Kamenjarke na početku sezone

Kamenjarke na početku sezone

Nimfe kamenjarki najviše nastanjuju brze i hladne planinske vode zbog velike potrebe za kiseonikom. Njihove krilate forme se raspoznaju po dva para krila koja su približno iste veličine i dva repića na kraju tela. Krila su im daleko čvršća od krila ostalih vodenih insekata, a kada insekt miruje složena su horizontalno sa gornje strane tela.

Kod nekih manjih vrsta krila mogu da delimično budu omotana oko tela, što im daje karakterističan izduženi izgled.

Kada dođe trenutak za izletanje iz vode nimfe kamenjarki izlaze na obalu ili objekte koji izviruju iz vode (kamenje, vegetacija itd.) tako da se preobražaj dešava u vazdušnoj sredini. Često je moguće videti odbačene nimfalne košuljice na kamenju rečnih obala. Većina vrsta ovaj prelazak iz vode na suvo obavlja u noćnim satima, da bi teže postajale plen ptica i drugih životinja koje se njima hrane. Način na koji kamenjarke izlaze iz vodene sredine onemogućava pastrmke da ih uspešno love u tom periodu. Istina, moguće je zateći pastrmku koja pored obale čeka nailazak nimfi koje su krenule napolje, ali je prilično teško imitirati takvo ponašanje veštačkim mušicama. Pastrmke, veoma rado, pri dnu love nimfe kamenjarki. Nimfe nisu dobri plivači, tako da su bespomoćne kada ih voda ponese, sve dok se ne prihvate za neku podlogu.

Poziv i odgovor

Posle izlaska iz nimfalne košuljice kamenjarke se sklanjaju u obližnju vegetaciju. To je imago forma koja je polno zrela, tako da u narednom periodu (obično traje nekoliko dana), dolazi do sparivanja mužjaka i ženki. Mužjaci ostaju na kopnu i više se ne vraćaju na vodu. Kod nekih vrsta kamenjarki mužjaci imaju zakržljala krila tako da uopšte ne lete već se kreću samo po tlu. Karakterističan je način na koji se jedinke ovog reda sparuju radi reprodukcije. Insekti se privlače ritmičnim udaranjem telom po tlu. Prvo započinju mužjaci, na šta im ženke odgovaraju istom vrstom udaranja. Nakon nekoliko naizmeničnih “poziva” i “odgovora” par se nalazi i sparuje. Jačina i učestalost udaraca su karakteristični za svaku vrstu. Zvuk se prenosi kroz podlogu (zemlja, kamen) i na taj način je obezbeđeno da se muške i ženske jedinke nađu i produže vrstu.

Oplođene ženke lete do reke gde polažu jaja. To je jedina prilika kada pastrmke mogu sa lakoćom da love krilate kamenjarke. Na rekama u kojima živi veća populacija kamenjarki ženke mogu masovno da se grupišu pri polaganju jajašaca i da izazovu pastrmke na intenzivnije hranjenje. Tada korektna imitacija odgovarajuće vrste može da bude vrlo uspešna.

Vreme maslinastih i crvenih mušica

Zajedno sa Maslinastom jednodnevkom (Baetis rhodani), nimfe i zreli oblici kamenjarki Taenyopterix nebulosa i Brachyptera risi prvi su znaci ribolovačkog proleća na našim salmonidnim vodama. Ovi najraniji insekti već imaju svoje mušičarsko ime po kojima ćemo ih prepoznavati, a najbolji princip je opisati imenom izgled i vreme njihovog javljanja. Njihovo mušičarsko ime je već dugo February Red ili Februarska crvena. Bez obzira na njihovo ime i prilično malu geografsku širinu, obe vrste se kod nas ne javljaju pre kraja marta a boja tela i kompletan utisak je pre smeđ nego crven.

Njihove nimfe duge su oko 8 mm i tamno su braon, gotovo crne boje. Na prvi pogled par pipaka na glavi i par repnih resa stvara simetriju između koje su grudi sa crnim začecima krila, tri para nogu i tanani abdomen. Žive na dnu reka, ali svaka vrsta ima svoje uslove. Tenyopterih nebulosa bira za svoja staništa mirnije delove sa mogućom vegetacijom, dok je Brachyptera risi „prava“ kamenjarka koja se nalazi na brzim delovima toka sa mnogo kamenja. Njena rojenja se mogu razvući čak do početka meseca juna. Razlike u staništima treba znati samo u načelu, jer su obe vrste dovoljno slične i po izgledu i po načinu života da se imitiraju potpuno istim imitacijama. A imitacije dolaze na scenu u trenucima kad male smeđe kamenjarke krenu u svoju vazdušnu fazu života. Iako se najveći deo rojenja obavlja puzanjem uz vegetaciju i stenje dovoljan broj nimfi biva ponešen strujom i izložen pogledu riba. Radi se o zaista velikom broju nimfi, jer su glavna rojenja u rano proleće toliko masovna da kamenje i suva stabla oko vode znaju biti prekrivena prilepljenim crnim košuljicama nimfi. Ako zavirite u želudac riba ulovljenih po toplom ranoaprilskom podnevu videćete da polovinu njegovog sadržaja mogu biti male crne nimfe. Njihove imitacije su male nimfe crne boje urađene na udicama tri puta dužeg tela. Crno zečje uvo (Black Hae’s Ear) tanje vezanog tela bi bilo primer kako njihova imitacija treba da izgleda. Mesta gde se trebaju servirati su levkovi između stena, ne velike dubine. Najveće pastrmke su obično iza njih u ivici struje, čekajući nailazak hrane.

