Mušičarenje sa Starog, u nas grada!

Mušičarenje sa Starog, u nas grada!
Humoristička priča iz Bosanske Krupe

Ljetos bilo puno ribara koji su na mahača fatali ribe! Tamo, naše ade proglašene isto za revir! Svaki dan, nekakvih Čeha, Slovaka, bi i naših isto, uplatiš 10 maraka i mušičariš!


Gužva po sedrama, ribara na svakom ćošku, ne možeš ti ni da mlatiš štapom kako treba, velim ja sam sebi, haj ti na Stari grad, pa odozgo! Znam ja odozgo kraj topa, što u Krčanu gleda, staću tu, samo moram dosta site* da namotam, jer ima odozgo do vode, do slapa podosta!

Dođem, stanem, pogledam! Joj jes’ daleko do vode dole, do Hotelskog slapa, vamo niže i više ima lipena, za mušičarenja dušu dao! Namot’o sam ja site, ima i 200 metara! Počnem ja mahati štapom, mušica jedna na vrhu!

Kako odmotavam da što više zabacim, ona sita u mene leti i ona mušica na kraju, od Sunca se vidi odsjaj! Kad sam ja vidio koliko treba site odmotati odozgo, kad mlatim vamo iza sebe, bojim se da nekoga ne zakačim tamo haman kod Gimnazije, reko zakačiće mi mušica nekoga ko se na Idrinovac doš’o vode napiti!

Mahnem ja ispred sebe, ode mušica taman ispod Hotelskog slapa, navlačim ja situ! Sita se objesila dole skroz, haman do keja došlo, ispod Starog grada, sad meni u glavi, naiće neko, nečije dijete biciklom i zakačiće glavom ili vratom za onu moju situ otegnutu skroz do zemlje!

Ode mušica vodom dole, opet ja nju počnem mlatiti! Mlatim ja, mlatim, tamo, vamo, prema sebi, iza sebe, kako malo niže da je bacim, tako meni sad na(u)mpadne vamo iza mene, reko otiće mi mušica skroz do pošte, hoćul’ još nekoga tamo oko Raiffeisen banke zakačiti! More biti ide neko iz Ćimine pekare, kiflu jede, pa da mu još kiflu mušicom ne zakačim!

Sve to meni prođe kroz glavu, al’ mahnem ja dobro i zabacim mušicu tačno tamo gdje se baca nešto golemo! Ne prođe malo, kad nešto se zakačilo, kao što se na slici vidi! Zatego ja situ odozgo na Starome gradu, kraj topa, uh nešto se golemo otima!

Eto Murata iz svog kafića, gleda mene gore, mlati glavom, a gleda u vodu kako se nešto golemo ufatilo! Eto i Nihada, eto i Hasana, za njim trči Ano, brat mog školskog Ene!

Viče Murat odozdo meni vamo gore, “UMARAJ UMARAJ POLAKOOOOOOO SPAŠĆE”

Ja navlačim situ, dobar lipen** brat, ima u njemu i 6 kila sigurno, a odozgo, odaklen ga vučem, ima i deset! Iskupilo se raje, umaram ja lipena, nekomod onih ljudi sleti dole obali, Murat nije, da će mi pomoći, ufati za onu moju situ, poče sebi vući, lipen sebi, ja galamim odozgo da pusti situ!

I šta bude?
PUČE SITA!
Ode moj lipen od 6 kila!

Kako i ne bi, onaj dole lapio za situ, vuče on sebi, lipen sebi, ja galamim odozgo, uprlo mi Sunce još u oči, Murat i ostali meni gore viču da umaram!

Još meni gore bude, moram ja one site jedno sto pedeset metara sad da smotam, onom rolicom! Nema rolica nikakvog prenosa, već jedan krug, jedan obrtaj! To mušičari dobro znaju!

Ode lipen, izgubi se u Hotelskom slapu, ode i moja mušica i jedno dvadeset metara site za njim, spakujem ja ono svoje, niz Stari grad puteljkom i tamo pravac Muratu, na kafu! Dođem, sjednem ondje vani, za onaj njegov šank, donese meni Murat kafu i reče mi da sam ja kriv što je lipen o’š’o, što je sita pukla, zato što sam ga slabo umar’o!

Eto, sad šta bih ja tu? Mene ruke zabolile od one onolike site, mlateći štapom tamo, vamo!

Nema veze, sad dok opet počne mušičarenje, opet ću ja sa Starog grada, kraj topa onoga što u Krčanu gleda stati i vamo dole niže više i niže Hotelskog slapa mušičariti!

Baš kao na ovoj slici!

Bistro!

Viro Dizdarević

*sita – struna s najlonom na kraju
**lipen – lipljan, lipljen(Op.urednika)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*