Mali alpski potok

Na mom omiljenom potoku još uvijek je snijeg i poluzimski uslovi. Na suvu muvu treba još malko da se pričeka. Kako, pomislićete, kad je ove godine april bio tako topao i sunčan. Tako što je taj potok iznad 1500m nadmorske visine i neki dan, kad je kod nas dole u selu kišilo, gore je ponovo „pocukrio“ snijeg. A taman se skoro bio otopio i ponadao sam se da ću ove sedmice otvoriti sezonu.

E zato ja još vežem suve mušice, pregledam fotografije od prošle godine, koje evo hoću da podjelim s vama.

Potok je mali, preskočiti se može na nekim mjestima. Sastoji se od kanjonskog dijela u podnožju i livadskog na vrhu (znam, obično je obrnuto). Pri vrhu tog brda su i najviši pašnjaci Evrope. Bar se tako domoroci hvale. Ja nisam mjerio.

U njemu sam ulovio najljepšu pastrmku i zlatovčicu u mojoj skromnoj karijeri. Leđa crna kao gar, a stomak se narandžasti od ljepote. Na žalost njih tada nisam fotografisao.

Nisam od onih što uspjeh u ribolovu mjere metrima zabačaja i centimetrima dužine ribe. Ćeif je bitan. Naravno da je svima drago uhvatiti veliku ribu, ali ja to gledam kao na udvaranje: draže mi je zaimati neku manju, gdje sam se pomučio ili koja me je juče odbila na sve ponuđene mušice, ili sam je prošle sedmice preplašio svojom nesmotrenošću, nego kad je klapiš sa „skidaj gaće“. Možda je to samo utjeha onih što ne hvataju svaki dan velike ribe.

Smisao ovog našeg mahanja za mene je vidjeti što manje ljudi, a što više prirode. Inače, to dvoje kad se razdvoje u 4. razredu osnovne (priroda i društvo), često ne idu baš skupa.

Volim bistre i brze vode, jer one svojim šumom i bistrinom izbistre čovjeku glavu, operu ga od gluposti koje se nakupe i zatrpaju. Najbolji „disk clean up“. Još ako bude radosti, pa se nešto i ulovi.

Ima tu i par krupnijih komada spram dimenzija vode, ali one su više „iznenađenje večeri“, a ne standardni svakodnevni ulovi (što svemu i daje veću čar).

Lovim isključivo na suvu mušicu. Za mene je samo to zaista mušičarenje. Kad pribjegnem nimfi il’ strimeru (na nekim drugim vodama) shvatim da sam očajan i da mi je ulov postao važniji od lova, a to nije dobro. Dešava se rijetko.

Šaljem vam fotografije od prošle godine i želim vam dobro zdravlje u ovoj i svim narednim godinama.

Bistro!

Miroslav Subotić

2 comments on “Mali alpski potok
  1. silvio kaže:

    Jedna od najboljih reportaža na ovom sajtu… Zaista ti zavidim Miroslave!

    • Miroslav kaže:

      Hvala Silvio! Drago mi je da ti se svidjelo… Ako si ti Silvio na kojeg ja mislim, onda ne moras da mi zavidis jer ti lovis po Neretvi i Buni, ljepoticama hercegovackim.
      Zdrav bio!
      Bistro!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*