Uslovi hladnih voda

Silom klimatskih karakteristika (osim na retkim rekama koje izviru iz jakih vrela i nemaju ogromne prolećne oscilacije vodostaja) značaj pomenutih insekata nepravedno je umanjen nestabilnim vremenom u rano proleće i visokim vodostajima koji to prate. Pri ribolovački prihvatljivim uslovima, doživite li rojenje ranih crveno smeđih kamenjarki uverićete se u aktivnost i selektivnost riba kao u trenucima najjačih letnjih rojenja jednodnevki i tularaša. Kako su kamenjarke evolucijom upućene na podnošenje nižih temperatura voda i njihovo dnevno pojavljivanje značajno je duže od istovremeno prisutne Maslinaste jednodnevke. Na samom početku sezone Baetis rhodani nam i u idealnim uslovima viših temepratura vazduha može pružiti jedan sat površinske aktivnosti i malo duži period nimfarenja pre njega. Male kamenjarke su u tom pogledu daleko izdašnije,  pastrmke mogu postati aktivne u kasnom prepodnevu sa masovnijom pokretima njihovih nimfi a zastati tek u rano popodne kad na vodu padnu prve duže senke i hladnoća smiri insekte. Ako se desi da imate i dalje aktivne ribe a imitacije jednodnevke promiču kraj njih bez efekta, možda je trenutak da pokušate imitacijama kamenjarki, koje su sigurno još uvek u polaganju jaja ili voda nosi primerke koji ne dolete do obala. Ovo je jedina poteškoća u raspoznavanju čime se pastrmka hrani u ovom periodu, ali je, za razliku od kasnijih mnogo kompleksnijih preklapanja, daleko lakše pretpostaviti šta se na vodi dešava. Za samo martovsko podne i pokrivanje obe mogućnosti pri površini, predlažemo vam korišćenje nečega što će sigurno podsetiti na oba insekta, a to su flymph imitacije sa telima od fazanovih isperaka i cdc nogu.

Zrele jedinke malih kamenjarki postaju riblja hrana u dva slučaja. Kad u uslovima hladnijeg vremena, vetra ili kiše bude oduvana ili sprana u vodu neposredno po rojenju i kad se ženke nakon parenja vrate da bi položile jaja. Pastrmka ih sakuplja i sa površine, ali i nošene strujama. Zato je moguće imitirati i loviti i metodama vlažnog i površinskog mušičarenja. Kod zrelih jedinki malih smeđih kamenarki postoji očigledna razlika u izgledu, ožiljenosti, šarama i zasvođenosti krila, ali su te razlike mušičarski gotovo nebitne, pa su im imitacije identične.

O rodovima, imitacijama i korišćenju

Pored navedenih vrsta, na našim salmonidnim vodama mogu da se sretnu mnoge druge vrste kamenjarki. Njihov značaj za ribolov je mali osim na nekim užim lokalitetima, gde mogu da se jave u većem broju. Za sve te vrste je karakteristično da su smeđe do sive boje i veličine manje od 12 mm. Pri tome one ispoljavaju sve osnovne karakteristike koje su pomenute za ostale kamenjarke. U tu kategoriju spadaju vrste iz rodova: Nemoura, Protonemoura, Brachyptera (smeđe vrste), Leuctra (sive vrste). S obzirom na njihovu nespecifičnost a i retku potrebu da se posebno imitiraju, kao imitacije ovih vrsta insekata poslužiće vrlo uspešno neke od univerzalnih imitacija.

Najpoznatija vlažna imitacija nosi takođe njihovo mušičarsko ime February Red. Njome se lovi kao i ostalim vlažnim imitacijama, navođenjem u vidno polje neke aktivne ribe ili na mesto gde pretpostavljamo da pastrmka čeka svoju hranu. Ukoliko riba očigledno sa površine sakuplja zrele kamenjarke, možemo upotrebiti plivajuću verziju February Red ili neku od imitacija tananog tela sa položenim krilima od pera Cock de Leon, francuski stilom vezivanja imitacija poput mušice Ecuriel. Od mekonogih mušica tu spadaju Winter Brown i Orange Partridge spider. Pored njih, dobar izbor za površinski lov jesu: mali Kaufmanov Stimulator, kao i Wonderving Stonefly te ostale imitacije sa nogama na oba kraja mušice u manje bitnoj boji i veoma bitnoj veličini insekata koje imitiramo. Ukoliko nas rojenje malih kamenjarki iznenadi u pogledu izbora imitacije mogu nam poslužiti manje imitacije tularaša u tamnijim nijansama krila i tela.

I za postizanje dubine i za korektnu prezentaciju plivajućih mušica poželjno je korišćenje najlona tanjih od 0.18 mm, a kontriranje u oba slučaja treba umeriti i pored naraslih zimskih želja. Male udice lako proseku tkivo usana, ili zbog velike brzine ne zahvate dovoljno duboko da bi vam omogućile makar malo više zadovoljstva od ubrzanog »oslobađanja« ribe.

^© Goran Grubić i Aleksandar Panić, januar 2009
www.flyandtrout.com