i filozofiji sporta.

Evidentna je tvrdnja da je prva mašinica nastala u engleskoj u XVIII veku, ali na osnovu nekih izvora Kinezi su još u trećem veku projektovali mašinicu, naravno jednostavniju varijantu. Posle toga je razvoj i unapređenje ribolovačke opreme bilo mnogo brže, zahvaljujući širenju ribolova i sve većoj popularnosti ovog sporta.

Kako je ribolov postajao sve popularniji sve više ribolovaca, poput Li Vulfa i Ej Džej Meklejna, uvidelo je značaj zaštite riblje populacije. Davne 1939. godine osnovano je Međunarodno Udruženje Sportskih ribolovaca za zaštitu ribljih vrsta i podvodnog živog sveta. Osnova rada ima je bila da istraže da li je stabilna riblja populacija dovoljna da se sport održi i u budućnosti. Ova neprofitabilna organizacija definisala je osnovnu ribolovačku sa ciljem da propagira pecanje sa potpunom odgovornošću. Zahvaljujući proglasu poznavalaca prirode i danas veliki broj ribolovaca drži se principa „uhvati i pusti”, čija je suština da se riba posle kačenja na udicu i izvlačenja iz vode ponovo vrati nazad u svoje prirodno stanište da bi se time umanjile traume ribe na udici, tako da sportski ribolov više nije ugrožavao određene vrste kojima je pretilo istrebljenje. To saznanje se naravno bazira na tome da najveći broj riba vraćenih u vodu nastavlja da živi, tako da princip „uhvati i pusti” zadržava stabilnu riblju populaciju.

Biolozi još uvek nisu odredili u kojoj meri riba oseća bol, ali ova tehnika ipak može kod ribe prouzrokovati „psihološke traume”, da se postepeno povređuje.
Međunarodna uprava vodene i vazdušne atmosfere takođe je naglasila ovaj problem i počela je da podržava pecanje velikih riba okruglom udicom. Takva udica svodi mogućnost povređivanja ribe na minimum. Ovakva jednostavna izmena u priboru može da umanji uginuće ribe posle vraćanja u vodu i tako podržava održanje vrste. Kod pecanja slatkovodnih vrsta riba takođe može da se smanji ovaj procenat upotrebom udice bez „kontre”. Mnogi ribolovci se trude da održe i sačuvaju riblji fond. Oni pecaju samo zbog doživljaja zamaranja ribe i zato što vole ovaj sport. Ali ima i onih ribolovaca kojima to nije dovoljno. Mnoga društva za zaštitu životinja vode polemiku o tome da li je pecanje nehuman sport. Društva za nauku se često ne slažu oko toga da riba ima osećaj za bol, ali se slažu da izbegava stresne situacije. Ostalo je još nekoliko otvorenih pitanja, ali je sigurno da napori za očuvanje vrste i biološka saznanja igraju ključnu ulogu u grani ribolova i u formiranju ribolovačkog vaspitanja. Ribolovce više zanima preživljavanje i opstanak ribljih vrsta nego bilo koga drugog.

Izvor: National Geographic.com – Hooked

Sa: http://pv-tv.tv/serbia

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*