Nestašica vode, alarmantna upozorenja ekologa

Nestašica vode, alarmantna upozorenja ekologa

Nestasica_vode1Nestašica vode, alarmantna upozorenja ekologa

Na mnogim međunarodnim konferencijama istražuju se specifični ekološki problemi s kojima je suočena naša planeta, poput suše, gubitka bioraznolikosti, prenaseljenosti i preteranog ribarenja, opasnosti koja se nalazi u vazduhu i vodi, ali se retko naučnici i političari okupljaju da diskutuju o svim tim problemima odjednom.

Evo nekih procena koje, možda, ne biste želeli da čujete: do 2050. godine oko dve milijarde ljudi bi mogle biti pogođene dezertifikacijom, naglim i nezaustavljivim širenjem pustinja, uglavnom zbog klimatskih promena; za manje od 20 godina, do dve milijarde ljudi bi moglo biti suočeno sa nestašicom vode; zagađenost vazduha godišnje usmrti preko milion i po ljudi u Aziji.

To su neki od najsumornijih statističkih podataka koje su naveli stručnjaci na nedavno održanom skupu u Parizu da bi se pozabavili budućnošću ljudske vrste i naše planete. Taj sastanak u organizaciji UNESCO-a bio je, zapravo, prvi koji se pozabavio brojnim ekološkim problemima i njihovom međusobnom povezanošću. Naučnici ne razmatraju samo opipljive uzroke ekološke degradacije, već takođe i moralnu odgovornost prema našoj planeti – da, tako kažemo, ekološku etiku.

Senegalski filozof Sulejman Bair Dianj objašnjava: „Ekologija nije samo nauka o čovekovoj sredini već je velikim delom stav ljudskih bića prema prirodi. Etički stav koji bi trebalo da zauzmemo kao ljudska bića prema prirodi i drugim vrstama, srž je našeg ekološkog razmišljanja“.

Međutim, stručnjaci navode da je etika često zapostavljana u ekološkoj debati. Drugi problem je to što se međunarodne agencije poput Ujedinjenih nacija često u jednom trenutku bave samo jednim delom ekološke slagalice, podseća Žerom Bende, jedan od organizatora sastanka u Parizu koji je okupio neke od vodećih svetskih ekologa i političara.

Učesnici su se složili da je važno sarađivati na brojnim pitanjima poput uništavanja šuma, bioraznolikosti, pomanjkanja vode i načina za smanjenje njenog korišćenja.

Ta saradnja je sve vidljivija. I dok naučnici i političari tragaju za boljim rešenjima ekoloških problema, Asit Bisvat, predsedavajući Centra trećeg sveta za korišćenje vode, upozorava da oni takođe moraju da se pozabave onim što je već postignuto.

Poruka skupa bila je da će ono što će se desiti na našoj planeti zavisiti od toga koliko važnosti mu pridajemo danas. Ministri za ekologiju u mnogim zemljama, na primer, i dalje se bave i drugim sektorima. Stručnjaci upozoravaju da moramo više da vrednujemo čovekovu sredinu da bismo mogli da je spasimo.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

*