Kako se određuje starost ribe?

Kako se određuje starost ribe?

Drveće ima godove, a svaka godina predstavlja jedan prsten. Međutim, kod drveća to ne važi uvek, jer zbog gubitka lišća usled suše, požara ili mraza, može da „pusti“ godišnje dva prstena od kojih je samo jedan god. Isto to važi i za prstenove na ribljoj krljušti.

Kod riba koje nemaju krljušti (som, američki somić, …) starost se očitava na kičmenom stubu (pršljenu), kostima peraja ili veličini ušne kosti (otolita).

Pojednostavljeno, godovi nastaju usled „jede – ne jede“. Kada hrane ima u izobilju, a riba puno jede i raste brzo, nastaju svetla polja na krljuštima. Kada jede malo ili nimalo, ona ne raste, a na krljuštima nastaju uski, tamni prstenovi.
Riblja koža permanentno luči sklerite. Kada raste riba, raste i krljušt, a na njenoj površini skleriti se ravnomerno „talože“. Kada riba ne jede, ona ne raste – skleriti se „gomilaju“ i stvaraju prstenove.
Kada bi uslovi života u vodi bili idealni i nepromenjeni, prstenovi ne bi ni nastajali. A kada bi se godišnja doba smenjivala u vodi kao na zidnom kalendaru, „čitanje prstenova“ bilo bi jednostavno.

Razvoj riba
U vodi je glad učestala pojava. Nakon izleganja ikre, u stadijumu larve, hrana dolazi iz žumančane kese. Nakon nastajanja telesnih otvora riba počinje da uzima hranu iz okoline. U početku se sve ribe hrane lebdećim organizmima (planktonom), a nakon toga prelaze na ishranu karakterističnu za vrstu. Plankton je sitan i kako ribice rastu, sve više teže kaloričnijim zalogajima. I tu se ponovo javljaju problemi.
Može da se dogodi da je riba požurila sa rastom, a zalogaji kaskaju za njom. Kod grabljivica je česta pojava prebrz rast zalogaja, koji prerasta oralne kapacitete ribica i dolazi do gladovanja. Kod smuđeva se upravo zato u prvoj godini života redovno javljaju dva prstena, od kojih je samo jedan god.

Nastanak “godova” u krljuštima
Svako gladovanje ostavlja trag u krljuštima. Ista je priča i u vezi sa mrestom. Poznato je da riba slabo mari za hranu kada dođe vreme mresta. „Seksualna opterećenost“, takođe, ostavlja tragove u krljuštima. Ovako nastaju mresni prstenovi.
Da bi se moglo pristupiti analizi krljušti, ona mora da bude uzeta sa pravog mesta. Nije svaka krljušt „govorljiva“. One „govorljive“ nalaze se ispod leđnog peraja, a iznad bočne linije. Uzmemo li pravu krljušt, možemo pristupiti brojanju. Ali šta se broji? Koji je prsten god?
Zimsko gladovanje rezultira stvaranjem zatvorenih krivih linija i prilikom određivanja starosti ribe samo se one broje. Mresni prstenovi, u stvari, i nisu prstenovi, to su otvorene krive linije, čiji krajevi nisu spojeni! Ako pretpostavimo da su i mresni prstenovi brojani kao godovi, pretpostavljeni broj godina valja prepoloviti i bićemo blizu istine. Ribnjački šarani iste težine obično imaju 12-15 godina. Prebrojavanje i analiza prstenova na krljuštima iziskuje dosta znanja, a još više iskustva.

Da zaključimo:
Biolozi određuju starost ribe prema prstenovima koji su vidljivi na krljušti, kičmenom stubu i kostima peraja, ili prema veličini ušne kosti (otolita). Tokom normalnog rasta, prstenovi na krljušti su normalno razdvojeni, dok preko zime, u vreme mirovanja, kada praktično nema rasta, prstenovi stoje sasvim blizu jedan drugom. Brojanjem zbijenih prstenova može se utvrditi koliko je zima prošlo.

Po pitanju dužine života ribe kao vrsta nisu dugovečne.

Priredio Ivan Korhner