Mokre mušice

Većina ribolovaca mušičarenje doživljava kao lov na viđeno, suvom mušicom. Naravno, ovakav način lova nabijen je adrenalinom, jer uočenoj ribi prezentiramo mušicu koju dobro vidimo, a pratimo i napad ribe na ponuđenu kreaciju. Ulov na ovaj način je višestruko vredan i ostaje za dugo vremena u nekoj fioci sećanja na taj dan i ulov na toj reci. Te fioke često otvaramo u danima koji su pred nama u hladnim mesecima, van sezone, i delimo naša sećanja sa prijateljima ili, jednostavno odlutamo na neku poznatu ili nepoznatu reku i baš ta fioka nas oraspoloži. Na žalost svih nas, samo mali broj dana je rezervisan za takav lov, u odnosu na čitavu sezonu i mora nam se, bar malo posrećiti kako bi ulov bio za pamćenje …

Više od 70% vremena provedenih na reci je rezervisano za lov mokrom mušicom, što je i prirodnije, jer riba se relativno retko hrani na površini, osim u danima rojenja nekih vrsta insekata. Umesto traženja određene vrste insekata, mokra mušica je više oponašanje faze života vodenih insekata. Mnoge će imitirati povređenu ribicu, račića, kopnenog insekta koji je upao u vodu, nimfu koja se kreće po dnu ili pokušava da se dokopa površine reke.

Bilo kako bilo, glavna stvar o mokrim mušicama je da one uglavnom oponašaju vodene insekte u pokretu (kreću se po dnu ili na površini, utapanje u vodi, itd .)…

Ova tehnika ne zahteva poznavanje savršenog zabačaja jer je, često u pitanju nešto teža mušica, a kako se kreće u vodenom filmu i pored neprecizne prezentacije moguće je navesti u zonu gde smo videli ili očekujemo ribu. Tako da bi bila savršena i za početnika, ne zahteva iskustvo vođenja mušice u određenoj zoni i detekcije udarca. Ali, kako smo već rekli, malo truda i volje pa će nam i ova tehnika doneti zadovoljstvo. Mnogi mušičari forsiraju ovu vrstu tek kada zahladi ili je voda jaka, ali ona će uvek davati lepe rezultate. Često i kada riba dobro radi na suvu, pokušajte da lovite i na mokru jer mnogo je krupnih riba koje su dovoljno oprezne da bi ludo kidisale na svakog insekta. Čekaju u svom skrovištu, a baš za njih je mokra mušica idealno rešenje.

Mokre mušice

Postoji veliki broj mokrih mušica koje su na raspolaganju u ribolovu. Većina ima mek hacking (nogice) koji se namotavaju od pera prepelice, petla, patke ili čak jedan – dva namotaja CDC-a. Meke nožice ili aparati za disanje nekih larvi insekta „oživljavaju“ mušicu, a svaki pokret je izazov za bilo koju grabljivicu. Bilo da je u pitanju pastrmka, klen ili štuka, uvek je poželjno udahnuti život našoj imitaciji, jer nagon lova tada tera ribu da bez mnogo premišljanja reaguje i uhvati plen.

Osim toga, za razliku od većine nimfi, mokre mušice su dizajnirane za brze tokove i u slučaju da pretražujemo dno reke. Iz tog razloga, mnoge mokre mušice imaju tendenciju da su malo otežane i vezane na različite načine.

Česta upotreba mokrih i otežanih mušica znači i korišćenje tonuće strune kako bi što pre dosegli dubinu na kojoj je riba, a da je vodena struja ne odnese preko tog mesta.

Mogućnosti otežavanja mušice su mnogostruke. Od pažljivo izabrane debljine bakarne žice, pa sve do olova, ili tungstena u trakama koji sve više potiskuje otrovno olovo. Lično nisam pristalica korišćenja olovne sačme iznad mušice, već ću radije za svaku vodu namotati sa onoliko otežanja koliko je potrebno da mušica što pre dostigne željenu dubinu.

