Kartice mušica: Mušičar broj 15.

Hardshel Ant web

Panel 4: Mravi – kopneni insekti sredine leta (juli – avgust)

Sa mušičarske tačke gledišta meseci april, maj i septembar jesu najplodniji zbog ogromnog broja vrsta insekata koji se roje, pa tako dolaze na jelovnik mušičarskih riba, dužih dnevnih perioda sa umerenim temperaturama i svežijom vodom, što se opet odražava na dužinu rojenja i aktivnost našeg plena. Sa dolaskom žarkih meseci opadaju vodostaji, aktuelni insekti evolucijom su svedeni na dimenzije koje lakše podnose visoke temperature i smanjen zaklon obojenih i visokih voda. Pored višestruko manjih dimenzija u odnosu na „prolećne“, „letnji“ insekti pomeraju svoje „rađanje“ ka večernjim časovima, pa čak i noću što je posebno primetno kod tularaša. U takvim uslovima aktivan boravak mušičara kraj vode sveden je naizgled na par prepodnevnih i par najkasnijih popodnevnih i večernjih časova.

Pokušavati sa lovom moguće je ipak i nešto duže, osim u najtoplijem delu dana kada se i ribe povuku u zaklone i svežinu dubina i jakih brzaka, a i za ribolovce nije prijatno biti pod udarom, klimatskim promenama ogoljenog, Sunca. Ako znamo da je po jačim vodostajima ribu moguće naći gotovo svuda po reci, onda su niski vodostaji vreme kada najbolji primerci nalaze mesta u struji koja svojom konfiguracijom ili prisutnom vegetacijom naprave levkove koji na uzan prostor koncentrišu sve što voda sa sobom nosi. Osim komadića vegetacije i lakšeg materijala tu je i riblja hrana. Ona u ovom trenutku može predstavljati neke od organizama dna, retke nimfe i lutke, koje mogu biti ostatak rojenja ili jednostavno uginuli organizmi prepušteni matici. Ono što se u julu i avgustu najčešće može naći u tim levkovima jesu insekti koji van vode svoju aktivnost imaju celog dana i pukim slučajem završe u vodi. To su razni tvrdokrilci (Coleoptera), veliki dvokrilci (Tipulidae) i naravno mravi. Ako znamo da svako drvo i žbun kraj reke ima svoju koloniju mrava i da svakog trenutka neki od desetina hiljada njenih stanovnika padne u vodu onda možemo da stvorimo sliku o kom broju insekata može da se radi na nekom potezu reke, pogotovo ako se desi neka manja letnja oluja čak i kilometrima daleko. Najveći broj mrava završi u ždrelima manjih riba, kakve su dvoprugaste uklije i klenići, ali ostatak pre ili kasnije potone ili otpluta dalje vodom. Čak i bez provere sa malim mravima treba uvek računati i biti spreman na njihovu upotrebu kada imitacije akvatičnih insekata ne daju rezultate.

Svaki mušičar ima neke svoje proverene imitacije mrava, a one bi se mogle podeliti na površinske i one koje tonu ispod nje. Sama izrada mrava nije posebno teška, a mi vam nudimo neke od imitacija koje love decenijama. Problem plasiranja i vođenja postoji kod površinskih, a problem sagledavanja trenutka ribljeg uzimanja kod tonućih. Konstrukcija, kvalitet upotrebljenog materijala i lagana udica presudni su kod plivajućih mušica. Za vezivanje vam savetujemo materijale poput CDC pera, “genetskih“ pera petla, peteljki petla, dabinga koji dobro plivaju i dobro mogu primiti neku od masti za mazanje. Tela ovakvih imitacija treba da tek nagoveste siluetu, a krila i noge moraju maksimalno biti u funkciji njihovog plutanja. Parachute stil vezivanja je godinama naš izbor i omogućava dugo i neometano plutanje, a način postavljanja krila olakšava vizuelno praćenje imitacije na veličini 16 – 20. Mnogo češće desiće se da pastrmka i lipljan sakupljaju mrave ispod površine, u manjoj ili većoj dubini. Svaki mušičar može sa priličnom sigurnošću pretpostaviti gde se takva mesta nalaze, a mravi se bacaju daleko iznad njega i uvode mirno, brzinom vodene struje. Napad se za one mlađe i okatije može pratiti i gledanjem u zonu u kojoj se mamac kreće, dok mi ostali moramo pratiti konektor i kraj strune ili mesto gde predvez nestaje u vodi. Karakteristika mrava za pecanje u dubini je ta što oni mogu biti za nijansu veći, ali i tu postoje granice, mi vam savetujemo veličine 14 – 16 na jačim modelima udica za vlažne mušice, koji će po maloj vodi potpomoći probijanje u dubinu. Debljinu i dužinu vrha predveza primerite veličini udica i potrebi za njihovim tonjenjem, ali i tu treba imati meru, jer ribe koje možete izmamiti neretko budu veoma jake i krupne. Primera radi, za veličinu udice 16 dovoljno dobar najlon će biti debljine 0,16 – 0,14 mm. Izuzetno mirna i bistra voda može biti razlog za upotrebu nečeg tanjeg, a trag najlona na vodi eliminisaćete odmašćivanjem zadnjih tridesetak cm vrha predveza, tako da će lagano utonuti u vodu i postati nevidljiv oku ribe.

 

Hardshel Ant webHardshel Ant

Udica: model za plivajuće mušice #16 – 18

Telo: osnovni konac premazan epoxy smolom ili višestuko lakiran

Noge: crno ili smeđe pero petla

Komentar: ova varijanta mrava namenjena je laganom tonjenju i lovu pod površinom

 

 

 

 

Striped  Ant webStriped Ant (Prugasti mrav)

Udica: model za plivajuće mušice #16 – 18

Telo: osnovni konac i guljena petlova peteljka za vezivanje abdomena

Grudi: osnovni konac

Noge: petlovo pero smeđe boje

Glava: osnovni konac

 

 

 

Parashut Ant webParashut Ant:

Udica: model za plivajuće mušice #16 – 18

Telo: crni antron dabing

Krilo: Glo Bug Yarn ili polipropilen jarkih boja

Noge: smeđe petlovo pero vezano parashut stilom

Glava: osnovni konac

 

 

 

 

Cinnamon Ant webCinnamon Ant

Udica: model za plivajuće mušice #16 – 18

Telo: antron boje rđe

Noge: smeđe petlovo pero

Glava: osnovni konac

Goran Grubić i Aleksandar Panić, jun 2010.
www.flyandtrout.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*