Mušičarenje ribnjačkog šarana

Mušičarenje ribnjačkog šarana

Izgleda lako i nezanimljivo; ribnjak pun šarana koji nemaju pojma ni o čemu osim o hrani koja im pada svaka dva sata na glavu, a jedini zadatak im je da se dobro najedu. Tako sam i mislio sve dok nisam sa mušičarskim štapom stao na obalu ribnjaka.

Voda malo zamućena, a nikakve aktivnosti na vidiku. Bacao sam nasumice imitaciju peleta, ali se ništa nije dešavalo. „Ovako neću uloviti ni jednu ribu, pomislio sam, moraću dobro da osmotrim situaciju i da nešto smislim“.

Na obali jezera su se nalazili automati za hranjenje koji su svaka dva sata izbacivali hranu u obliku peleta. Moja imitacija je bila verna kopija originalnog peleta; zumbom sam izvadio dva kružića policelona, super lepkom sam ih zalepio za udicu na koju sam prethodno namotao malo osnovnog konca i ofarbao akrilnom braon bojom.

Moja imitacija je bila verna kopija originalnog peleta; zumbom sam izvadio dva kružića policelona, super lepkom sam ih zalepio za udicu na koju sam prethodno namotao malo osnovnog konca i ofarbao akrilnom braon bojom.

Sačekao sam da mašine izbace pelet i sačekao malo. Odjednom ribnjak je oživeo; iz svih pravaca talasi su krenuli ka mestu hranjenja. Onda su se stotine gladnih usta podigle na površinu i počele da usisavaju pelet.

Moja imitacija peleta se ne razlikuje puno od original peleta kojima se šarani hrane

Krenuo sam sa mahanjem, ali istog trenutka svi šarani su nestali sa površine. Stajao sam na desetak metara od hranilice i u trenutku sam shvatio grešku. Trebalo je da stanem iza nje jer su ribe navikle da neko te iste hranilice puni i da samo na tom mestu viđaju ljude. Primakao sam se lagano iza kutije sa hranom zabacio imitaciju i sačekao. Uskoro su se pojavili brojni kolobari na površini. Veliki broj šarana kupio je hranu koja je plivala, trebalo je samo sačekati da se neki od alavaca prevari i proguta moju ,,muvu“.

Nisam dugo čekao na to; Istog trena kada je lažni pelet nestao u ustima ribe počela je luda trka po ribnjaku. Nisam verovao da u tim šaranima dvokilašima ima toliko snage i brzine. Čekrk je zviždao kao lud, a ja sam jedva uspevao da ga zadržim dlanom ruke. Izvukao mi je svu strunu i nešto bekinga. Pustio sam ga da se dobro izmori jurnjavom i tek onda počeo sa privlačenjem. Svaki beg je bio sve slabiji da bi se na kraju riba potpuno predala i sa lakoćom sam je ubacio u meredov. Tog dana uspeo sam da prevarim još 5 šarana prosečne težine od kiloipo do dve. Oni veliki nisu mogli da dođu na red od ovih brzih debeljuca.

Sledećeg dana poveo sam svoje drugare Bojana i Milančeta da malo istestiraju svoj pribor i da osete šaransku snagu. Riba je bila nešto manje aktivna, ali posle par malih riba Bojan je zakačio jednog petokilaša. Bilo je pravo uživanje gledati štap ,,Sage XP“ peticu kako se odupire i amortizuje atake ove velike ribe. Bojan je ubrzo predao štap svom sinu Milančetu koji se još deset minuta borio sa šarančinom. Milanče je već lovio pastrmke na Gracu tako da je iskusno doveo šarana do meredova. Usledilo je slikanje i vraćanje ribe u vodu.


Ako želite da osetite snagu šarana i da testirate svoj pribor pronađite neki ribnjak u svom komšiluku. Vlasniku neće smetati da ulovite par riba na udicu bez kontra kuke, jer je i njemu potrebno da vidi da li su mu ribe zdrave i da li dobro napreduju. Sačekajte hranjenje i spremite se na ludu trku.

Milanče s ulovljenim šaranom

Nakon slikanja sa šaranom Milanče ga je vratio

Srđan Savulov

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*