Moje stege – razvoj

Poštovanje imenjače.

Sve je počelo sa problemom mog dobrog druga i vrhunskog Pirotskog mušičara Saše Mančića. Imao je neku stegicu koja nikako da dobro drži udicu, pa je dolazilo do izletanja iz čeljusti. Problem uočen, ali nikako da se reši. Čeljusti se mimoilaze odnosno dolazi do smicanja kao kod makaze. Kako smo pokušavali sve njegove varijante prepravke i onr nisu dale rezultat, ja sam mu predložio da uradim jedne nove po mome, i tako i bi.
Ovo je model moje prve stegice. Njegove su bile iste, samo što sam ja ubacio novinu koju dosad nigde nisam video, a to je da imamo mušku i žensku čeljust. Ulazi jedna u drugu i tu je nemoguće bilo kakvo mrdanje odnosno smicanje udice. Materijal je bio čelik od strugarskog noža koji je veoma kvalitetan i odlično se kali, tvrdoća ide i do 70 rokvela. Zavrtnji su urađeni od mesinga kao i stub i centralni zavrtanj kojim se šteluje (podešava) ugao. Gumica takozvana O prsten je tu kao kontra da može da se otvara čeljust. Vrlo jednostavan način i veoma praktičan i baš zahvalna za rad. On je ponekad i danas koristi, iako je prošlo preko 20g od tada.

Da bi tokom izvesnog vremena nešta promenili i ubacili neku novinu, a samim tim i olakšao njemu posao uradio sam iste čeljusti, ali ostali deo je bio modifikovan zbog boljeg prilaza udici. Čeljusti takođe čelik od noža, a sve ostalo mesing. Mogu reći da su se kasnije kad sam počeo da ih radim i za druge mušičare, baš lepo pokazale.
Ova konkretno sa slike je bila kod Ivana Ranđelovića JR. Iz Niša i kako kaže nikad nije imao problema sa njima.

Ovo je neki model gde sam pokušao da budu lagane, male, lepe, a pre svega praktične. Čeljusti i držač su od prohroma, taj zavrtanj gde se priteže je mesing i zglob je kombinacija čelika i mesinga. Stub je prohrom, postolje aluminijum sa udubljenjima za raznorazne materijale, stavio i držač koji ide na sto, pa kako kome odgovara. Ne mogu da se pohvalim njome, čeljusti od prohroma ništa ne vrede ako ih nečim ne ojačaš kao što sam kasnije radio na Regalku, ubacivao alatni čelik i onda mogu da traju dugo. Ali ovde je prosecanje čeljusti 1,5mm i nije bilo izvodljivo da se bilo šta radi, osim ovako, pa dok traju i to je to.

E sad dolazimo do dela gde sam ja u potpunosti zadovoljan svojim radom, mada je bilo problema koliko hoćeš, ali na kraju je sve došlo na svoje mesto.

Počeo sam sa čeličnim čeljustima, međutim da bi se odradile da budu i fleksibilne i tvrde da drže udicu bilo je muka, jer ja sam to radio na osećaj, pa je bilo i pucanja čeljusti u vrhu gde drže udicu, jer su tu najljuće.
Sledeća varijanta je bila da ih radim od prohroma, ali da pločice od tvrdog metala punktujem za vrh, pa se i tu javio problem, jer neku punkt zavari u sredini, a neku sa strane. Probam, drži kad ono posle nekog vremena otpadne pločica. I tu nisam mogao ništa, jer nikako da vidim gde je zavarena, pa onda varim mesinganom žicom, ali se odgreje pločica, ako opet kalim pločicu otpadne, istopi se mesing. Mogu da kažem da sam imao svega nekoliko spadanja pločica, ali i to malo me nateralo da nastavim sa traženjem rešenja.

I kako to biva ako si dovoljno uporan na kraju se trud isplati. Počeo sam da ih varim po celom obodu sa prohromskom žicom i tu je stavljena tačka mojim mukama sa čeljustima. Inače u početku sam ih stavljao u mesingan držač zbog lakoće same izrade, pa se i tu javio problem da hoće da pukne držač u samom uglu i onda nema silu stezanja udice koja je potrebna.