Pravljenje ovih mušica je, relativno, jednostavno tako da i početnici mogu da uživaju loveći na dela svojih ruku. Često je potrebno samo par stvari da bi je namotali, pa je preporučljivo dobro uvežbati izradu kod kuće kako bi na vodi to bilo jednostavno u slučaju da iz nekog razloga ostanemo bez njih. Naravno, one mogu biti i bogate, ali ne treba preterivati, jer najvažnije je imati siluetu insekta koga želimo da imitiramo. Kod lova mokrim mušicama na bistrim vodama treba poštovati pravilo da ona ne šljašti, a kod upotrebe perle, uvek dajte prednost srebrnoj varijanti u odnosu na zlatnu. Zlatne perle i drečave boje su dekori koje ćemo koristiti za mutne i siere (snežne) vode kada je poželjno da svojim bojama, pa i neki svetlucavim detaljem, privuku pažnju ribe. Za bistre vode ćemo koristiti boje zemlje u rasponu svih braon, sivih i zelenih nijansi.

Od materijala koje ćemo da koristimo, donekle, zavisi plovnost naših mušica, a trebalo bi izbaciti ili bar redukovati materijale koji plutaju kao što je jelenska dlaka. Umesto nje ćemo forsirati krzno zeca ili lisice.

Naravno, i od tehnike vezivanja će zavisiti do koje dubine će mušica ići, jer gusto palmerovana udica će to onemogućavati u onoj meri koliko je gusto namotana. To su samo neki od primera šta i kako namotavati, a iskustvo na reci i za stegom će nam dati prave odgovore na sva pitanja koje nam postavlja bavljenje mušičarenjem.

Odavno je poznato „češko nimfarenje“, mada je taj izraz pogrešan, jer nije nastao baš u Češkoj. Da ne ulazimo u zakon koji to dozvoljava ili ne, lično nisam pristalica više mušica na tipetu, što je suština ovog načina mušičarenja. Neko će sada, dobronamerno ili ne reći da to nije mušičarenje, ali o etici nećemo ovom prilikom.
Ja sam lično za to da uvek imamo samo jednu mušicu i da njome pretražujemo vodu, za razliku od nekih pobornika češkog načina, koji tvrde da je tako lakše i brže pronaći dobitnu mušicu … Sa time bih se i složio da ne gubim i onaj lepi osećaj neizvesnosti i potvrde svog iskustva u odabiru baš te „prave mušice“.

Kao što smatram da je „jež“ ili „jastuče“ nezakonit i nemoralan, isto je mišljenje o više mušica na štapu. Edukacija mladih je jedan od načina da mušičari budu to što jesu. Kako ovaj način lova ribe nije preterano bio poznat na našim prostorima, mada se ovako lovilo od davnina, treba podržati nove inicijative koje sprovode naši instruktori kako bi se nepisani kodeks džentlmenstva širio sve više. Primer za naše neznanje je bila TV emisija posvećena ribolovu gde su jednom našem poznatom sportisti, inače dobrom ribolovcu, domaćini stavili u ruke štap sa bočicom kapi za nos u nedostatku vaser kugle i par muva na kraju i pustili ga da pred kamerama lovi lipljana.

Nećemo na našim prostorima mušičare koji će biti i kasapi, već zaljubljenike tih reka. Druženjima na vodi, u klubu uz pivo ili ovakvim tekstovima ćemo postići da se ideja o širenju kodeksa širi i našim rekama.

Dakle, mokre mušice su u ovom periodu mušice broj jedan za lov klena, a ako preferiramo neke druge vrste riba onda ćemo se preorjentisati na strimere za štuku i smuđa.

Ako želite, ipak nešto mirnije ribe onda će mokra mušica, navezana na udicu broj 16 i manjoj, biti lep izbor za lov babuške, bodorke ili krupne crvenperke koja je izuzetna sportska riba kada se lovi mušičarskim priborom.
Bistro!

Autor teksta: Zoran Premčevski Zox
Objavljeno u ribolovačkom magazinu „Reviri Srbije“, broj 20, novembar 2010.

Sa: https://www.sportskiribolov.co.rs/mokre-musice-tekst

Priredio za objavu: Ivan Korhner

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*