Novi losos – „superlosos“

Novi losos – „superlosos“

losos meso

Otpor GM „frankenštajnskoj ribi”
Novi losos – „superlosos“

Novi losos – riba iz Atlantika koja je popularna na američkim trpezama – raste dva puta brže od svojih rođaka, kažu da je ukusan, pa ipak su šanse da se uskoro nađe u samoposlugama zasad su fifti-fifti.

Jer „superlosos” je stvoren u laboratoriji nevelike biotehnološke kompanije „Akvabaunti tehnologije”, kao prvi komercijalna genetski modifikovana životinja.

Agencija američke vlade koja reguliše promet hrane i lekova (FDA), zahtev da se odobri promet ove GM ribe razmatra još od 1995, a nedavno je signalizirala da će joj dati zeleno svetlo za ljudsku ishranu, što će biti presedan. Ako se to dogodi, „superlosos” neće međutim biti prodavan u mnogim popularnim lancima samoposluga. Udruženja potrošača vrše pritisak i na najveći lanac, „Kroger”, da u svoje frižidere ne stavlja ovu „frankenštajnsku ribu”. Njihov argument je da nema dovoljno činjenica koje bi dokazale da je ova vrsta lososa bezbedna hrana.

Nastala je tako što su ribi iz Atlantika ubačeni hormoni „činuk lososa” iz Pacifika, najvećeg u ovoj vrsti, kao i gen jedne okeanski ribe slične jegulji – što zaista opravdava epitet „frankenribe” koji joj je prikačen. Na dodatna upozorenja da bi tako genetski modifikovani losos mogao da nanese ogromnu ekološku štetu ako bi dospeo u okean i pario se sa divljom sabraćom, u „Akvabauntiju” odgovaraju da se on uzgaja u veštačkim uslovima, daleko od okeana i da su preduzete sve mere da ne dospe u prirodu.
Uz to idu i argumenti da će njegovim komercijalnim uzgojem oslabiti pritisak na ugroženu divlju vrstu (mada se losos uveliko uzgaja i u ribnjacima), pomoći da se prehrani rastuće svetsko stanovništvo, stvoriti se nova radna mesta i slično. Od odobrenja FDA zavisi opstanak „Akvabaunti tehnologija” – ako njen GM losos ne dobije prođu, sigurno odlazi u stečaj. Ali patent ostaje u deobnoj masi namenjenoj poveriocima, recept za pravljenje ovog ribljeg čudovišta neće biti uništen.

Meso lososaAmerikanci već konzumiraju ogromne količine GM namirnica – poneku GM komponentu sadrži čak 70 odsto proizvoda ovdašnje prehrambene industrije, uključujući tu i hranu koja je namenjena školskim kantinama. Ovde je prošle godine genetski modifikovano bilo 88% proizvedenog kukuruza i 93% soje. FDA niti odobrava niti zabranjuje GM biljke, jer su u njenoj nadležnosti samo aditivi, a genetske intervencije na biljnim organizmima, koje se vrše da bi se povećala njihova otpornost na herbicide (ili ih same proizvode), ili da bi uspevale u sušnim područjima – sve to zbog većih prinosa i profita – nisu u njenoj nadležnosti.

Obeležavanje GMO hrane

Poslednjih godina jača pokret da se ozakoni obaveza obeležavanja prehrambenih proizvoda sa GM komponentama na federalnom nivou, ali s obzirom na lobističku moć biotehnoloških kompanija, među kojima je najveća (i najozloglašenija) „Monstanto”, malo je izgleda da tako nešto u Kongresu prođe.
Peticiju upućenu FDA u kojoj se zahteva takva obaveza potpisalo je 1,2 miliona ljudi, a istraživanja pokazuju da je za to 90% Amerikanaca. Zbog toga su učestale lokalne inicijative: federalne države Konektikat i Mejn su u junu postale prve koje su usvojile zakone o obaveznom obeležavanju GM hrane. U Los Anđelesu, drugom po veličini urbanom centru SAD (posle Njujorka), na dnevni red je stavljena uredba o zabrani prometa proizvoda sa GM sastojcima u njegovim administrativnim granica.
Kritičari GM etiketiranja smatraju međutim da je to nepotrebno opterećenje za proizvođače i trgovce, jer bi uzbunilo potrošače, iako nema naučnih dokaza da je takva hrana šteta. Da je strah od GMO iracionalan, dokazivao je na stranicama poslovnog dnevnika „Volstrit džornal” i profesor Van Montagju, predsednik Instituta za biotehnologiju biljaka iz Belgije, čiji je glavni argument da je ljudskim intervencijama genetski modifikovano sve sa čim se hranimo već milenijumima, još od zore poljoprivrede. Niko se ne plaši hibrida, kaže profesor, a GMO nije ništa drugo nego samo izuzetno precizan metod ukrštanja. Po njemu, otpor nije zasnovan na naučnim činjenicama, već je ideološki i politički, zasnovan na strahu od „korporativnog profiterstva” i „zapadnog kolonijalizma”.
Dr Montjagu je dobitnik ovogodišnje „Svetske nagrade za hranu”, najuglednijeg međunarodnog priznanja za one koji doprinose povećanju kvaliteta i kvantiteta hrane u svetu. Među glavnim sponzorima te nagrade je – pogodite – „Monsanto”.

Preuzeto: Milan Mišić / Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*