Nema druge idemo na proveren metod prohrom, jeste da se teško obrađuje i pola od datog komada se baci u obradi, ali jedini pouzdan način je tako. Da bih kompenzirao da nije preterano skupa da može da se proda, sve ostalo je mesing. Na ovom modelu sam ubacio i držače za bobinu i parašut. Postolje je bilo uglavnom bagrem ili dud.

Ove dve slike su stegice koja je urađena jedna jedina da kažem unikat, rađena za Ivana Bogdanovića iz Svrljiga, mog druga i njoj su bile ispale pločice, a sad je k’o nova. Ona je specifična zato što je držač bio odozgo, pa zglob, pa onda u rotaciju, i sam držač čeljusti je duplo duži nego kod klasičnih što radim. Al’ on kaže da mu je mnogo zgodna i što je najvažnije vrši posao za koji je namenjena.

I na kraju moja najnovija varijanta takođe kopija sa malim izmenama originala čisto da nešto promenim, a da pre svega ne izgubim ništa na kvalitetu i praktičnosti. Čeljusti su od čelika visokougljeničnog, tvrdoća kaljenih delova ide do 55 rokvela. Poučen iskustvom od ranije bolje da se malo ujedu nego ne daj bože puknu, pa još gore da povrede vezača. To što se ujedu lako se popravi, a onako mora nove čeljusti, jer da napomenem da ja to još uvek radim na osećaj mada sada više nemam tih problema kao ranije, valjda je iskustvo u pitanju. Moram reći da su i tu bili problemi, kako sa čeljustima tako i sa tim maticama pozadi koje regulišu rotaciju. Ja ih zakontriram i naštelujem sve ok, ali naš čovek naučio da sam nešta popravlja, pa razlabave te matice pa ne umeju da zakontriraju i onda šalju meni opet da naštelujem.
Ja se obično našalim sa njima, pa ih pitam, kad kupiš kola odmah li rasturaš da vidiš šta je. I tako sad svakome kažem da ne dira, šteluje se samo prvi šraf iznutra, obično bude za neki mm veći, sad stavljam i markere flomasterom.
Počeo sam sa jednim sistemom pritezanja da bude konusno sa obe strane i na kuglice Ø2mm, ali meni lično se nije dopalo. Jeste princip odličan i tako je na originalu, ali ja sam morao nešta da promenim i tako ubacim na navoj i odlično radi. Ostalo je aluminijum i crni teflon za držače konca. Same čeljusti se mogu štelovati po visini na centralnom zavrtnju da bi rotacija bila u osi, naravno ko hoće. Dobra stvar kod ovih čeljusti je ta što vi sami odredite silu pritezanja udice, dok je kod Regalke sila uvek ista. I tako čuvate čeljust da što duže traju, naravno imam i sa pločicama u vrhu, ali tu se javlja estetski problem jer prohrom žica kojom varim, neće da primi bruniranje kako treba, pa se pojavi crvenkasta linija tu gde je var. I to su mi neki zamerili, pa sad to radim samo po dogovoru kome ne smeta. Mogu da budu sa vrhovima čeljusti kako kome odgovara, a mogu da se uzmu i obe, pa da menja kako koje mu trebaju.

Moram da napomenem da mi postolja radi drugar iz Niša, Kuzma (Oliver Kuzmanović), takođe poznati mušičar, i da je drvo divlja trešnja, tretirana sve na prirodan način bez onih nitro razređivača. Odlična su, lepo odrađena imaju kanal za tugstene i magnetić za udice. Kao obavezan deo opreme ide držač bobine na žici i to je druže moj sve što mi pada na pamet.
Mislim da je tvoja Regalka sa punktovanim pločicama, ako se nekad nešta desi rešavamo ga. Ako nešto treba još kaži.

Budi mi pozdravljen i čujemo se.

Ivan Živković

Dodatak stege zadovoljnih kupaca:

Priredio Ivan Korhner